| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Datum: 28.02.2001 | Broj: Gž.161/01 | |
| Abstrakt: | |||
Presudom prvostepenog suda P. br. 784/92 od 23.03.1993. godine, razveden je brak stranaka, ali o čuvanju, vaspitanju i izdržavanju zajedničke maloletne dece još uvek nije doneta pravnosnažna sudska odluka.Postupajući u cilju donošenja odluke o tom delu, prvostepeni sud je zakazao ročište za glavnu raspravu na dan 9.3.2000. godine, na koju nije pristupila tužilja, inače uredno pozvana. Na predlog tuženog, prvostepeni sud je doneo rešenje o mirovanju postupka i isto dostavio strankama, koje je izostankom žalbi stranaka postalo pravnosnažno.Kako ni jedna od stranaka nije u zakonskom roku stavila predlog na nastavak postupka, prvostepeni sud je doneo pobijano rešenje kojim je utvrdio da se smatra povučenom tužba tužilje radi donošenja odluke o čuvanju i vaspitanju maloletne zajedničke dece stranaka, čime je praktično obustavio svoju procesnu aktivnost u cilju donošenja navedene odluke.Ovako postupanje prvostepenog suda nije zakonito.Prema članu 125. st. 1. Zakona o braku i porodičnim odnosima Republike Srbije, kada nadležni sud u bračnom sporu donese presudu kojom se brak razvodi, odlučiće istom presudom o čuvanju i vaspitanju zajedničke maloletne dece stranaka, a prema stavu 2. istog propisa, sadržina te odluke može biti suprotna sporazumu roditelja, ako sporazum nije u interesu maloletne dece.Iz navedenih zakonskih odredbi proizilazi da predlog o čuvanju i vaspitanju maloletne dece stranaka nije obavezni sastavni deo tužbe za razvod braka u smislu čl. 106. ZPP- st. 2.- a, jer će sud, i u slučaju izostanka predloga stranaka o tome, prilikom donošenja presude o tome kojom se brak razvodi, znači u istom postupku, po službenom dužnosti, odlučiti o čuvanju i vaspitanju zajedničke maloletne dece stranaka, rukovodeći se isključivo njihovim interesima.Stoga, kada je, kao u konkretnom slučaju, u brakorazvodnoj parnici doneta pravnosnažna presuda kojom je razveden brak stranaka, ali još uvek nije odlučeno o čuvanju i vaspitanju njihove zajedničke maloletne dece, u postupku koji sledi radi donošenja odluke o tome i o izdržavanju maloletne dece, u smislu čl. 382. st. 1. ZVPO, zakonska obaveza da u interesu maloletne dece postupa po službenoj dužnosti ne dozvoljava sudu obustavljanje procesnih aktivnosti primenom instituta mirovanja postupka, pa shodno tome nije moguća i nije dozvoljena posledica mirovanja postupka iz čl. 217. ZPP- st. 3.- a, kako to pogrešno nalazi prvostepeni sud.Saglasno navedenom, prvostepeni sud će nastaviti postupak i po službenoj dužnosti, i u smislu čl. 125. i 382. ZVPO, odlučiti o čuvanju i vaspitanju zajedničke maloletne dece stranaka i o njihovom izdržavanju.Ukoliko bi postupanje suda radi donošenja navedenih odluka bilo otežano procesnom neaktivnošću stranaka, u cilju njihovog disciplinovanja, sudu stoji na raspolaganju mogućnost primene čl. 375. ZVPO.