| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Ustavni sud | Datum: 21.01.2016 | Broj: IUo-194/2013 |
| Abstrakt: | |||
Ustavni sud u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, dr Dragiša B. Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tač. 1. i 3. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. januara 2016. godine, doneo je
1. Pokreće se postupak za utvrđivanje neustavnosti i nezakonitosti odredaba Pravilnika o načinu vođenja evidencije o izrečenim vaspitnim merama i kazni maloletničkog zatvora ("Službeni glasnik RS", broj 63/06).
2. Ovo rešenje dostaviti Ministarstvu pravde, radi davanja odgovora.
3. Rok za davanje odgovora iz tačke 2. je 60 dana od dana dostavljanja Rešenja Ministarstvu pravde.
I
Ustavnom sudu podneta je inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba čl. 2. i 7. Pravilnika o načinu vođenja evidencije o izrečenim vaspitnim merama i kazni maloletničkog zatvora. Inicijator smatra da su navedene odredbe Pravilnika, kojima je, pored ostalog, propisano da se podaci na osnovu evidencije o izrečenim vaspitnim merama i kazni maloletničkog zatvora mogu dati i drugim subjektima (osporeni član 2.) i da evidencija o vaspitnim merama izrečenim maloletnicima koju je u okviru kaznene evidencije vodio nadležni organ unutrašnjih poslova ostaje i dalje u tom organu isključivo za internu upotrebu (osporeni član 7.), nesaglasne odredbama člana 42. Ustava, jer je prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređeno podzakonskim aktom, a uz to, članom 27. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, izričito je propisano da se podaci o izrečenim vaspitnim merama mogu dati samo sudu, javnom tužilaštvu i organu starateljstva. Osim toga, osporenim Pravilnikom, organu unutrašnjih poslova data su veća prava u obradi podataka o izrečenim vaspitnim merama, nego ona propisana članom 75. Zakona o policiji, koji policiju ovlašćuje na prikupljanje, obrađivanje i korišćenje drugih podataka o ličnosti samo ako je za to ovlašćen drugim zakonom i ako obezbeđuje zakonom utvrđenu zaštitu tih podataka. Stoga, po mišljenju inicijatora, navedene odredbe Pravilnika nisu saglasne ni sa ovim odredbama Zakona. Inicijator ukazuje i na „paradoks“ i „diskriminaciju“ lica kojima je kao maloletnicima izrečena vaspitna mera, u odnosu na punoletna lica osuđena na zatvorske kazne do tri godine, za koja se podaci o osudama brišu, iako se ne ispune uslovi iz člana 102. Krivičnog zakonika, dok iz osporene odredbe člana 7. Pravilnika proizlazi da se podaci o izrečenim vaspitnim merama čuvaju trajno, iako izrečena vaspitna mera nije osuda i maloletnicima kojima je ta mera izrečena smatraju se ne osuđivanim u odnosu na vaspitnu meru.
Ustavni sud je inicijativu, saglasno odredbama čl. 33. do 35. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) dostavio Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu pravde i državne uprave, radi davanja odgovora na navode inicijative.
