| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Ustavni sud | Datum: 14.05.2015 | Broj: Už-1643/2012 |
| Abstrakt: | |||
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva “AEROFRUTI” d.o.o. iz Sevojna, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. maja 2015. godine, doneo je
1. Usvaja se ustavna žalba privrednog društva “AEROFRUTI” d.o.o. i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen u predmetu Trgovinskog suda u Užicu Iv. 200/09 (kasnije u predmetu Privrednog suda u Užicu Iv. 200/09) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .
2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.
1. Privredno društvo “AEROFRUTI” d.o.o. iz Sevojna podnelo je, 5. marta 2012. godine, preko punomoćnika Miroslava Tešića, advokata iz Užica, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u izvršnom postupku koji je vođen u predmetu Trgovinskog suda u Užicu Iv. 200/09 (kasnije u predmetu Privrednog suda u Užicu Iv. 200/09).
U ustavnoj žalbi je interpretiran tok izvršnog postupka koji je prethodio ustavnosudskom, pri čemu je posebno istaknuto da je podnosilac u više navrata tražio da sudski izvršitelj oduzme od izvršnog dužnika pokretne stvari koje su njemu dosuđene i da mu te pokretne stvari preda, ali do dana podnošenja ustavne žalbe nije došlo do predaje tih stvari.
Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i da utvrdi da je u izvršnom postupku koji je prethodio ustavnosudskom povređeno navedeno ustavno pravo podnosiocu ustavne žalbe . Podnosilac ustavne žalbe je tražio naknadu nematerijalne štete i troškove postupka za sastavljanje ustavne žalbe.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Privrednog suda u Užicu Iv. 200/09, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:
Izvršni poverilac privredno društvo „AEROFRUT“ d.o.o, ovde podnosilac ustavne žalbe, podnelo je, 3. februara 2009. godine , predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, Trgovinskom sudu u Užicu , protiv izvršnog dužnika Š.I, vlasnika radnje „Šeki“, radi namirenja novčanog potraživanja , i to popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika. Trgovinski sud u Užicu je rešenjem Iv. 200/09 od 5. februara 2009. godine odredio predloženo izvršenje.
Trgovinski sud u Užicu je zaključkom od 24. februara 2009. godine naložio izvršnom poveriocu da uplati određeni novčani iznos na ime predujma za sprovođenje izvršenje. Izvršni poverilac je 26. februara 2009. godine postupio po zaključku suda.
Popis i procena pokretnih stvari izvršen je 31. marta 2009. godine. Popisani su komplet šerpi proizvođača „Metalac“ Gornji Milanovac, čija je vrednost procenjena u iznosu od 6.000,00 dinara, kao i ćebad proizvođača „Teteks“ Tetovo , čija je vrednost procenjena u iznosu od 1.400,00 dinara.
Izvršni poverilac je podneskom od 8. maja 2009. godine obavestio Trgovinski sud u Užicu da ukupno njegovo potraživanje iznosi 17.334,52 dinara, da je izvršni dužnik nakon donošenja rešenja o izvršenju izmirio potraživanje u iznosu od 10.000,00 dinara, te da povlači predlog za izvršenje u tom iznosu.
U predmetnom izvršnom postupku, u vremenskom periodu od 8. maja 2009. godine do 5. novembra 2010. godine, zakazano je deset ročišta za prodaju pokretnih stvari usmenim javnim nadmetanjem, pri čemu je izvršni poverilac nakon desetog neuspešnog ročišta tražio da mu izvršni sud dosudi predmetne pokretne stvari.
Privredni sud u Užicu je zaključkom Iv. 200/09 od 15. decembra 2010. godine dosudio predmetne pokretne stvari izvršnom poveriocu, u smislu člana 90. stav 1. Zakona o izvršnom postupku.
Izvršni poverilac je podneskom od 22. decembra 2010. godine obavestio Privredni sud u Užicu da mu dosuđene pokretne stvari nisu predate, te je od izvršnog suda tražio da sudski izvršitelj izađe na lice mesta radi preuzimanja stvari od izvršnog dužnika, kao i da sprovede radnju novog popisa i procene pokretnih stvari, radi konačnog namirenja potraživanja.
