| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Ustavni sud | Datum: 02.06.2011 | Broj: IU-380/2005 |
| Abstrakt: | |||
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 2. juna 2011. godine, doneo je
1. Odbijaju se predlozi za utvrđivanje neustavnosti odredaba člana 32. stav 4. i člana 43. stav 4. Zakona o visokom obrazovanju ("Službeni glasnik RS", broj 76/05).
2. Obustavlja se postupak za ocenu ustavnosti odredaba člana 41. stav 14, člana 67. stav 1. u delu koji glasi: "penzionisanom posle stupanja na snagu ovog zakona", člana 90. st. 2. i 4. i člana 107. stav 1. tač. 1) i 3) Zakona iz tačke 1.
3. Odbacuje se inicijativa za ocenu ustavnosti odredbe člana 30. st. 3, 4. i 6. Zakona iz tačke 1.
Ustavnom sudu podneta je inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba člana 30. st. 3, 4. i 6. Zakona o visokom obrazovanju ("Službeni glasnik RS", broj 76/05). Takođe, Ustavnom sudu podneti su i predlozi za ocenu ustavnosti odredaba člana 32. stav 4, člana 41. stav 14, člana 43. stav 4, člana 67. stav 1, člana 90. st. 2. i 4. i člana 107. stav 1. tač. 1) i 3) istog zakona.
Inicijativom podnetom 31. oktobra 2005. godine se kao razlozi osporavanja odredaba člana 30. st. 3, 4. i 6. Zakona, kojima se u Poglavlju III. "Studije i studijski programi" uređuje materija koja se odnosi na završni rad i disertaciju, navodi da "Kada građanin Republike Srbije želi da brani doktorsku disertaciju, na nekom univerzitetu u Srbiji čl. 30. st. 3, st. 4. i st. 6. Zakona o visokom obrazovanju od 30. - VIII-2005. praktično negira jednakost građana Republike Srbije zbog obrazovanja ili ličnog svojstva, pa je u sukobu sa čl. 13. Ustava Republike Srbije od 28 - IX - 1990, odnosno diskriminiše građane po osnovu obrazovanja, pa je u sukobu sa čl. 3. stav 3. povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama, državne zajednice SCG od 28. - II - 2003".
Predlozima podnetim 19. januara i 6. jula 2006. godine osporava se odredba člana 67. stav 1. Zakona u delu kojim je predviđeno da se zvanje profesora emeritusa može dodeliti samo redovnom profesoru penzionisanom posle stupanja na snagu ovog zakona. Po oceni predlagača, osporena odredba Zakona nesaglasna je članu 13, članu 35. stav 2. i članu 21. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije od 1990. godine, jer se tom odredbom Zakona narušava jednakost građana i vrši diskriminacija po osnovu rođenja i vremena penzionisanja, jer je redovnim profesorima koji su "otišli" u starosnu penziju pre stupanja na snagu ovog zakona onemogućena dodela zvanja profesora emeritusa, iako ispunjavaju propisane uslove za dodelu ovog zvanja, te da "u konkretnom slučaju osporeni Zakon, na osnovu Ustava Republike Srbije ne može imati povratno dejstvo".
Predlogom podnetim 26. aprila 2006. godine osporavaju se odredbe člana 32. stav 4, člana 41. stav 14, člana 43. stav 4, člana 90. st. 2. i 4. i člana 107. stav 1. tač. 1) i 3) istog zakona, kojima se, po oceni predlagača, propisuje zabrana obavljanja delatnosti visokoškolske ustanove izvan registrovanog sedišta. Predlagač navodi da su navedene zakonske odredbe u suprotnosti sa članom 55. stav 1, članom 57. stav 1. i članom 64. stav 3. Ustava od 1990. godine. Smatra da se osporenim odredbama Zakona ograničava Ustavom garantovano pravo na slobodno obavljanje delatnosti pod jednakim uslovima na jedinstvenom tržištu Republike Srbije, čime se narušava princip samostalnosti pravnih lica u obavljanju delatnosti.
Ustavni sud je predloge za ocenu ustavnosti osporenih odredaba Zakona, zaključcima donetim na sednicama od 25. maja i 6. jula 2006. godine, dostavio Narodnoj skupština na odgovor.
Kako su inicijativa i predlozi za ocenu ustavnosti osporenih odredaba Zakona podneti pre stupanja na snagu Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 112. ovog zakona, postupak sproveo u skladu sa odredbama ovog zakona.
