| Osnov: | Zakon o obligacionim odnosima | ||
| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Vrhovni sud Srbije* | Datum: 29.11.1999 | Broj: Rev.1621/98 |
| Abstrakt: | |||
Nižestepeni sudovi su nesumnjivo utvrdili da je pokojni M. , za sebe i tužilju sa kojom je proveo u braku 40 godina, zadržao pravo plodouživanja, bez obzira što ugovor o raspolaganju imovinom za život ne sadrži izričitu odredbu o tom pravu.
Prema članu 67. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, zaključenje ugovora ne podleže nikakvoj formi, osim ako je zakonom drukčije određeno.
Ne postoje zakonski propisi koji predviđaju pismenu formu za konstituisanje prava plodouživanja.
Zato je, u konkretnom slučaju ovo pravo u korist tužilje nastalo čim su se ona, njen suprug i tužena saglasili da na imovini sa kojom je M. raspolagao bude ustanovljeno pravo plodouživanja.
Postojanje tog prava je uvažavano više godina a dovedeno je u pitanje tek posle smrti M. Nižestepene presude obezbeđuju da ovo pravo bude poštovano i nadalje, jer je konstituisano i u korist tužilje, koja je nadživela M.
Prema tome, odsustvo klauzule o plodouživanju u ugovoru o raspolaganju imovinom za života, nije moglo isključiti pravo plodouživanja koje je nastalo na osnovu usmene saglasnosti stranaka i M, dok je bio živ.
U reviziji se neosnovano navodi da volja stranaka u ovoj parnici nije utvrđena i da, stoga, ne postoji ni plodouživanje u korist tužilje.
Čitav postupak u ovoj parnici posvećen je razjašnjenju volje M. da za sebe i svoju suprugu zadrži pravo plodouživanja, tako da je ona nesumnjivo utvrđena.
Nju tumači i ugovorna klauzula o zabrani otuđenja imovine koju je tužena K. stekla ugovorom o raspodeli imovine za života njenog oca, tako da je ona dužna da se i posle smrti oca, odnosi prema toj imovini kao i ranije. "
| Deskriptori: | Pismena forma; Usmena forma ZOO067 Neformalnost ugovora PLODOUŽIVANJE |