Privredni sud u Užicu je zaključkom Iv. 200/09 od 24. decembra 2010. godine naložio sudskom izvršitelju da sprovede izvršenje oduzimanjem dosuđenih pokretnih stvari od izvršnog dužnika i predajom izvršnom poveriocu, kao i da sprovede novi popis pokretnih stvari.
Izvršni poverilac je podneskom od 16. maja 2011. godine obavestio izvršni sud da mu dosuđene pokretne stvari još nisu predate, te je ponovio svoj zahtev iz podneska od 22. decembra 2010. godine.
Privredni sud u Užicu je 25. maja 2011. godine doneo zaključak koji je istovetan zaključku od 24. decembra 2010. godine.
U zapisniku o popisu i proceni pokretnih stvari izvršnog dužnika od 15. juna 2011. godine je navedeno da je porodična kuća izvršnog dužnika zaključana, te da iz tog razloga nije izvršena predaja pokretnih stvari i novi popis pokretnih stvari.
Izvršni poverilac je podnescima od 19. septembra i 10. oktobra 2011. godine obavestio Privredni sud u Užicu da mu dosuđene pokretne stvari još nisu predate, te je ponovio svoj zahtev iz podneska od 22. decembra 2010. godine.
U zapisniku o popisu i proceni pokretnih stvari izvršnog dužnika od 10. novembra 2011. godine je navedeno da je porodična kuća izvršnog dužnika zaključana, te da iz tog razloga nije izvršena predaja pokretnih stvari i novi popis pokretnih stvari.
Izvršni poverilac je podnescima od 16. januara i 22. februara 2012. godine obavestio Privredni sud u Užicu da mu dosuđene pokretne stvari još nisu predate, te je ponovio svoj zahtev iz podneska od 22. decembra 2010. godine.
U zapisniku o popisu i proceni pokretnih stvari izvršnog dužnika od 23. maja 2012. godine je konstatovano da se dosuđene pokretne stvari nalaze kod izvršnog dužnika, da je izvršni dužnik naveo da izvršni poverilac može slobodno da preuzme te pokretne stvari bez sudskog izvršitelja, ali da ne dozvoljava novi popis pokretnih stvari, jer je izmirio u potpunosti potraživanje izvršnom poveriocu.
Privredni sud u Užicu je zaključkom od 17. septembra 2012. godine naložio izvršnom poveriocu da se izjasni da li je izvršni dužnik u potpunosti izmirio njegovo potraživanje.
Izvršni poverilac je 28. septembra 2012. godine obavestio izvršni sud da izvršni dužnik nije izmirio njegovo potraživanje, da mu dosuđene pokretne stvari još nisu predate, te je ponovio svoj zahtev iz podneska od 22. decembra 2010. godine.
Izvršni poverilac je podnescima od 5. marta 2013. godine i 16. januara 2014. godine obavestio Privredni sud u Užicu da mu još nisu predate dosuđene pokretne stvari izvršnog dužnika, te je ponovio svoj zahtev iz podneska od 22. decembra 2010. godine.
Privredni sud u Užicu je dopisom od 6. marta 2014. tražio od Ministarstva unutrašnjih poslova - Policijska stanica Kosjerić, da pruži pomoć sudskom izvršitelju prilikom sprovođenja izvršenja.
U zapisniku o popisu i proceni pokretnih stvari izvršnog dužnika od 27. marta 2014. godine je konstantovano da je izvršni dužnik naveo da izvršni poverilac može slobodno da preuzme pokretne stvari izvršnog dužnika bez sudskog izvršitelja, kao i da u stanu nema pokretnih stvari koje mogu biti predmet izvršenja, osim osnovnih.
