Није спорно да су странке закључиле уговор о каско осигурању тужиочевог мотор бицикла.
Такође није спорно да је тај мотор бицикл оштећен у прометној незгоди коју је скривио Ј.., који је штету на том мотор бициклу отклонио.
Према томе у овом случају је штету отклонио штетник, тј. особа која је то била обавезна учинити, па је стога правилно стајалиште другостепеног суда да тужилац у овом случају нема право на накнаду штете и од осигуравача, тј. тужене.
У противном, дакле у конкретној ситуацији, кад је штету отклонио штетник, а да тужилац наплати накнаду и од осигуравача дошло би до кумулирања, а што није дозвољено у осигурању имовине и што не би било у складу с основним начелом имовинских осигурања, какво је и ово, тј. начелом обештећења.
То начело предвиђања путем установе суброгације Закон о облигационим односима (чл. 939. тач. 1.-"Сл. лист СФРЈ" бр. 29/78,39/85. и 46/85, и Основни Закон о осигурању и осигуравајућим организацијама (чл. 68. тач. 1 Сл. лист СФРЈ" бр. 7/67,17/67,50/68. и 20/69 који је директно забрањивао да корисник осигурања наплати штету од осигуравача и одговорне особе, дакле, по оба основа више него износи његова штета, али је могао бирати којим ће се правом првим користити.