Ministarstvo unutrašnjih poslova, pozivajući se na osporene odredbe člana 7. Pravilnika i člana 75. Zakona o policiji, u odgovoru ističe: „Nesporno je da poslove u vezi sa kaznenom evidencijom kao posebnom zbirkom ličnih podataka obavlja Ministarstvo unutrašnjih poslova i to na osnovu Pravilnika o kaznenoj evidenciji („Službeni list SFRJ" broj 5/79 od 02.02.1979. godine) koji je u mnogim delovima prevaziđen i praktično neprimenljiv u praksi. Imajući u vidu navedeno, činjenicu da MUP kaznenu evidenciju formira isključivo na bazi podataka koje dostavljaju sudovi, organi za izvršenje krivičnih sankcija i organi nadležni za davanje amnestije i pomilovanja, kao i da bi evidencije o odlukama sudova i izrečenim krivičnim sankcijama trebalo da vodi ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa, usvojen je Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivična dela („Službeni glasnik RS", broj 97/08) (članom 32. stav 5.) kao i Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično pravnoj odgovornosti maloletnih učinilaca, (član 37. stav 1.) kojom prilikom je veći deo kaznenih evidencija već prešao u nadležnost sudova, čime Ministarstvo unutrašnjih poslova nije više centralni organ koji raspolaže navedenim podacima. Donošenjem navedenih zakona započet je postupak prenošenja kaznenih evidencija u ministarstvo koje je i nadležno za njihovo vođenje te će u skladu sa tim i evidencije koje su ostale u ovom ministarstvu za internu upotrebu a koje propisuje član 7. stav 2. Pravilnika takođe biti u određenom roku prenete u nadležno ministarstvo, imajući u vidu činjenicu da je ministar pravde rešenjem Broj: 110-00-64/2013-5 od 05.06.2013. godine, formirao Radnu grupu za izradu podzakonskog akta, odnosno Uredbe o načinu vođenja kaznene evidencije a koja bi navedenu materiju u potpunosti regulisala u skladu sa postojećim pravnim okvirom“. Imajući u vidu navedeno, i činjenicu da je donosilac osporenog Pravilnika Ministarstvo pravde i državne uprave, predloženo je Ustavnom sudu da zastane sa postupkom kako bi donosilac osporenog akta u određenom roku otklonio uočene nezakonitosti.
Ministarstvo pravde i državne uprave je takođe dostavilo odgovor navodeći „da su osnovani navodi iz inicijative kojima se ukazuje na određena, sporna ustavnopravna pitanja, povodom osporenih odredaba Pravilnika. Saglasni su da je „najcelishodnije rešenje za otklanjanje ustavnopravnih pitanja i eventualne naustavnosti i nezakonitosti, izmena osporenih odredaba Pravilnika, a iz razloga što bi u slučaju da se odlukom Ustavnog suda utvrdi neustavnost i nezakonitost tih odredaba, mogla bi da nastane pravna praznina, pri čemu bi jedan deo kaznene evidencije ostao neuređen, što bi moglo da dovede do štetnih posledica za rad državnih organa“. Takođe su naveli da su u toku aktivnosti na izradi podzakonskog akta iz člana 279. Zakonika o krivičnom postupku, kao i aktivnosti na izmenama i dopunama Zakona o maloletnim učinioca krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica i podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona. Predložili su da se, u skladu sa članom 55. Zakona o Ustavnom sudu, zastane sa postupkom.
Zaključkom IUo-194/2013 od 4. decembra 2013. godine, Ustavni sud je, saglasno članu 55. Zakona o Ustavnom sudu zastao sa postupkom ocene ustavnosti i zakonitosti osporenog akta, dajući mogućnost donosiocu osporenog Pravilnika da u roku od šest meseci od dana prijema Zaključka, Pravilnik usaglasi sa Ustavom i zakonom i da u istom roku obavesti Sud o postupanju po ovom Zaključku. Ustavni sud konstatuje da u ostavljenom roku, a ni naknadno, po urgencijama ovog suda nije postupljeno. Takođe, Sud konstatuje da aktivnosti na izradi podzakonskog akta iz člana 279. Zakonika o krivičnom postupku i izradi zakona o izmenama i dopunama Zakona o maloletnim učinioca krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica i podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona nisu okončane. Stoga je Ustavni sud, saglasno članu 55. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu nastavio postupak.
II
U sprovedenom postupku, Ustavni sud je utvrdio, da je Pravilnik o načinu vođenja evidencije o izrečenim vaspitnim merama i kazni maloletničkog zatvora („Službeni glasnik RS“, broj 63/06) koji je doneo Ministar pravde, objavljen 21. jula 2006. godine u „Službenom glasniku RS“, i da je stupio na snagu osmog dana od dana objavljivanja, odnosno 29. jula 2006. godine.
Osporeni Pravilnik je donet na osnovu člana 37. stav 2. i člana 167. stav 3. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica („Službeni glasnik RS", broj 85/05), kojima je propisano da se način vođenja evidencije o izrečenim vaspitnim merama i kazni maloletničkog zatvora određuje posebnim aktom (član 37. stav 2.), s tim što će podzakonske akte, pored ostalih, iz člana 37. stav 2. doneti ministar nadležan za pravosuđe (član 167. stav 3.).