Privredni sud u Užicu je rešenjem Iv. 200/09 od 6. juna 2014. godine obustavio izvršenje, u smislu člana 91. stav 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Odredbama Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04), koji je važio u vreme pokretanja izvršnog postupka, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 5.); da kad izvršne radnje treba sprovesti u prostoriji koja je zaključana, a izvršni dužnik nije prisutan ili ne pristaje da prostoriju otvori, sudski izvršitelj otvoriće prostoriju u prisustvu dva punoletna građanina (član 56. stav 3.); da se izvršenje na pokretnim stvarima sprovodi popisom i procenom stvari, prodajom stvari i namirenjem izvršnog poverioca od iznosa dobijenog prodajom (član 71. stav 1.); da se popisane stvari po pravilu ostavljaju na čuvanje izvršnom dužniku (član 77. stav 1.); da se prodaja stvari vrši putem usmenog javnog nadmetanja ili neposrednom pogodbom (član 84. stav 1.); da ako se stvar nije mogla prodati na drugom ročištu za javno nadmetanje ili neposrednom pogodbom u roku koji je odredio sud, na predlog izvršnog poverioca, sud će dosuditi stvar izvršnom poveriocu (član 90. stav 1.); da se izvršenje radi predaje jedne ili više individualno određenih ili individualizovanih stvari koje se nalaze kod izvršnog dužnika sprovodi tako što sudski izvršitelj oduzima te stvari od izvršnog dužnika i predaje ih uz potvrdu izvršnom poveriocu (član 206. stav 1.).
Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11 i 109/13 – Odluka US), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, propisano je: da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan (član 6. stav 1.); da kad izvršne radnje treba sprovesti u prostoriji koja je zaključana, a izvršni dužnik nije prisutan ili ne pristaje da prostoriju otvori, sudski izvršitelj, odnosno izvršitelj otvoriće prostoriju u prisustvu dva punoletna lica (član 72. stav 3.); da u slučaju kada je to neophodno da bi se sprovelo izvršenje sud, odnosno izvršitelj zatražiće od nadležne organizacione jedinice policije, pisanim zahtevom, najmanje pet radnih dana pre dana određenog za sprovođenje izvršenja, da prisustvuje sprovođenju izvršenja i po potrebi preduzme mere i sredstva prinude, u skladu sa Zakonom o policiji, da u hitnim slučajevima, nadležna organizaciona jedinica policije će na usmeni zahtev suda, odnosno izvršitelja, odmah preduzeti potrebne mere iz svoje nadležnosti radi sprovođenja izvršenja, pri čemu je sud, odnosno izvršitelj dužan da pisani zahtev dostavi policiji u roku od 48 časova od podnošenja usmenog zahteva (član 73. stav 1.); da izvršni poverilac može, u roku od 45 dana od dana prijema obaveštenja o bezuspešnom popisu, odnosno od dana bezuspešnog popisa kome je prisustvovao, predložiti da se ponovo sprovede popis, a ako izvršni poverilac u tom roku ne predloži da se popis ponovo sprovede ili ako se ni prilikom ponovnog popisa ne nađu stvari koje mogu biti predmet izvršenja, sud će obustaviti izvršenje (član 91. st. 4. i 5.); da se izvršenje radi predaje jedne ili više individualno određenih ili individualizovanih stvari koje se nalaze kod izvršnog dužnika sprovodi tako što se te stvari oduzimaju od izvršnog dužnika i predaju uz potvrdu izvršnom poveriocu (član 209. stav 1.).
5. Polazeći od toga da je ustavna žalba izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud najpre konstatuje da se postupak izvršenja pokreće podnošenjem predloga za izvršenje, a završava se zaključenjem ili obustavom izvršnog postupka. U konkretnom slučaju, postupak izvršenja je okončan obustavom. Podnosilac ustavne žalbe je podneo predlog za izvršenje Trgovinskom sudu u Užicu , 3. februara 2009. godine, a rešenje Privrednog suda u Užicu Iv. 200/09 kojim je obustavljen postupak izvršenja doneto je 6. juna 2014. godine.
Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni izvršni postupak trajao pet godina i četiri meseci, što, samo po sebi, može ukazivati da nije okončan u okviru standarda razumnog roka. Međutim, prilikom utvrđivanja postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud polazi od toga da je pojam razumnog trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, te je Sud i u ovom slučaju ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na ovako dugo trajanje izvršnog postupka.
Ustavni sud nalazi da izvršni postupak koji predstavlja završnu fazu u ostvarivanju subjektivnih građanskih prava i koji nije kontradiktoran postupak, po pravilu, isključuje postojanje složenih činjeničnih i pravnih pitanja, što se odnosi i na ovaj slučaj. Ustavni sud smatra da je svojim nedelotvornim i neefikasnim postupanjem, sam izvršni sud učinio izvršni postupak složenijim.
