| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Vrhovni kasacioni sud | Datum: 19.01.2017 | Broj: Rev 21/2017 |
| Abstrakt: | |||
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 21/2017
19.01.2017. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Snežane Andrejević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Bosika, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji su punomoćnici Marko Đurović i Tijana Panić, advokati iz ..., radi vršenja roditiljskog prava, izdržavanja i održavanja ličnih odnosa sa detetom, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 -457/16 od 26.08.2016. godine, u sednici održanoj dana 19.01.2017. godine, doneo je
UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 -457/16 od 26.08.2016. godine i presuda Osnovnog suda u Čačku P2 br.177/15 od 19.04.2016. godine, u delu koji se odnosi na vršenje roditeljskog prava, izdržavanje i održavanje ličnih odnosa sa maloletnim VV, i predmet se u ovom delu vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Presudom Osnovnog suda u Čačku P2 br.177/15 od 19.04.2016. godine, stavom prvim izreke određeno je da će tužilja samostalno vršiti roditeljsko pravo nad maloletnim sinom parničnih stranaka VV, rođenim ... godine. Stavom drugim izreke, tuženi je obavezan da na ime doprinosa za izdržavanje ćerke parničnih stranaka maloletne GG plaća 9.000,00 dinara mesečno i na ime izdržavanja maloletnog VV 8.000,00 dinara mesečno, počev od 01.05.2006. godine pa ubuduće. Stavom trećim izreke utvrđeno je da je prebivalište maloletnog VV na adresi tužilje. Stavom četvrtim izreke uređen je način održavanja ličnih odnosa između tuženog i maloletnog VV i navedeno da se tom presudom menja presuda Osnovnog suda u Čačku P2 br.160/13 od 27.11.2013. godine u stavovima trećem i šestom. Stavom petim izreke obavezan je tuženi da tužilji naknadi parnične troškove u iznosu od 94.875,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 -457/16 od 26.08.2016. godine odbijene su kao neosnovane žalbe tuženog i potvrđena je prvostepena presuda.
Protiv drugostepene presude, tuženi je blagovremeno preko punomoćnika izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14) i utvrdio da je revizija tuženog osnovana.
Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Čačku P2 br.160/13 od 27.11.2013. godine, razveden je brak između parničnih stranaka, maloletne ćerke parničnih stranaka poverene su majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, a maloletni sin parničnih stranaka VV, rođen ... godine, povren je ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava. Ovom presudom, određeno je održavanje ličnih odnosa maloletnih ćerki parničnih stranaka sa ocem, kao i održavanje ličnih odnosa između sina parničnih stranaka i majke, i tuženi je obavezan da doprinosi izdržavanju maloletnih ćerki. Delimičnom presudom na osnovu priznanja P2 br.177/15 od 25.11.2015. godine, tuženi je obavezan da na ime doprinosa za izdržavanje maloletne ćerke DD plaća 10.000,00 dinara mesečno, počev od 01.07.2015. godine pa ubuduće.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, maloletni VV, koji je u vreme donošenja prvostepene presude imao ... godina i ... meseci, od donošenja pravnosnažne presude živi sa ocem, učenik je ... razreda osnovne škole, a njegove dve maloletne sestre žive sa tužiljom. Prema nalazu i mišljenju Centra za socijalni rad ... od 04.11.2015. godine, tužilja je zaposlena kao ... i ostvaruje zaradu od oko 25.000,00 dinara mesečno. Tuženi je ..., zaposlen je i zarađuje oko 55.000,00 dinara mesečno, a povremeno je radno angažovan na sezonskim poslovima vezanim za građevinu. Maloletne ćerke parničnih stranaka pohađaju srednju školu. Prema navodu ovog Centra za socijalni rad, tuženi nakon razvoda braka parničnih stranaka nije želeo da viđa svoje ćerke, a tužilja je sa teškoćama i neredovno održavala kontatke sa maloletnim VV, jer ih je otežavao tuženi, što se poboljšalo nakon sprovođenja izvršnog postupka. Navedeno je da je sa ocem dečaka vršen savetodavni rad od strane Centra za socijalni rad, zbog boljeg razumevanja potreba maloletnog deteta i potrebe za odvajanjem partnerskih odnosa od roditeljske uloge, ali da je on i dalje fokusiran na neraščišćeni partnerski odnos sa bivšom suprugom, što se negativno odražava na njegovu ulogu roditelja. Navedeno je da je sa maloletnim VV obavljen razgovor u školi koju on pohađa u februaru 2015. godine, te da on ima ambivalentan stav po pitanju vršenja roditeljskog prava, da bi najviše voleo da njegovi roditelji žive zajedno i da bi mu teško pala promena škole u slučaju poveravanja majci. Centar za socijalni rad je predložio da vršenje roditeljskog prava nad maloletnim VV treba poveriti majci, koja je motivisana da o njemu brine na adekvatan način, prepoznaje njegove razvojne potrebe i u stanju je da na njih adekvatno odgovori. Predložen je i način održavanja ličnih odnosa deteta sa ocem.