S obzirom da Narodna skupština u ostavljenim rokovima od 30, odnosno 60 dana, a ni kasnije, nije dostavila tražene odgovore, Sud je postupak u ovoj ustavnopravnoj stvari nastavio, saglasno odredbi člana 34. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu.
Inicijativom i predlozima tražena je ocena ustavnosti osporenih odredaba Zakona o visokom obrazovanju iz 2005. godine u odnosu na Ustav Republike Srbije od 1990. godine i Povelju o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama. Ustav od 1990. godine prestao je da važi proglašenjem Ustava Republike Srbije od 2006. godine, a prestala je da važi i Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama ("Službeni list SCG", broj 1/03). U toku postupka pred Ustavnim sudom Narodna skupština Republike Srbije donela je Autentično tumačenje odredaba člana 127. st. 1. i 2. Zakona o visokom obrazovanju ("Službeni glasnik RS", broj 76/05), a Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju ("Službeni glasnik RS", broj 97/08) izvršene su izmene i dopune osnovnog teksta Zakona kojima osporene odredbe nisu menjane. Takođe, u toku postupka pred Ustavnim sudom stupio je na snagu, 1. jula 2010. godine, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju ("Službeni glasnik RS", broj 44/10), u kome su izvršene izmene i dopune pojedinih odredaba osnovnog Zakona, koje se odnose i na osporene odredbe člana 30. st. 3, 4. i 6. (završni rad i disertacija), člana 41. stav 14. (dozvola za rad), člana 67. stav 1. (profesor emeritus), člana 90. st. 2. i 4. (ispiti) i člana 107. stav 1. tač. 1) i 3) (kaznene odredbe), dok odredbe člana 32. stav 4. (obavljanje delatnosti visokoškolske ustanove u sedištu) i člana 43. stav 4. (promena naziva sedišta) koje su takođe osporene, nisu menjane.
Osporenim odredbama Zakona o visokom obrazovanju ("Službeni glasnik RS", broj 76/05) bilo je propisano: da je doktorska disertacija završni deo studijskog programa doktorskih studija, osim doktorata umetnosti koji je umetnički projekat, da izuzetno doktorat nauka može da stekne lice sa završenim studijama medicine i završenom specijalizacijom, na osnovu odbranjene disertacije zasnovane na radovima objavljenim u vrhunskim svetskim časopisima, da se način i postupak pripreme i odbrane završnog rada, odnosno disertacije uređuje opštim aktom visokoškolske ustanove (član 30. st. 3. 4. i 6.); da visokoškolska ustanova obavlja delatnost visokog obrazovanja u sedištu (član 32. stav 4.); da se u dozvoli za rad navodi da li je visokoškolskoj ustanovi odobreno obavljanje delatnosti izvan sedišta (član 41. stav 14.); da samostalna visokoškolska ustanova može vršiti promenu naziva, sedišta i statusne promene, u skladu sa zakonom, te da se u slučaju promene iz stava 1. ovog člana sprovodi postupak za izdavanje nove dozvole za rad (član 43. stav 1. i osporeni stav 4.); da univerzitet može, na predlog fakulteta ili druge visokoškolske jedinice, dodeliti zvanje profesora emeritusa redovnom profesoru, penzionisanom posle stupanja na snagu ovog zakona, koji se posebno istakao svojim naučnim odnosno umetničkim radom, stekao međunarodnu reputaciju i postigao rezultate u obezbeđivanju nastavno-naučnog, odnosno nastavno-umetničkog podmlatka u oblasti za koju je izabran (član 67. stav 1.); da se ispit polaže u sedištu visokoškolske ustanove, odnosno u objektima navedenim u dozvoli za rad, da visokoškolska ustanova može organizovati polaganje ispita van sedišta, ako se radi o ispitu iz predmeta čiji karakter to zahteva (član 90. st. 2. i 4.); da će se novčanom kaznom od 30.000 do 500.000 dinara kazniti za prekršaj visokoškolska ustanova, ako obavlja delatnost van sedišta i van objekata u kojima se obavlja delatnost (član 32. stav 4. i član 41. st. 1. i 13.) i ako izvrši pomenu naziva, sedišta i statusnu promenu suprotno odredbama ovog zakona (član 43. stav 1.) (član 107. stav 1. tač. 1) i 3)).