Ustavni sud dalje nalazi da je podnosilac ustavne žalbe kao izvršni poverilac imao nesumnjiv i legitiman materijalnopravni interes da ostvari svoje novčano potraživanje iz verodostojne isprave. Interes izvršnog poverioca se inače podudara sa osnovnim ciljem izvršnog postupka, a to je da se potraživanje izvršnog poverioca namiri efikasno i u razumnom roku. Podnosilac ustavne žalbe bio je aktivan u izvršnom postupku, time što je u više navrata (devet puta) urgirao da sudski izvršitelj pokretne stvari koje su podnosiocu dosuđene oduzme od izvršnog dužnika i da te pokretne stvari preda podnosiocu, kao i da sudski izvršitelj sprovede novi popis i procenu pokretnih stvari. Međutim, ono što se načelno može staviti u odgovornost izvršnom poveriocu, jeste to što je tek nakon desetog neuspešnog ročišta za prodaju pokretnih stvari usmenim javnim nadmetanjem tražio od izvršnog suda da mu se te pokretne stvari dosude, kao vid namirenja u jednom delu potraživanja, a tu mogućnost podnosilac je mogao da koristi već nakon drugog neuspešnog ročišta za prodaju pokretnih stvari, u smislu člana 90. stav 1. ZIP.
Kada je reč o postupanju izvršnog suda, Ustavni sud ocenjuje da se mogu razdvojiti dva perioda izvršnog postupka: prvi period - od određivanja izvršenja (3. februara 2009. godine) do dosuđenja pokretnih stvari podnosiocu ustavne žalbe (15. decembra 2010. godine); drugi period - od dosuđenja pokretnih stvari podnosiocu do obustave izvršenja (6. juna 2014. godine).
Ustavni sud smatra da je sud u fazi određivanja izvršenja postupao efikasno, dok se vremenski period prodaje pokretnih stvari izvršnog dužnika, od 8. maja 2009. do 5. novembra 2010. godine, ne može staviti na odgovornost izvršno g sud a, jer od izvršnog suda ne zavisi da li će biti zainteresovnih kupaca za kupovinu pokretnih stvari na usmenom javnom nadmetanju. Nakon neuspešne prodaje, pokretne stvari su dosuđene podnosiocu ustavne žalbe, 15. decembra 2010. godine.
Međutim, od trenutka dosuđenja pokretnih stvari izvršnom poveriocu do obustave izvršenja, izvršni sud je pokazao visoki stepen neefikasnosti. Ustavni sud ukazuje da glavno načelo na kome se zasniva izvršni postupak jeste načelo hitnosti. Poštovanje ovog načela izvršne procedure podrazumeva obavezu suda da pravilno primenjuje procesne odredbe izvršnog postupka koje, u suštini, predstavljaju konkretizaciju navedenog načela, i to, prvenstveno, odredbe koje predviđaju izuzetno kratke rokove za preduzimanje pojedinih radnji u izvršnom postupku, kao i sprovođenje radnji izvršenja po službenoj dužnosti (izvršni postupak u fazi sprovođenja je pretežno oficijelan). U konkretnom slučaju to očigledno nije poštovano u fazi sprovođenja izvršenja.
U fazi sprovođenja izvršenja, podnosilac je tražio dve stvari: da mu se predaju pokretne stvari koje su mu dosuđene, u smislu člana 90. stav 1. ZIP, i da se izvrši ponovni popis i procena pokretnih stvari izvršnog dužnika, do konačnog namirenja njegovog potraživanja.