Ustavni sud konstatuje da je Zakon u kome je sadržan pravni osnov za donošenje osporenog Pravilnika, donet u vreme važenja Ustava iz 1990. godine, koji je članom 20. Ustava jemčio zaštitu tajnosti podataka o ličnosti i utvrđivao da se prikupljanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuje zakonom, i da Zakon nije usklađivan sa Ustavom iz 2006. godine.
Osporenim Pravilnikom propisano je: da evidenciju o vaspitnim merama i kazni maloletničkog zatvora (u daljem tekstu: krivične sankcije) izrečenim maloletnicima i punoletnim licima na koja su primenjene odredbe o maloletnicima (u daljem tekstu: maloletnici) iz čl. 40. i 41. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica (u daljem tekstu: Zakon) vodi sud koji je ovim licima sudio u prvom stepenu, a statističke podatke o izrečenim krivičnim sankcijama prvostepeni sud dostavlja putem odgovarajućih upitnika, koji ne sadrže podatke o identitetu maloletnika, Republičkom zavodu za statistiku (član 1.). Osporenim odredbama člana 2. Pravilnika propisano je da se podaci na osnovu evidencije iz člana 1. ovog pravilnika o izrečenim vaspitnim merama mogu dati samo nadležnom sudu, javnom tužilaštvu i organu starateljstva (u daljem tekstu: centar za socijalni rad) u vezi sa postupcima koji se vode prema licima kojima je ranije bila izrečena vaspitna mera, a izuzetno, na obrazloženi zahtev, po posebnoj odluci sudije za maloletinike i drugim subjektima (stav 1.), da je u slučajevima predviđenim u članu 27. stav 2. Zakona zabranjeno davanje podataka o izrečenim vaspitnim merama (stav 2.). Odredbama člana 3. Pravilnika propisano je da se podaci o osudi na kaznu maloletničkog zatvora ne mogu dati nikome, osim u slučajevima predviđenim u članu 102. stav 2. Krivičnog zakonika; a kad se stiču uslovi iz člana 102. stav 2. Krivičnog zakonika, podaci o izrečenoj kazni maloletničkog zatvora mogu se dati samo sudu, javnom tužiocu i organu unutrašnjih poslova u vezi sa krivičnim postupkom protiv lica koje je ranije bilo osuđeno na kaznu maloletničkog zatvora, organu za izvršenje krivičnih sankcija i organu koji učestvuje u postupku davanja amnestije, pomilovanja, rehabilitacije ili odlučivanja o prestanku pravnih posledica osude, kao i centru za socijalni rad, kad je to potrebno za vršenje poslova iz njihove nadležnosti. Prema odredbama člana 4. Pravilnika, za vođenje evidencije o izrečenim krivičnim sankcijama formira se posebni upisnik, u skladu sa zahtevima iz Sudskog poslovnika, u koji se, po rednim brojevima upisa, u odgovarajuće rubrike, unose sledeći podaci: 1) JMBG, ime, ime jednog roditelja i prezime maloletnika; 2) dan, mesec, godina i mesto rođenja maloletnika; 3) adresa poslednjeg prebivališta ili boravišta maloletnika, podatak o nadležnom centru za socijalni rad; 4) ranije izrečena sankcija - sud, broj predmeta, sankcija i od kada, izvršena: da - ne; 5) vrsta izrečene sankcije, oznaka (Km, K...) i datum kad je odluka suda postala pravnosnažna; 6) datum početka izvršenja; 7) datum kad je prestalo izvršenje sankcije (zbog isteka roka, obustavljanja, izmene, uslovnog otpusta, pomilovanja i sl.); 8) napomene, a prema odredbi člana 5. Pravilnika evidenciju o izrečenim krivičnim sankcijama vodi upisničar koji obavlja administrativne poslove u sudu koji je maloletniku sudio u prvom stepenu. Odredbama člana 6. Pravilnika propisano je da je sudija za maloletnike, sam ili uz pomoć stručnog lica, ako ga ima u sudu (član 64. stav 2. Zakona), dužan da prati vođenje evidencije o izrečenim krivičnim sankcijama, proverava upise i blagovremeno razrešava sva sporna pitanja i da ovaj sudija o svim problemima koji nastanu u vezi sa vođenjem evidencije i davanjem podataka, u smislu odredaba Zakona, obaveštava predsednika suda. Osporenim odredbama člana 7. Pravilnika propisano je da se evidencija prema odredbama ovog pravilnika odnosi na sankcije izrečene posle stupanja na snagu Zakona (1. januar 2006), kao i na sankcije koje su na dan stupanja Zakona na snagu izvršavane ili kod kojih su već tekli postupci za nastupanje pravnosnažnosti i izvršnosti, bez obzira kad je sankcija izrečena (stav 1.), a da evidencija o vaspitnim merama izrečenim maloletnicima koju je u okviru kaznene evidencije vodio nadležni organ unutrašnjih poslova ostaje i dalje u tom organu isključivo za internu upotrebu (stav 2.). Članom 8. Pravilnika propisano je da ovaj Pravilnik stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
III