S obzirom na navedeno, u pobijanom delu nižestepenih presuda je samostalno vršenje roditeljskog prava nad maloletnim VV povereno tužilji, uz obavezu tuženog da doprinosi njegovom izdržavanju i uređenje načina održavanja ličnih odnosa po modelu predloženom od strane Centra za socijalni rad. Po oceni nižestepenih sudova, poveravanje maloletnog VV majci na samostalno vršenje roditeljskog prava je u njegovom najboljem interesu, s obzirom na to da je vezan za majku i sestre, da je popustio u školi i da se u pojedinim situacijama neprimereno ponaša, te da mu je potreban stalan rad i kontrola, što mu tuženi ne može obezbediti s obzirom da je često poslovno odsutan, pa o dečaku vodi brigu porodica u komšiluku, koju je tuženi angažovao. Procenjeno je takođe da tuženi dovoljno ne prepoznaje razvojne potrebe deteta, pa nije u mogućnosti da na njih adekvatno odgovori.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom tuženog ukazuje da je u nižestepenim presudama zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno, pa se za sada ne može prihvatiti stanovište izneto u ovim presudama, da je u najboljem interesu maloletnog dečaka da bude poveren majci na samostalno vršenje roditeljskog prava.
Prema članu 6. i 266. stav 1. Porodičnog zakona, sud je uvek dužan da se u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava rukovodi najboljim interesom deteta. Članom 65. stav 1. tog zakona propisano je da dete koje je sposobno da formira svoje mišljenje ima pravo slobodnog izražavanja tog mišljenja. Stavom 4. ovog člana propisano je da dete koje je navršilo 10 godina života može slobodno i neposredno izraziti svoje mišljenje u svakom sudskom i upravnom postupku u kome se odlučuje o njegovim pravima. Iz ovih zakonskih odredaba proizilazi da za decu preko 10 godina postoji zakonska pretpostavka o dostignutoj zrelosti za izražavanje mišljenja u sudskom i upravnom postupku, a za dete koje nije navršilo 10 godina pravo izražavanja mišljenja uslovljeno je njegovom sposobnošću da formira mišljenje. Pri tome, sud nije u obavezi da prihvati mišljenje deteta, već da mu posveti dužnu pažnju, u smislu člana 65. stav 3. Porodičnog zakona, i da ga ceni u sklopu svih okolnosti konkretnog slučaja.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u nižestepenom postupku nije pribav ljeno mišljenje deteta o vršenju roditeljskog prava na način propisan navedenim odredbama Porodičnog zakona, s obzirom da je u nalazu i mišljenju Centra za socijalni rad navedeno samo da dečak ima ambivalentan stav po pitanju vršenja roditeljskog prava, i da bi najviše voleo da roditelji žive zajedno. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u postupku je u smislu člana 273. Zakona o parničnom postupku, takođe bilo potrebno oceniti da li ima mesta određivanju novog veštačenja, jer je potrebno pouzdano utvrditi da li bi promena životne i školske sredine više štetila detetu u odnosu na odvojen život od majke i maloletnih sestara, primenom člana 205. Porodičnog zakona, koji propisuje istražno načelo u porodičnim sporovima. Utvrđivanjem ovih činjenica biće moguće pravilno i pouzdano utvrditi najbolji interes malolenog VV, uzevši u obzir i njegovo mišljenje o vršenju roditeljskog prava, u skladu sa članom 266. Porodičnog zakona i članom 3. stav 1. Konvencije o pravima deteta.
U ponovnom postupku, prvostepeni sud će uzeti u obzir iznete primedbe i pravilnom primenom materijalnog prava doneti novu i zakonitu odluku.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Snežana Andrejević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić