| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Ustavni sud | Datum: 28.06.2018 | Broj: Už-7165/2016 |
| Abstrakt: | |||
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalb i G. K . iz Leskovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. juna 201 8. godine, doneo je
1. Usvaja se ustavna žalb a G. K . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 1467/13 (ranije predmet Opštinskog suda u Leskovcu P. 5297/05) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavn e žalb e na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.200 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.
1. G. K . iz Leskovca je, 21. septembra 2016. godine, preko punomoćnika Z. S, advokata iz Leskovca, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 1467/13 (ranije predmet Opštinskog suda u Leskovcu P. 5297/05) .
Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je 1. jula 2004. godine JP „Elektrodistrubucija“ Leskovac, kao izvršni poverilac , podne lo predlog za izvršenje protiv podnosioca ustavne žalbe, kao izvršnog dužnika, radi namirenja duga na osnovu verodostojne isprave – računa za isporučenu električnu energiju; da je rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Leskovcu Iv. 3036/04 od 5. jula 2004. godine određeno predloženo izvršenje; da je podnosilac izjavio prigovor protiv rešenja o izvršenju i Opštinski sud u Leskovcu je stavio van snage rešenje o izvršenju Iv. 3036/04 od 5. jula 2004. godine i ukinuo je sve sprovedene izvršne radnje sa nalogom da se postupak nastavi kao parnični postupak; da je nakon sedam godina, presud om Opštinskog sud u Leskovcu P. 5297/05 od 16. januara 2008. godine odbijen tužbeni zahtev; da je rešenjem Višeg suda u Leskovcu Gž. 769/12 od 19. februara 2013. godine ukinuta navedena prvostepena presuda i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak; da je, zatim, presudom Osnovnog suda u Leskovcu P. 1467/13 od 21. oktobra 2015. godine usvojen tužbeni zahtev a presudom Višeg suda u Leskovcu Gž. 1455/16 od 23. avgusta 2016. godine preinačena je prvostepena presuda tako što odbijen tužbeni zahtev; da je postupak koji nije bio složen trajao preko 12 godina te mu je zbog dužine trajanja postupka povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
Zahtevao je naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.200,00 evra.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Leskovcu P. 1467/13, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:
Izvršni poverilac Javno preduzeće „E.“ Leskovac je 1. jula 2004. godine podnelo Opštinskom sudu Leskovcu predlog za izvršenje protiv podnosioca kao izvršnog dužnika, radi druga, na osnovu verodostojne isprave – računa za isporučenu električnu energiju.
Rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Leskovcu Iv. 3036/04 od 5. jula 2004. godine određeno je predloženo izvršenje. Podnosilac je 29. juna 2005. godine izjavio prigovor protiv rešenja o izvršenju i rešenjem Opštinskog suda u Leskovcu Ipv. iv. 199/05 od 28. jula 2005. godine stavljeno je van snage rešenje o izvršenju Opštinskog suda u Leskovcu Iv. 3036/04 od 5. jula 2004. godine, ukinute su sprovedene izvršne radnje i određeno je da će se postupak dalje nastaviti kao parnični.
Predmet je zatim dobio broj P. 5297/05.
Pred prvostepenim sudom su održana četiri ročišta na ko jima su saslušane parnične stranke , izvršeno je veštačenje i dopunsko veštačenje od strane određenog sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke, saslušan je veštak i izvršen je uvid u određenu dokumentaciju, dok tri ročišta nije bilo održano, i to dva iz procesnih razloga, a jedno jer veštak nije dostavio sudu svoj nalaz.
Presudom Opštinskog suda u Leskovcu P. 5297/05 od 16. januara 2008. godine odbijen je tužbeni zahtev i obavezan je tužilac da tuženom plati troškove postupka, a rešenjem Višeg suda u Leskovcu Gž. 769/12 od 19. februara 2013. godine ukinuta je ožalbena presuda Opštinskog suda u Leskovcu P. 5297/05 od 16. januara 2008. godine i predmet je vraćen Osnovnom sudu u Leskovcu na ponovno suđenje.