Važeće osporene odredbe Zakona o visokom obrazovanju ("Službeni glasnik RS", br. 76/05, 100/07, 97/08 i 44/10) nakon poslednjih izmena i dopuna Zakona iz 2010. godine glase: "doktorska disertacija je završni deo studijskog programa doktorskih studija, osim doktorata umetnosti koji može biti i umetnički projekat"; "izuzetno doktorat nauka može da stekne lice sa završenim studijama medicine i završenom zdravstvenom specijalizacijom, na osnovu odobrenja disertacije zasnovane na radovima objavljenim u vrhunskim svetskim časopisima"; "način i postupak pripreme i odbrane završnog rada uređuje se opštim aktom visokoškolske ustanove" (član 30. st. 3, 4. i 6.); "visokoškolska ustanova obalja delatnost visokog obrazovanja u sedištu" (član 32. stav 4.); "u dozvoli za rad navode se: studijski programi, broj studenata, broj nastavnika, objekti u kojima se obavlja delatnost, da li se studijski program izvodi na daljinu i maksimalan broj studenata koji na taj način može da studira, kao i da li visokoškolska ustanova može obavljati delatnost izvan sedišta" (član 41. stav 14.); "samostalna visokoškolska ustanova može vršiti promenu naziva sedišta i statusne promene, u skladu sa zakonom", a "u slučaju promene iz stava 1. ovog člana, sprovodi se postupak za izdavanje nove dozvole za rad" (član 43. stav 1. i osporeni stav 4.); "Univerzitet može, na predlog fakulteta ili druge visokoškolske jedinice, dodeliti zvanje profesora emeritusa redovnom profesoru, u penziji, koji se posebno istakao svojim naučnim odnosno umetničkim radom, stekao međunarodnu reputaciju i postigao rezultate u obezbeđivanju nastavno - naučnog, odnosno nastavno - umetničkog podmlatka u oblasti za koju je izabran" (član 67. stav 1.); "ispit se polaže u sedištu visokoškolske ustanove, odnosno u objektima navedenim u dozvoli za rad," "visokoškolska ustanova može organizovati polaganje ispita van sedišta, ako se radi o ispitu iz predmeta čiji karakter to zahteva" (član 90. st. 2. i 4.); "novčanom kaznom od 100.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj visokoškolska ustanova ako: 1) obavlja delatnost van sedišta i van projekta u kojima se obavlja delatnost (član 32. stav 4. i član 41. stav 13.), ...3) ako izvrši promenu naziva, sedišta i statusnu promenu suprotno odredbama ovog zakona (član 107. stav 1. tač. 1) i 3)).
Ustavom Republike Srbije utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki; da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije i da je zabranjena svaka diskriminacija neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. st. 2. i 3.); da se jemči pravo na rad u skladu sa Zakonom; da svako ima pravo na slobodan izbor rada i da su svima pod jednakim uslovima dostupna sva radna mesta (član 60. st. 1. do 3.); da ekonomsko uređenje u Republici Srbiji počiva na tržišnoj privredi, otvorenom i slobodnom tržištu, slobodi preduzetništva, samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine (član 82. stav 1.); da svi imaju jednak pravni položaj na tržištu (član 84. stav 1.); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti obrazovanja (član 97. stav 1. tačka 10.); da zakoni i svi drugi opšti akti ne mogu imati povratno dejstvo, i da izuzetno, samo pojedine odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo, ako to nalaže opšti interes utvrđen pri donošenju zakona (član 197. st. 1. i 2.).