Za ocenu ustavnosti i zakonitosti Pravilnika o načinu vođenja evidencije o izrečenim vaspitnim merama i kazni maloletničkog zatvora, po oceni Ustavnog suda, od značaja su odredbe Ustava Republike Srbije kojima je utvrđeno: da je vladavina prava osnovna pretpostavka Ustava i da počiva na neotuđivim ljudskim pravima i da se vladavina prava, pored ostalog, ostvaruje ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu (član 3.); da je pravni poredak jedinstven (član 4. stav 1.); da se ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno primenjuju i da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima i da se zakonom može propisati način ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava (član 18. st. 1. i 2.); da je zajemčena zaštita podataka o ličnosti; da se prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuje zakonom, da je zabranjena i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni, u skladu sa zakonom, osim za potrebe vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predviđen zakonom; da svako ima pravo da bude obavešten o prikupljenim podacima o svojoj ličnosti, u skladu sa zakonom, i pravo na sudsku zaštitu zbog njihove zloupotrebe (član 42.); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, prikupljanje statističkih i drugih podataka od opšteg interesa (član 97. tačka 11.), da je pravni poredak Republike Srbije jedinstven, da je Ustav najviši pravni akt Republike Srbije (član 194. st. 1. i 2.), te da svi podzakonski opšti akti Republike Srbije, opšti akti organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, političkih stranaka, sindikata i udruženja građana i kolektivni ugovori moraju biti saglasni zakonu (član 195. stav 1.).
IV
Radi celovitijeg sagledavanja spornih ustavnopravnih pitanja u ovom predmetu, potrebno je, pored već navedenih odredaba člana 37. stav 2. i člana 167. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, imati u vidu i druge odredbe ovog zakona. Najpre u odredbi člana 4. Zakona propisano je da se odredbe Krivičnog zakonika, Zakonika o krivičnom postupku, Zakona o izvršenju krivičnih sankcija i drugi opšti propisi primenjuju ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom. Prema odredbama čl. 27. i 34. Zakona, podaci o izrečenim vaspitnim merama mogu se dati samo sudu, javnom tužilaštvu i organu starateljstva (član 27. stav 1.), a ne mogu se davati podaci o vaspitnim merama izrečenim za krivična dela za koje je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do tri godine, ako je lice na koje se podaci odnose navršilo dvadesetjednu godinu (član 27. stav 2.), dok se podaci o osudi na kaznu maloletničkog zatvora ne mogu dati nikome, osim u slučajevima predviđenim u članu 102. stav 2. Krivičnog zakonika (član 34.). Odredbom člana 37. stav 1. Zakona propisano je da evidenciju o izrečenim vaspitnim merama i kazni maloletničkog zatvora vodi sud koji je sudio u prvom stepenu. Takođe, odredbom člana 38. i člana 99. stav 2. Zakona propisano je da se odredbe o rehabilitaciji iz čl. 97. do 100. Krivičnog zakonika shodno primenjuju i na maloletnike osuđene na kaznu maloletničkog zatvora (član 38.), a da je prvostepeni sud dužan da, shodno Sudskom poslovniku, vodi Kontrolnik izvršenja vaspitnih mera i sačinjava spise praćenja i kontrole njihovog izvršenja prema pravilniku koji donosi ministar nadležan za pravosuđe (član 99. stav 2.) Odredbom člana 114. stav 1. Zakona propisano je da ako sud koji je sudio u prvom stepenu nije nadležan za izvršenje zavodske mere, dužan je da izvršnu odluku sa izvodom iz matične knjige rođenih, ispravom ili dokazom o njegovom dotadašnjem školovanju i osposobljavanju, nalazom o zdravstvenom stanju, podacima o ranijem vršenju krivičnih dela, vođenim postupcima i izveštajima organa starateljstva, dostavi organu nadležnom za izvršenje u roku od tri dana od dana kada je odluka postala izvršna, a odredbom člana 161. Zakona, da se odredba člana 38. ovog zakona o rehabilitaciji osuđenih učinilaca krivičnih dela na kaznu maloletničkog zatvora primenjuje i u odnosu na osuđene pre stupanja na snagu ovog zakona, ukoliko rehabilitacija već nije nastupila. Prema odredbama čl. 168. i 169. Zakona, danom stupanja na snagu ovog zakona (1. januara 2006. godine) prestaju da važe odredbe Glave XXIX (postupak prema maloletnicima) Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“; br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, broj 58/04).
