Законски заступник тужиоца као правног лица је у тужби истакао да је пропустио рок за подношење тужбе због болести и предложио да се из тог разлога његова тужба узме у разматрање као да је благовремено поднесена. Тај део тужбе суд је прихватио као предлог за повраћај у пређашње стање због пропуштеног рока, иако то странка у тужби није изричито навела. Основаност тог предлога заступника тужиоца суд је оценио на основу навода у самом предлогу и исправа на које се позвао и које је приложио сам законски заступник тужиоца уз тужбу.Према стању у управним списима (приложеној повратници) заступник тужиоца је оспорено другостепено решење од 20.10.1998. године примио лично 04.11.1998. године, па му је законски рок за подношење тужбе из члана 20. став 2. Закона о управним споровима против тог решења од 30 дана истекао у петак, 04.12.1998. године (што се види из презентата штамбиља на тужби).Као доказе да у временском року од 04.11. до 04.12.1998. године није могао из оправданих разлога поднети тужбу суду услед болести законски заступник тужиоца је приложио уз тужбу медицинску документацију из које произилази да је у периоду од 04.11. до 04.12.1998. године био на лекарским прегледима 11.11. и 01.12. 1998. године, па кад се има у виду да је оспорени акт примио 04.11.1998. године са правном поуком да против истог може покренути управни спор тужбом код овог суда у року од 30 дана од дана достављања, по оцени овог суда, не постоје оправдани разлози на страни тужиоца за пропуштање цитираног законског рока за подношење тужбе у овом управном спору ни под претпоставком да је једино законски заступник запослени радник код тужиоца као правног лица. Из стања списа се види да тужилац као правно лице има и других радника.физичких лица, па све да је и законски заступник тужиоца приложио ваљану медицинску документацију о боловању за читав период од 04.11 до 04.12.1998. године, та околност не би представљала оправдани разлог да у том року не поднесе тужбу, јер би као правно лице могао тужбу поднети у року по другом физичком лицу.раднику који је регистрован за заступање тужиоца или кога би законски заступник овластио на подношење тужбе. Овлашћење за подношење тужбе законски заступник тужиоца је могао дати и физичком лицу које није запослено код тужиоца обзиром да је оспорено решење примио 04.11.1998. године и знао да до 04.12.1998. године мора поднети тужбу, што је такођер неосновано пропустио да учини.Закон о управним споровима на садржи одредбе о повраћају у пређашње стање па у смислу члана 60. истог закона за примену овог правног института важе сходно одговарајуће одредбе Закона о парничном поступку („Службене новине Федерације БиХ“ број 42/98). Одредбама члана 106. став 1. ЗПП прописано је да, ако странка пропусти рок или рочиште а преузимање какве радње у поступку, и због тога изгуби право на предузимање те радње, суд ће јој на њезин предлог допустити да накнадно обави ту радњу ако оцени да постоје оправдани разлози за пропуштање законског рока из члана 20. став 2. ЗУС, па еј суд сходном применом члана 106. став 1. ЗПП предлог тужиоца за повраћај у пређашње стање одбио као неосновано.Како је тужилац у овом управном спору поднео тужбу по протеку законског рока, а његов предлог за повраћај у пређашње стање због пропуштања тог рока одбијен као неоснован, ваљало је његову тужбу применом члана 26. став 1. тачка 1. Закона о управним споровима одбацити као неблаговремену.