Не може се прихватити став првостепеног суда да на утврђени износ главног дуга изражен у еурима тужиоцу припада затезна камата „Интербаницинг оффере о рате“ од 1.1.2002. године. Наиме, од овог датума тужиоцу припада затезна камата само по стопи коју Европска централна банка прописује за еуро и то у динарској противвредности по најповољнијем курсу Народне банке Србије на дан исплате.Не постоји законски пропис који изричито прописује стопу затезне камате на дуговање у еурима, већ је став судске праксе заузет на основу анализе постојећих прописа и њихове аналогне примене на новонасталу ситуацију проузроковану увођењем јединствене европске валуте.