Из образложења:
:. Тужилац је тражио да му тужени на име накнаде нематеријалне штете због неоснованог лишења слободе исплати по 10.000 динара са законском каматом и то по два основа: а На име повреде слободе кретања и на а име душевних болова због повреде угледа и части.
Суд је делимично усвојио тужбени захтев и обавезао туженог да по оба основа исплати одређене новчане износе тужиоцу.
Став другостепеног суда је да је у конкретној ситуацији погрешно примењен Закон, јер накнада за душевне болове због неоснованог лишења слободе представља јединствен вид штете за коју се досуђује једна накнада при чијем одмеравању суд узима у обзир све околности случаја које су утицале на природу и тежину трајања психичког бола, па је стога пресуда укинута и дат налог првостепеном суду да у поновном поступку уколико нађе да тужбени захтев треба усвојити одреди један вид накнаде штете.