U postupku ocene ustavnosti osporenih odredaba Zakona, Ustavni sud je imao u vidu i sledeće odredbe Zakona o visokom obrazovanju ("Službeni glasnik RS", br. 76/05, 100/07, 97/08 i 44/10), kojima je propisano: da se ovim zakonom uređuje sistem visokog obrazovanja, uslovi i način obavljanja delatnosti visokog obrazovanja, finansije, kao i druga pitanja od značaja za obavljanje ove delatnosti (član 1.); da je delatnost visokog obrazovanja od posebnog značaja za Republiku Srbiju i deo je međunarodnog a posebno evropskog obrazovnog, naučnog odnosno umetničkog prostora (član 2.); da je cilj visokog obrazovanja, pored ostalog, i pružanje mogućnosti pojedincima da pod jednakim uslovima steknu visoko obrazovanje i da se obrazuju tokom čitavog života (član 3. stav 1. tačka 4)); da se delatnost visokog obrazovanja zasniva i na jedinstvu nastave i naučnoistraživačkog, odnosno umetničkog rada, na poštovanju ljudskih prava i građanskih sloboda, uključujući zabranu svih vidova diskriminacije, na ravnopravnosti visokoobrazovanih ustanova bez obzira na oblik svojine, odnosno na to ko je osnivač (član 4. stav 1. tač. 3), 6) i 9)); da Ministarstvo izdaje dozvolu za rad visokoškolskih ustanova (član 23. stav 1. tačka 4)); da su studije trećeg stepena doktorske akademske studije (član 25. stav 5.); da delatnost visokog obrazovanja obavljaju visokoškolske ustanove – univerzitet, fakultet, odnosno umetnička akademija, u sastavu univerziteta, akademija strukovnih studija, visoka škola i visoka škola strukovnih studija, da pod nazivima ustanova iz stava 1. ovog člana mogu istupati u pravnom poretku samo visokoškolske ustanove koje imaju dozvolu za rad, u skladu sa ovim zakonom, da visokoškolska ustanova može izvoditi studijski program na daljinu, u skladu sa dozvolom za rad i da se na osnivanje i rad visokoškolskih ustanova primenjuju propisi o javnim službama, ukoliko ovim zakonom nije drugačije uređeno (član 32. stav 1. tač. 1) do 5) i st. 3, 5. i 8.); da samostalnu visokoškolsku ustanovu mogu osnovati Republika, pravno i fizičko lice, u skladu sa zakonom (član 40. stav 1.); da visokoškolska ustanova može početi sa radom i obavljati delatnost po dobijanju dozvole za rad koju izdaje Ministarstvo, na zahtev visokoškolske ustanove i da sadržaj dozvole za rad propisuje ministar (član 41. st. 1, 2. i 15.).
Ustavni sud je takođe imao u vidu i odredbe Zakona o javnim službama ("Službeni glasnik RS", br. 42/91, 71/94 i 79/05), kojima je propisano: da se javnom službom u smislu ovog zakona smatraju ustanove, preduzeća i drugi oblici organizovanja utvrđeni zakonom, koji obavljaju delatnosti odnosno poslove kojima se obezbeđuje ostvarivanje prava građana odnosno zadovoljenje potreba građana i organizacija, kao i ostvarivanje drugog zakonom utvrđenog interesa u određenim oblastima (član 1.); da se radi obezbeđivanja ostvarivanja prava utvrđenih zakonom i ostvarivanja drugog zakonom utvrđenog interesa u oblasti obrazovanja, nauke, kulture, fizičke kulture, učeničkog i studentskog standarda, zdravstvene zaštite, socijalne zaštite, društvene brige o deci, socijalnog osiguranja, zdravstvene zaštite životinja, osnivaju ustanove (član 3. stav 1.); da ustanovu, preduzeće i drugi oblik organizovanja za obavljanje delatnosti odnosno poslova iz člana 3. ovog zakona mogu osnovati Republika, autonomna pokrajina, grad, opština i druga pravna i fizička lica (član 4.); da ustanova, preduzeće i drugi oblik organizovanja, obavlja delatnost, odnosno poslove iz člana 3. ovog zakona pod uslovima i na način utvrđen zakonom, a u skladu sa ciljevima radi kojih se osniva (član 5.); da ustanove, preduzeća i drugi oblici organizovanja obavljaju delatnost, odnosno poslove iz člana 3. ovog zakona na način kojim se obezbeđuje uredno i kvalitetno, pod jednakim uslovima, ostvarivanje prava građana i organizacija i zadovoljavanje potreba korisnika (član 8. stav 1.); da osnivač ustanove obezbeđuje sredstva potrebna za osnivanje i početak rada ustanove i donosi akt o osnivanju koji naročito sadrži naziv i sedište ustanove (član 13. stav 1. i stav 2. tačka 2)).