U ponovnom prvostepenom postupku predmet j e vođen pod brojem P. 1467/13 i bio je u nadležnosti Osnovnog suda u Leskovcu. Pred tim sudom su održana tri ročišta na kojima je izvršen uvid u celokupne spise predmeta, izvršeno je drugo veštačenje i dopunsko veštačenje od strane veštaka ekonomsko-finansijske struke, dok četiri ročišta nisu bila održana, i to dva jer veštak nije dostavio sudu svoj nalaz, a dva iz procesnih razloga.
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P. 1467/13 od 21. oktobra 2015. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan je tuženi da tužiocu na ime duga za isporučenu električnu energiju, na osnovu verodostojne isprave – računa broj 15 od 31. maja 2003. godine, isplati iznos od 65.855,93 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu drugom izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka, isplati iznos od 51.104,00 dinara.
Podnosilac je 12. novembra 2015. godine izjavio žalbu protiv navedene prvostepene presude i presudom Višeg suda u Leskovcu Gž. 1455/16 od 23. avgusta 2016. godine preinačena je prvostepena presuda Osnovnog suda u Leskovcu P. 1467/13 od 21. oktobra 2015. godine u stavu prvom izreke tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se tuženi obaveže da tužiocu na ime duga za isporučenu električnu energiju na osnovu verodostojne isprave – računa broj 15 od 31. maja 2003. godine isplati iznos od 65.855,93 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom i u stavu drugom izreke tako što je obavez an tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 61.540,00 dinara.
4. Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:
Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku; da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).
5. Period ocene razumne dužine trajanja predmetnog izvršnog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja osporenog sudskog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen godinu i po dana, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku u postupku relevantan ceo period, od dana podnošenja prigovora protiv rešenja o izvršenju – 29. juna 2005. godine kada je podnosilac stupio u postupak, pa do pravnosnažnog okončanja postupka – 23. avgusta 2016. godine .
Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.
Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da nadležni sudovi nisu efikasno i delotvorno postupali kako bi se predmetni parnični postupka okončao u razumnom roku i da bi se o tužbi protiv podnosioca odlučilo bez nepotrebnog odugovlačenja.
Naime, trajanje parničnog postupka od više od 11 godina predstavlja njegovo prekomerno trajanje kako po praksi ovoga suda, tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava i prekoračuje standard suđenja u razumnom roku.
Po oceni Ustavnog suda, odgovornost za nerazumno dugo trajanje postupka snosi drugostepeni sud pred kojim je prvi po redu žalbeni postupak trajao pet godina. Međutim, ostali sudovi su postupali efikasno i odlučivali su u redovnim rokovima. Tako je prvostepeni sud doneo prvu meritornu odluku nakon dve i po godine od kada su mu dostavljeni spisi predmeta nakon ukidanja rešenja o izvršenju, ponovni prvostepeni postupak je trajao dve godine i osam meseci, a drugi žalbeni postupak je trajao deset meseci. Takođe, Ustavni sud ukazuje da je odmah nakon podnetog prigovora podnosioca protiv rešenja o izvršenju, izvršni sud stavio van snage rešenje o izvršenju i dostavio spise parničnom sudu radi vođenja parničnog postupka protiv podnosioca kao tuženog.
Ustavni sud nalazi da je predmet spora nesumnjivo bio od materijalnog značaja za podnosioca, a ispitujući njegovo ponašanje, Sud ukazuje da podnosilac ustavne žalbe nije doprineo dužem trajanju postupka.
Ustavni sud nalazi da predmetni postupak nije bio složen jer tokom postupka nije bilo posebno kompleksnih činjeničnih i pravnih pitanja koje je postupajući sud trebalo da razjasni pre odlučivanja.
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 1467/13 (ranije predmet Opštinskog suda u Leskovcu P. 5297/05), te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US , 40/15 – dr. zakon i 103/15), u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.
6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.200 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.
Prilikom određivanja visine naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu da je upravo podnosilac zahtevao naknadu u navedenom iznosu.
7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Vesna Ilić Prelić, s.r.