Поднеском од 11.8.2003. године тужени је захтевао изузеће председника и свих судија ВиШег трговинског суда и предложио да у жалбеном поступку уместо Вишег трговинског суда одлучује Врховни суд Србије како би се, с обзиром на непримерене изјаве председника Владе на конференцији за штампу од 7.8.2004. године обезбедила потпуна непристрасност у вршењу судијске функције.
Одлучујући о предлогу за делегацију у смислу члана 68. ЗПП Врховни суд је нашао да предлог није основан.
Према члану 68. ЗПП највиши суд одређене врсте у Републици може на предлог странке или надлежног суда одредити да у појединим предметима поступа други стварно надлежан суд са његовог подручја ако је очигледно да ће се тако лакше спровести поступак или ако за то постоје други важни разлози. Зато се други месно и стварно надлежан суд може одредити од стране вишег суда у случају кад суд који је по закону месно надлежан није у могућности да поступа у конкретном предмету (нужна делегација). Виши суд може тако одлучити и ако није сврсисходно да у том предмету поступа суд пред којим је месна надлежност заснована (сврсисходна делегација). Али се по наведеним одредбама не може извршити тзв. деволуција надлежности - преузимање инстанционе надлежности суда нижег ранга у корист суда вишег ранга, јер она мора бити изричито прописана законом.
Како је само Виши трговински суд у Београду стварно надлежан да у инстанционом поступку одлучује о жалбама изјављеним против првостепених одлука трговинских судова са територије Републике Србије, у смислу члана 16. ЗС у вези са чл. 25, 80. и 85. Закона о уређењу судова, тужени неосновано захтева да уместо Вишег трговинског суда у жалбеном поступку одлучује Врховни суд Србије, с обзиром да се судском одлуком може делегирати други месно надлежан суд који је за суђење и стварно надлежан, али се овом судском радњом, као актом судске управе, не може мењати стварна надлежност судова одређена законом (тзв. деволуција надлежности).