Ustavni sud ukazuje da je dosuđenjem pokretnih stvari, podnosilac stekao nenovčano potraživanje na predaju tih pokretnih stvari, te je izvršni sud zaključcima Iv. 200/09 od 24. decembra 2010. i 25. maja 2011. godine naložio sudskom izvršitelju sprovođenje izvršenja oduzimanjem dosuđenih pokretnih stvari od izvršnog dužnika i predajom tih stvari izvršnom poveriocu. Ovi sudski nalozi su dati u smislu člana 206. stav 1. ZIP, kojom je propisano da se izvršenje radi predaje jedne ili više individualno određenih ili individualizovanih stvari koje se nalaze kod izvršnog dužnika sprovodi tako što sudski izvršitelj oduzima te stvari od izvršnog dužnika i predaje ih uz potvrdu izvršnom poveriocu. Navedena odredba je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 209. stav 1. ZIO. Međutim, pokretne stvari koje su dosuđene podnosiocu ustavne žalbe kao izvršnom poveriocu, njemu nikad nisu predate, pri čemu, po oceni Ustavnog suda, nisu postojale procesne ili materijalne smetnje da se te pokretne stvari oduzmu od izvršnog dužnika i predaju podnosiocu. Ustavni sud ukazuje da je u zapisnicima o popisu i proceni pokretnih stvari od 23. maja 2012. i 27. marta 2014. godine konstatovano da se pokretne stvari dosuđene podnosiocu nalaze kod izvršnog dužnika i da je izvršni dužnik naveo da podnosilac može sam da preduzme te stvari i bez sudskog izvršitelja, i to je najverovatnije bio razlog zašto sudski izvršitelj nije oduzeo te pokretne stvari od izvršnog dužnika. U vezi sa tim, Ustavni sud ukazuje da je upravo sudski izvršitelj, u smislu člana 206. stav 1. ZIP i člana 209. stav 1. ZIO, imao zakonsku obavezu da oduzme te pokretne stvari od izvršnog dužnika, nezavisno od toga što je izvršni dužnik naveo da podnosilac može sam da uzme stvari, i da te pokretne stvari preda podnosiocu, te da je u samim zaključcima izvršnog suda od 24. decembra 2010. i 25. maja 2011. godine naloženo sudskom izvršitelju da izvrši ovu vrstu zakonske obaveze. Međutim, ova obaveza sudskog izvršitelja očigledno nije ispunjena.
U vezi predloga podnosioca ustavne žalbe za ponovnim popisom i procenom pokretnih stvari izvršnog dužnika, Ustavni sud ukazuje da je izvršni sud najpre zaključkom od 24. decembra 2010. godine, a zatim zaključkom od 25. maja 2011. godine, naložio sudskom izvršitelju da izvrši ponovni popis i procenu pokretnih stvari. U zapisnicima o popisu i proceni pokretnih stvari od 15. juna i 10. novembra 2011. godine navedeno je da je porodična kuća izvršnog dužnika zaključana, te da iz tog razloga nije izvršena predaja i novi popis pokretnih stvari. Prilikom pokušaja popisa i procene pokretnih stvari, 23. maja 2012. godine, izvršni dužnik je sprečio sudskog izvršitelja da izvrši popis i procenu pokretnih stvari, čime su se stekli zakonski uslovi da izvršni sud zatraži od nadležne organizacione jedinice policije da prisustvuje sprovođenju izvršenja, u smislu člana 73. stav 1. ZIO. Međutim, izvršni sud je tražio ovu vrstu pomoći od nadležne organizacione jedinice policije tek 6. marta 2014. godine, znači nakon godinu dana i deset meseci od ispunjavanja zakonskih uslova za traženje asistencije policije u sprovođenju izvršenja, što je apsolutno nedopustivo sa aspekta suđenja u razumnom roku. Zatim, Ustavni sud ukazuje da je zadnji pokušaj popisa i procene pokretnih stvari bio 27. marta 2014. godine, znači nakon godinu i deset meseci od prethodnog pokušaja popisa i procene pokretnih stvari. Ustavni sud ukazuje da je bez pravnog značaja to što 27. marta 2014. godine sudski izvršitelj nije našao pokretne stvari kod izvršnog dužnika koje mogu biti predmet izvršenja, jer to ne znači da takve pokretne stvari nisu postojale u trenutku kada je tražen ponovni popis i procena pokretnih stvari ili u razumnom roku nakon predmetnog traženja.
Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocu ustavne žalbe u izvršnom postupku koji je vođen u predmetu Trgovinskog suda u Užicu Iv. 200/09, a kasnije pred Privrednim sudom u Užicu u predmetu Iv. 200/09, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 107/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US), odlučujući kao u tački 1. izreke.
6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku, u ovom slučaju, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno ukupnu dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka, konstatovanu odgovornost izvršnog suda i doprinos podnosioca. Ustavni sud smatra da navedeni iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosi lac ustavne žalbe pretrpe o zbog neažurnog i neefikasnog postupanja nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu i ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, praksu ovoga suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.
7. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema uslova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na www.ustavni.sud.rs).
PREDSEDNIK VEĆA
Vesna Ilić Prelić