| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Vrhovni sud Srbije* | Datum: 22.11.2002 | Broj: Rev.475/01 |
| Abstrakt: | |||
"Predmet ove vanparnične stvari je zahtev predlagača da mu protivnik predlagača vrati naknadu koju je primila za eksproprisane nepokretnosti jer su joj u upravnom postupku ove nepokretnosti vraćene u svojinu, pa je otpao osnov po kome drži isplaćenu naknadu.
Nižestepeni sudovi su u vanparničnom postupku propisanom Zakonom o vanparničnom postupku za određivanje naknade za eksproprisane nepokretnosti utvrdili da tržišna vrednost eksproprisanih nepokretnosti iznosi 193.265,94 dinara i protivnika predlagača V.M. obavezali da predlagaču isplati ovaj iznos.
Vrhovni sud nalazi da su pobijane odluke zahvaćene bitnom povredom odredaba parničnog postupka.
Naime, prvostepeni sud nije mogao da u vanparničnom postupku odlučuje u sporu o vraćanju naknade za eksproprisane nepokretnosti jer se ove odredbe Zakona o vanparničnom postupku shodno primenjuju samo kada se ranijem sopstveniku po zakonu priznaje pravo na naknadu za nepokretnost na kojoj je izgubio pravo svojine (član 140. Zakona o vanparničnom postupku). Time je prvostepeni sud učinio bitnu povredu iz člana 354. stav 1. u vezi člana 1. ZPP, koju drugostepeni sud odlučujući o žalbi nije sankcionisao, pa je i odluka drugostepenog suda zahvaćena istom bitnom povredom odredaba parničnog postupka.
Osim toga, odluke su zasnovane i na pogrešnoj primeni materijalnog prava.
Naime, u slučaju poništaja pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji prema odredbi člana 36. stav 7. Zakona o eksproprijaciji imovinsko-pravne odnose korisnika eksproprijacije i sopstvenika nepokretnosti u slučaju spora rešava redovni sud.
Kako Zakon o eksproprijaciji bliže ne uređuje imovinsko-pravne odnose stranaka u vezi deeksproprijacije, po nalaženju Vrhovnog suda za rešenje ovih spornih odnosa merodavne su odredbe ZOO koje regulišu pravne posledice raskida ugovora.
Prema članu 132. stav 2. ZOO, ako je jedna strana izvršila ugovor potpuno ili delimično, ima pravo da joj se vrati ono što je dala, a prema stavu drugom istog člana, ako obe strane imaju pravo zahtevati vraćanje datog, uzajamna vraćanja vrše se po pravilima za izvršenje dvostranih ugovora.
Pravnosnažnim rešenjem Sekretarijata za urbanizam, stambene i komunalne delatnosti od 14. 08. 1992. godine, kojim je poništeno pravnosnažno rešenje o eksproprijaciji, protivniku predlagača vraćene su u svojinu eksproprisane nepokretnosti sa pravom korišćenja zemljišta, pa predlagač osnovano zahteva povraćaj onoga što je na ime naknade za eksproprisane nepokretnosti dao.
Međutim, da bi se o ovom zahtevu moglo valjano odlučivati nužno je pre svega utvrditi da li je protivniku predlagača naknada isplaćena, u kom obliku i obimu, a onda primenom principa pravičnosti utvrditi i obim vraćanja, obzirom da je eksproprijacija izvršena pre više od 20 godina".