| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Okružno javno tužilaštvo Požarevc | Datum: 24.11.1999 | Broj: Kž.365/99 |
| Abstrakt: | |||
Naime, prema izreci pobijane presude optuženi J. je upravljajući putničkim vozilom „Opel“ ugrozio javni saobraćaj i doveo u opasnost telo ljudi, postupajući suprotno odredbi čl. 45 ZOBS-a, jer brzinu kretanja vozila nije prilagodio stanju kolovoza usled ledene kiše koja je padala, pa je bio prekriven ledom, te je pri brzini kretanja vozila od 55,3 km/h izgubio kontrolu nad vozilom i prešao na svoju levu kolovoznu traku gde je došlo do zanošenja vozila i desnim bočnim delom svog vozila naleteo na prednji čeoni deo putničkog vozila marke „BMV“ čiji je vozač bio sada pok. K., a njegovo vozilo je bilo zaustavljeno na desnoj strani kolovoza gledano iz pravca Požarevca.Na osnovu izvršenog saobraćajno-tehničkog veštačenja pismeno mišljenje Komisije veštaka Institut je da se putničko vozilo „Opel“ kretalo u smeru ka P. brzinom od oko 55,3 km/h u trenucima neposredno pre nezgode, da je jasno na osnovu materijalnih tragova da je na istom mestu došlo do izletanja vozila „BMV“ na levu stranu puta, a koje se pre toga takođe kretalo u smeru ka P, da su nezavisno jedno od drugog izgubili kontrolu nad vozilima, da je do promene stanja kolovoza došlo neposredno ispred mesta nezgode, a da je na delu puta od naplatne rampe do mesta nezgode kolovoz bio samo vlažan. Do nekontrolisanog kretanja usled tako opisane nezgode, promene kvaliteta i stanja asvaltne podloge može doći, pogotovo u situaciji kada je kolovozna traka kojom su se pre toga kretala oba vozila, bila bez odgovarajuće rizle. Eventualno prisustvo vozila iz suprotnog smera i njegovo nekontrolisano kretanje, veštaci nisu mogli pouzdano da potvrde, niti odbace, obzirom da na mestu nezgode ne postoje nikakvi materijalni dokazi.Na glavnom pretresu saslušani veštak (saobraćane struke) je u svemu ostajući pri već datom nalazu i mišljenju istakao nekoliko mogućnosti:1) ako je kolovoz bio prekriven ledom i pre mesta saobraćajne nezgode, brzina kretanja od 55,3 km/h, kako je to utvrđeno veštačenjem, bila bi neprilagođena;2) ako je kolovoz bio vlažan od naplatne rampe do mesta nezgode, to ne bi bila neprilagođena brzina. Iz spisa predmeta postoje samo podaci o stanju puta konkretno na mestu saobraćajne nezgode, a ne postoje nikakvi podaci o stanju kolovoza pre mesta saobraćajne nezgode i stanje puta se odnosi na postojanje leda na kolovozu. Nagle promene režima kretanja vozila po ledenoj površini u smislu kočenja, prikočavanja, dejstva na upravljački mehanizam, ili bilo koja nagla promena režima može da dovede do nekontrolisanog kretanja vozila nezavisno od toga kojom se brzinom vozilo kreće. To praktično znači da bi i u uslovima kretanja brzinom od oko 55 km/h i nailaskom na ovakav deo kolovoza usled bilo koje promene režima kretanja, moglo doći i do nekontrolisanog kretanja u opštem slučaju, pa i u ovom;3) ukoliko na kolovozu pre mesta negode nije bilo leda, te se isti pojavio neposredno na mestu nezgode, (a tu je evidentno postojao, shodno izveštaju uviđajne ekipe), takvo stanje kolovoza vozači nisu mogli da očekuju;4) međutim, ukoliko je led postojao na relativno dužem putu pre mesta nezgode, tj. više stotina metara, odnosno najmanje kilometar pred nezgodu, u takvim okolnostima optuženi je sigurno mogao da zna da je stanje kolovoza takvo i da shodno tome podešava brzinu kretanja. Promena režima, bilo koja promena stanja kvaliteta kolovoza može da utiče na izmenu putanje kretanja vozila i mimo volje vozača, a što pre svega zavisi od razlike u ta dva stanja, dinamičnoj preraspodeli težišta vozila, stanju svih guma na vozilu, njihove istrošenosti, njihove napumpanosti