Takođe, Ustavni sud je imao u vidu i pojedine odredbe sledećih zakona:
Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti („Službeni glasnik RS“, br. 97/08, 104/09, 68/12 – Odluka US i 107/12), kojim su, polazeći od Ustavom utvrđene nadležnosti Republike Srbije u oblasti zaštite podataka o ličnosti, kao i prikupljanja statističkih i drugih podataka od opšteg interesa, uređeni uslovi za prikupljanje i obradu podataka o ličnosti, prava lica i zaštita prava lica čiji se podaci prikupljaju i obrađuju, ograničenje zaštite podataka o ličnosti, postupak pred nadležnim organom za zaštitu podataka o ličnosti, obezbeđenje podataka, evidencija, iznošenje podataka iz Republike Srbije i nadzor nad izvršenjem tog zakona sa ciljem da se, u vezi sa obradom podataka o ličnosti, svakom fizičkom licu obezbedi ostvarivanje i zaštita prava na privatnost i ostalih prava i sloboda (član 1. stav 1. i član 2.). Prema članu 4. ovog zakona, odredbe ovog zakona primenjuju se na svaku automatizovanu obradu, kao i na obradu sadržanu u zbirci podataka koja se ne vodi automatizovano, a obradom podataka, u smislu istog zakona, je svaka radnja preduzeta u vezi sa podacima kao što su: prikupljanje, beleženje, prepisivanje, umnožavanje, kopiranje, prenošenje, pretraživanje, razvrstavanje, pohranjivanje, razdvajanje, ukrštanje, objedinjavanje, upodobljavanje, menjanje, obezbeđivanje, prilagođavanje, otkrivanje putem prenosa ili na drugi način činjenje dostupnim, prikrivanje, izmeštanje i na drugi način činjenje nedostupnim, kao i sprovođenje drugih radnji u vezi sa navedenim podacima, bez obzira da li se vrši automatski, poluautomatski ili na drugi način (član 3. tačka 1.). Odredbom člana 8. tačka 1) Zakona izričito je navedeno da obrada nije dozvoljena ako fizičko lice nije dalo pristanak za obradu, odnosno ako se obrada vrši bez zakonskog ovlašćenja, a članom 13. Zakona je propisano da organ vlasti obrađuje podatke bez pristanka lica, ako je obrada neophodna radi obavljanja poslova iz svoje nadležnosti određenih zakonom u cilju ostvarivanja interesa nacionalne ili javne bezbednosti, odbrane zemlje, sprečavanja, otkrivanja, istrage i gonjenja za krivična dela, ekonomskih, odnosno finansijskih interesa države, zaštite zdravlja i morala, zaštite prava i sloboda i drugog javnog interesa, a u drugim slučajevima na osnovu pismenog pristanka lica. Odredbom člana 16. stav 1. Zakona, propisani su naročito osetljivi podaci, među kojima je i podatak o osudi za krivično delo. Odredbom člana 16. stav 5. Zakona, propisano je da način arhiviranja i mere zaštite, naročito osetljivih podataka iz st. 1. i 2. člana 16, uz prethodno pribavljeno mišljenje Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, uređuje Vlada.
