Према члану 133. став 1. Закона о облигационим односима ако после закључења уговора наступе околности због којих се не може остварити сврха уговора, странка може захтевати да се уговор раскине, ако је очигледно да уговор више не одговара очекивањима уговорних страна и да би по општем мишљењу било неправедно одржати га на снази.Како је у конкретном случају одузимањем возила који је предмет купопродаје, тужилац онемогућен да га користи, што значи да сврха уговора није остварена, нижестепени судови су правилно закључили да су испуњени услови за раскид уговора и повраћај купопродајне цене.Стога је правилно примењено материјално право када је тужбени захтев усвојен.Чињеница да је уговор у целости реализован, не може да буде релевантна код оцене испуњености услова за раскид уговора.Наиме, тужени је знао да су за то возило и раније поништаване регистрације, из чега произилази да је у правном послу са тужиоцем као савесним купцем, у односу на кога сврха закључења уговора није остварена, поступао очигледно несавесно и неморално.