Ustavni sud je, polazeći od sadržine osporene odredbe člana 32. stav 4. Zakona, kojom je propisano da visokoškolska ustanova obavlja delatnost visokog obrazovanja u sedištu i osporene odredbe člana 43. stav 4. kojom je propisano da se u slučaju promene naziva sedišta i statusne promene sprovodi i postupak izdavanja nove dozvole, utvrdio da se tim odredbama ne propisuje zabrana obavljanja delatnosti visokoškolske ustanove izvan registrovanog područja, kako to navodi predlagač, niti se tim odredbama stvaraju nejednaki uslovi obavljanja delatnosti na jedinstvenom tržištu. Naime, Zakon o visokom obrazovanju je donet u okviru ustavne nadležnosti Narodne skupštine da, saglasno članu 97. tačka 10. Ustava uređuje sistem visokog obrazovanja i u okviru toga, utvrđeni su uslovi i način obavljanja delatnosti visokog obrazovanja. Kako visokoškolska ustanova, prema odredbama Zakona, može početi sa radom i obavljati delatnost po dobijanju dozvole za rad, koja naročito mora da sadrži sedište ustanove, odnosno objekte u kojima se ta delatnost obavlja kao i to da li visokoškolska ustanova može obavljati delatnost izvan sedišta, po oceni Ustanog suda, znači da sve visokoškolske ustanove koje su dobile dozvolu za rad imaju jednak pravni položaj na teritoriji Republike. S obzirom da se u dozvoli za rad verifikuje delatnost visokoškolske ustanove, Ustavni sud je ocenio da se osporenim odredbama Zakona ni na koji način ne ograničava slobodna konkurencija visokoškolskih ustanova niti se tim odredbama povređuje princip ravnopravnosti, odnosno ne stvaraju se nejednaki uslovi obavljanja delatnosti. Pri ovoj oceni Ustavni sud je imao u vidu i odredbu člana 4. tačka 9) Zakona, koja utvrđuje i princip ravnopravnosti visokoobrazovanih ustanova bez obzira na oblik svojine, odnosno nezavisno od toga ko je osnivač. Polazeći od navedenog, Ustavni sud smatra da navodi predlagača kojima se osporava ustavnost navedenih odredaba Zakona nisu osnovani, te je predlog ovlašćenog predlagača odbio, odlučujući kao u tački 1. izreke.
Osporene odredbe člana 30. st. 3. 4. i 6, člana 41. stav 14, člana 90. st. 2. i 4. i člana 107. stav 1. tač. 1) i 3) Zakona su u toku postupka pred Ustavnim sudom izmenjene Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju iz 2010. godine, odnosno prestale su da važe u tekstu u kome su osporene. Polazeći od toga da su osporene odredbe Zakona prestale da važe i da je prestao da važi Ustav od 1990. godine u odnosu na koji je predlogom pokrenut postupak, odnosno podneta inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti, Ustavni sud je utvrdio da su prestale procesne pretpostavke za dalje vođenje postupka po podnetom predlogu i inicijativi. Iz navedenih razloga, Ustavni sud je postupak po podnetom predlogu obustavio, saglasno odredbi člana 57. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, a inicijativu je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio, rešavajući kao u tački 2. izreke.
Povodom odredbe člana 67. stav 1. Zakona kojom je bilo propisano da univerzitet može na predlog fakulteta ili druge visokoškolske jedinice, dodeliti zvanje profesora emeritusa redovnom profesoru, penzionisanom posle stupanja na snagu ovog zakona, koji se posebno istakao svojim naučnim odnosno umetničkim radom, stekao međunarodnu reputaciju i postigao rezultate u obezbeđivanju nastavno-naučnog, odnosno nastavno-umetničkog podmlatka u oblasti za koju je izabran, koja je osporena u delu koji glasi: "penzionisanom posle stupanja na snagu ovog zakona", Ustavni sud je utvrdio da je članom 19. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju odredba člana 67. stav 1. osporenog Zakona u delu u kome je ista osporena, usaglašena sa Ustavom na taj način što su u reči: "penizonisanom posle stupanja na snagu ovog zakona", zamenjene rečima: "u penziji", čime su otklonjeni razlozi zbog kojih je pokrenut postupak pred Ustavnim sudom. S obzirom na to da Sud nije ocenio da zbog posledica neustavnosti treba doneti odluku, to je, saglasno odredbi člana 57. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, postupak povodom ove odredbe Zakona takođe obustavio, kao u tački 3. izreke.
Na osnovu izloženog i odredaba člana 45. tačka 14), člana 46. tačka 7) i člana 48. Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), Sud je doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Dragiša Slijepčević