Odredbama člana 102. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13 i 108/14), a na čiju primenu upućuje član 4. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, propisan je sadržaj i davanje podataka iz kaznene evidencije, tako što je, pored ostalog, utvrđeno: da kaznena evidencija sadrži lične podatke o učiniocu krivičnog dela, o krivičnom delu za koji je osuđen, podatke o kazni, uslovnoj osudi, sudskoj opomeni, oslobođenja od kazne i oproštenoj kazni, kao i podatke o pravnim posledicama osude, a da se u kaznenu evidenciju unose i kasnije izmene podataka sadržanih u kaznenoj evidenciji, podaci o izdržavanju kazne, kao i poništenje evidencija o pogrešnoj osudi (stav 1.), da se podaci iz kaznenih evidencija mogu dati samo sudu, javnom tužiocu i policiji u vezi sa krivičnim postupkom koji se vodi protiv lica koji je ranije bilo osuđeno, organu za izvršenje krivičnih sankcija i organu koji učestvuje u postupku davanja amnestije, pomilovanja, rehabilitacije ili odlučivanja o prestanku pravnih posledica osude, kao i organima starateljstva, kad je to potrebno za vršenje poslova iz njihove nadležnost, te da se podaci iz kaznene evidencije mogu dati i drugim državnim organima koji su nadležni za otkrivanje i sprečavanje izvršenja krivičnih dela, kada je to posebnim zakonom propisano (stav 2.), a da se podaci iz kaznene evidencije, mogu, na obrazložen zahtev, dati i državnom organu, preduzeću, drugoj organizaciji ili preduzetniku, ako još traju pravne posledice osude ili mere bezbednosti i ako za to postoji opravdani interes zasnovan na zakonu (stav 3.).
Odredbom člana 279. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14) propisano je da način vođenja kaznene evidencije uređuje Vlada, a prema članu 606. Zakonika, podzakonski propisi predviđeni ovim zakonikom trebali su biti doneti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakonika. Ustavni sud konstatuje da je ovaj zakonik stupio na snagu osmog dana od dana objavljeivanja, odnosno 6. oktobra 2011. godine, a da navedeni propis o načinu vođenja evidencije još uvek nije donet.
Članom 75. Zakona o policiji ("Službeni glasnik RS", br. 101/05, 63/09 - Odluka US 92/11 i 64/15). propisano je da policija prikuplja, obrađuje i koristi lične podatke, obezbeđuje zaštitu i vodi evidencije o ličnim i drugim podacima na čije je prikupljanje ovlašćena ovim zakonom radi sprečavanja i otkrivanja krivičnih dela i prekršaja i radi pronalaženja njihovih učinilaca (stav 1.). Druge podatke o ličnosti policija može prikupljati, obrađivati i koristiti samo ako je za to ovlašćena drugim zakonom i ako obezbeđuje zakonom utvrđenu zaštitu tih podataka (stav 2); ovlašćeno službeno lice podatke o ličnosti do kojih dođe u vršenju službe čuva kao poverljive, koristi ih i njima rukuje, u skladu sa zakonom. (stav 3.).
Odredbama člana 32. Zakona o odgovornosti pravnih lica za krivična dela („Službeni glasnik RS“, broj 97/08), sa rubrumom „Davanje podataka iz kaznene evidencije“, propisano je: da kaznena evidencija sadrži sledeće podatke: naziv, sedište i delatnost pravnih lica, registarski i matični broj, podatke o učinjenom krivičnom delu, o kazni, uslovnoj osudi, meri bezbednosti, podatke o odgovornom licu koje je učinilo krivično delo zbog kojeg je osuđeno pravno lice, podatke o oproštenim kaznama koje se odnose na pravno lice za koje se kaznena evidencija vodi i pravnim posledicama osude, kasnije izmene podataka sadržanih u kaznenoj evidenciji, podatke o izvršenoj kazni i poništenju evidencije o pogrešnoj osudi (stav 1.); da se podaci iz kaznene evidencije mogu dati samo sudu, javnom tužiocu i policiji u vezi sa krivičnim postupkom koji se vodi protiv pravnog lica koje je ranije bilo osuđeno, organu za izvršenje krivičnih sankcija i organu koji učestvuje u postupku davanja amnestije, pomilovanja, rehabilitacije ili odlučivanja o prestanku pravnih posledica osude, kada je to potrebno za vršenje poslova iz njihove nadležnosti (stav 2.); da se podaci iz kaznene evidencije mogu, na obrazložen zahtev, dati i državnom organu ili pravnom licu, ako još traju pravne posledice osude ili mere bezbednosti i ako za to postoji opravdani interes zasnovan na zakonu (stav 3.); da se pravnom licu, na njegov zahtev, mogu dati podaci o njegovoj osuđivanosti ili neosuđivanosti samo ako su mu potrebni radi ostvarivanja prava (stav 4.), a da kaznenu evidenciju vodi prvostepeni sud na čijem području je sedište domaćeg pravnog lica, odnosno sedište predstavništva ili ogranka stranog pravnog lica (stav 5.).
Zakonom o državnoj upravi („Službeni glasnik RS“, br. 79/05, 101/07, 95/10 i 99/14) propisano je: organi državne uprave izvršavaju zakone, druge propise i opšte akte Narodne skupštine i Vlade tako što donose propise, rešavaju u upravnim stvarima, vode evidencije, izdaju javne isprave i preduzimaju upravne radnje (u daljem tekstu: izvršni poslovi) (član 14. stav 1.); za preduzimanje upravnih radnji kojima se poseže u ličnu slobodu i bezbednost, fizički i psihički integritet, imovinu i ostala ljudska prava i slobode organi države uprave moraju imati neposredni osnov u zakonu (član 14. stav 2.); ministarstva, pored ostalog, donose pravilnike, a njima se razrađuju pojedine odredbe zakona ili propisa Vlade (član 15. st. 1. i 2.).
V
Ustavni sud konstatuje da bi iz člana 37. stav 2. i člana 167. stav 3. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, koji su bili pravni osnov za donošenje osporenog Pravilnika i naziva ovog pravilnika sledilo da je njim uređen samo način vođenja evidencije o izrečenim vaspitnim merama i kazni maloletničkog zatvora. Međutim, iz sadržine Pravilnika proizlazi da su njim uređena i druga pitanja, kao što su: ko vodi evidenciju o krivičnim sankcijama izrečenim maloletnicima i kome se i na koji način, dostavljaju odgovarajući statistički podaci o izrečenim krivičnim sankcijama (član 1.); kome se, o čemu i u vezi sa čim, mogu dati podaci iz evidencije o izrečenim vaspitnim merama i kad je zabranjeno davanje tih podataka (član 2.); pod kojim uslovima, kome, i u vezi sa čim se izuzetno mogu dati podaci o osudi na kaznu maloletničkog zatvora (član 3.); kako se i u skladu sa čim formira upisnik i na koji način, te koji se podaci unose u upisnik (član 4.); ko je dužan da prati vođenje evidencije i razrešava sporna pitanja i koga obaveštava o problemima koji nastanu u vezi sa vođenjem evidencije i davanja podataka (član 6.), na koje se sankcije odnosi evidencija i gde ostaje za šta se koristi evidencija o vaspitnim merama izrečenim maloletnicima koju je u okviru kaznene evidencije vodio nadležni organ unutrašnjih poslova (član 7.). S obzirom na ovakvu sadržinu osporenog Pravilnika, iz koje sledi da se Pravilnikom izvorno uređuju pojedina pitanja prikupljanja, držanja, obrade i korišćenja podataka o vaspitnim merama i kazni maloletničkog zatvora izrečenim maloletnicima i punoletnim licima na koja su primenjene odredbe o maloletnicima, i da se Pravilnikom ne razrađuju pitanja koja su uređena Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, te imajući u vidu karakter pravilnika kao akta kojim se saglasno članu 15. stav 2. Zakona o državnoj upravi, razrađuju pojedine odredbe zakona ili propisa Vlade, za Sud se osnovano postavlja pitanje ustavnosti i zakonitosti Pravilnika u celini.
