Поступајући по захтеву Управе саобраћајне полиције СУПа Београд покренут је прекршајни поступак против окривљеног зато што је приликом контроле од стране саобраћајне полиције затечен да управља наведеним возилом за време забране управљања моторним возилом "Б" категорије, која је уписана у његовој возачкој дозволи.
У току прекршајног поступка окривљени се бранио да је управљао на краткој релацији због болести мајке којој је била неопходно потребна лекарска помоћ.
Првостепени орган за прекршаје је нашао да је окривљени одговоран за наведени прекршај из члана 226. став 1. тачка 37. Закона о основама безбедности саобраћаја на путевима, па му је изрекао новчану казну у износу од 2.000 динара и изрекао заштитну меру забране управљања моторним возилима "Б" категорије у трајању од 4 месеца, налазећи да одбрана окривљеног истог не ослобађа прекршајне одговорности имајући у виду члан 215. истог Закона где је изричито прописана забрана управљања возилом за време трајања забране уписане у возачкој дозволи.
Решавајући о жалби окривљеног Веће је нашло да је иста неоснована, да је првостепени орган правилно изрекао заштитну меру јер је иста прописана за наведени прекршај као обавезна чланом 226. став 2. ЗООБСа у трајању од 3 месеца до годину дана.