i td. i to samo u okolnostima iznenadne promene stanja kvaliteta puta.U pismeno datoj dopuni, Komisija veštaka Instituta „Kirilo Savić“ je iznela, da, polazeći od konstatovanih tragova izletanja vozila van leve ivice kolovoza, kao i logične putanje s tim u vezi, u trenucima približavanja levoj ivici kolovoza u takvim okolnostima bi za izbegavanje nezgode bilo potrebno da se vozilo zaustavi na putu od oko 32 m. U takvim okolnostima bi dakle to bilo moguće da se realizuje, pri brzini kretanja vozila „Opel“, za brzine ne veće od 30,2 km/h. Prema tome, ukoliko je podloga puta na delu pre mesta nezgode na relativno dužem delu bila ista, kao i na mestu nezgode, a kako je opisano od strane uviđajne ekipe, prilagođena brzina bi se kretala u okvirima do 30,2 km/h.Iz spisa ovog predmeta se utvrđuje da je veštačenje izvršio i veštak pojedinac koji je dao svoj nalaz i mišljenje u vezi predmetne nezgode, takav njegov nalaz i mišljenje su izvedeni kao dokaz na glavnom pretresu čitanjem, međutim, u obrazloženju presude se uopšte ne spominje taj dokaz, tako da je izostala bilo kakva ocena za isti, pa imajući u vidu postojanje određenih razlika između nalaza i mišljenja, datih od ovog veštaka, kao i od Komisije veštaka, očigledno je da je prvostepeni sud propustio da primeni odredbe čl. 250 i 251 ZKP.Upravo, nalaz je kao i svaka činjenica u postupku podložan slobodnoj oceni i kritičkoj analizi, tako da se u slučaju nesaglasnosti samih veštaka o nalazu, ista može otkloniti ponovnim saslušanjem veštaka, kome predočiti i prethodni nalaz.Što se tiče mišljenja veštaka, ono je njihovo konačno opredeljenje u odnosu na predmet veštačenja koji treba da proizilazi i bude saglasan sa nalazom, kao i izviđenim okolnostima, odnosno, sa utvrđenim činjeničnim stanjem. U slučaju protivrečnosti, sumnje u dato mišljenje ili postojanja drugih nedostataka koji se utvrde, otklanjanje uočenih mana je moguće ponovnim saslušanjem veštaka, a ako to nije uspelo, onda se mora zatražiti mišljenje drugih veštaka.Pri tome, mišljenje veštaka sud mora da uporedi sa drugim dokazima i utvrđenim činjenicama i da ih oceni u vezi sa njima (čl. 347 st. 2 ZKP), pa u slučaju da se ne saglasi sa drugim mišljenjem, može ili mora, zavisno od stanja stvari, da traži dopunu veštačenja, ili novo veštačenje.Ocenjujući nalaz i mišljenje veštaka Instituta kao i dopunu istog, prvostepeni sud ih je prihvatio, osim u delu da je do promene stanja kolovoza došlo neposredno ispred mesta nezgode, ne iznoseći jasne razloge o tome, dok je iskaz veštaka sa glavnog pretresa prihvatio kao tačan, nalazeći da je dat u skladu sa principom potpunosti veštačenja, objektivno i u skladu sa pravilima nauke.Ocena data za ovaj dokaz nema podlogu u spisima ovog predmeta i nerazumljiva je, zbog toga što je, kao što je već rečeno veštak izneo više varijanti, a prvostepeni sud navodi da ne prihvata samo jednu, dok ostale zanemaruje ne iznoseći ocenu u vezi istih.Sve navedeno ukazuje da su za sada ostale neutvrđene odlučne činjenice u ovoj krivičnoj stvari - koliko posle naplatne rampe je počela da pada ledena kiša, na kom rastojanju pre proklizavanja je počela da pada ledena kiša, da li je kolovoz istog trenutka kada je počela da pada ledena kiša, počeo da biva klizav, da li je kolovoz na dužem delu pre proklizavanja bio prekriven ledom i td..Prednje je od značaja da bi se mogao dati odgovor na pitanje da li se led pojavio neposredno na mestu nezgode, ili je pak kolovoz bio prekriven ledom i pre mesta saobraćajne nezgode, eventualno i u kojoj dužini, te da li u skladu sa tim ima propusta u radnjama vozača i u čemu se isti sastoje.Okružno JT Požarevac, Ktž.268/99.101 od 26.10.1999.Opštinski sud u Požarevcu, K.261/96 od 2.02.1999.