U svojoj dosadašnjoj praksi, Ustavni sud je ocenio da zaštita podataka o ličnosti predstavlja jedno od novijih prava kojim Ustav štiti privatnost lica. Naime, Ustav u odredbama člana 42. st. 1. do 3. jemči zaštitu podataka o ličnosti, i utvrđuje da se prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuje zakonom, a da je zabranjena i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni, u skladu sa zakonom, osim za potrebe vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije na način predviđen zakonom. Ustavni sud stoji na stanovištu da iz Ustava proizlazi da se samo zakonom može urediti prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka. Ovaj stav Ustavni sud je do sada iskazao u više svojih odluka, a posebno u Odluci IUz-41/2010 od 30. maja 2012. godine, utvrdivši da odredbe člana 12. stav 1. tačka 3),člana 13. i člana 14. stav 2. tačka 2) Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Službeni glasnik RS“, br. 97/08 i 104/09) nisu u saglasnosti sa Ustavom, jer su u osnovi predviđale mogućnost uređivanja pojedinih pitanja u ovoj oblasti i „propisom donetim u skladu sa zakonom“.
Iz svega navedenog Sud je ocenio da ima osnova za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti i nezakonitosti, ne samo odredaba čl. 2. i 7. Pravilnika o načinu vođenja evidencije o izrečenim vaspitnim merama i kazni maloletničkog zatvora, već i ostalih odredaba Pravilnika, te je na osnovu odredaba člana 168. stav 1. Ustava i člana 50. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15), a u vezi sa odredbom člana 54. stav 1. istog zakona, pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti svih odredaba Pravilnika. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 53. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u tački 1. izreke. Saglasno članu 33. stav 1. istog Zakona, Sud je u tač. 2. i 3. izreke zaključio da ovo rešenje dostavi Ministarstvu pravde kao donosiocu osporenog Pravilnika na odgovor, sa rokom za davanje odgovora od 60 dana od dana prijema ovog rešenja.
VI
Ustavni sud podseća da su Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica koji je osnov za donošenje osporenog Pravilnika o načinu vođenja evidencije o izrečenim vaspitnim merama i kazni maloletničkog zatvora i sam Pravilnik, doneti u vreme važenja Ustava iz 1990. godine i da nisu usklađivani sa važećim Ustavom (i ako je opšti rok za usklađivanje zakona sa Ustavom, saglasno članu 15. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije, istekao još 31. decembra 2008. godine). Iz člana 42. stav 2. Ustava nesporno sledi, da se prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuje zakonom. Međutim, važeći Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela sadrži samo odredbe o tome kome se (ne) mogu dati podaci o izrečenim vaspitnim merama, i ko vodi evidenciju o izrečenim vaspitnim merama i kazni maloletničkog zatvora, s tim što se ovlašćuje ministar nadležan za pravosuđe da uredi način vođenja evidencije [1].
S obzirom na navedeno, kao i činjenicu da zakoni koji se u smislu Zakona primenjuju supsidijarno na maloletne učinioce krivičnih dela i krivičnopravnu zaštitu maloletnih lica, ne uređuju ko vrši obradu podataka, niti je opredeljena svrha, sadržaja evidencije o izrečenim vaspitnim merama i kazni maloletničkog zatvora, način prikupljanja i čuvanja podataka, rokovi čuvanja i upotrebe podataka, niti šta biva sa zbirkama podataka koje su uspostavljene i kojima raspolažu organi vlasti o sankcijama izrečenim i izvršenim pre stupanja na snagu ovog zakona i sl, to po oceni Ustavnog suda, može dovesti u pitanje ostvarivanje Ustavom zajemčenog prava na zaštitu podataka o ličnosti maloletnih učinilaca krivičnih dela kojima su izrečene vaspitne mere ili kazna maloletničkog zatvora i punoletnih lica na koja su primenjene odredbe Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica. Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je zaključio da, saglasno odredbi člana 105. Zakona o Ustavnom sudu, ukaže Narodnoj skupštini na uočene probleme u ostvarivanju ustavnosti i zakonitosti i potrebu donošenja i izmenu zakona u ovoj oblasti.
VII
Na osnovu izloženog i odredaba člana 42a stav 1. tačka 3) i člana 46. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Rešenje kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
Vesna Ilić Prelić
[1] Inače, Zakonikom o krivičnom postupku koji je na snazi, za uređivanje načina vođenja kaznene evidencije ovlašćena je Vlada.