Према утврђеном чињеничном стању тужилац је у току трајања кривичног поступка (који је окончан ослобађајућом пресудом) ангажовао браниоца из реда адвоката чији трошкови одбране износе 16.75 динара по тадашњој тарифи.
Тужилац је тражио накнаду трошкова одбране и награде у складу са чланом 99. став 1. ЗКП, али по његовом захтеву Окружни суд у кривичном поступку није одлучио, па је тужилац тужио Републику Србију тражећи да се обавеже да му трошкове одбране исплати.
На тако утврђено чињенично стање правилно је примењено материјално право када је другостепени суд због апсолутне ненадлежности парничног суда у смислу члана 16. ЗПП тужбу тужиоца одбацио.
Захтев за накнаду трошкова одбране у кривичном поступку не представља имовинско правни спор у смислу члана 1. ЗПП, јер се одлука о трошковима дон-оси у самом кривичном поступку.
Према одредби члана 99. ЗКП кад суд обустави кривични поступак и кад се донесе пресуда којом се окривљени ослобађа од оптужбе или којом се оптужба одбија изрећи ће се у решењу односно пресуди да трошкови кривичног поступка из члана 95. став 1. тачка 1. до 5. као и нужни издаци окривљеног и нужни издаци и награда браниоца, падају на терет буџетских средстава осим у случају подношења лажне пријаве, случаја када трошкове сноси приватни тужилац и кад суд одбије оптужбу због ненадлежности.
Закон о кривичном поступку не предвиђа санкцију у односу на судију или службено лице ако не поступе по захтеву странке.
Такође закон не предвиђа могућност улагања жалбе или ванредног правног средства због "ћутања" првостепеног кривичног суда и недоношења одлуке по захтеву (предлог) странке.
Сама чињеница "ћутања" кривичног суда у решавању захтева странке не пружа могућност вођења парнице ради накнаде штете и заснивања надлежности парничног редовног суда.
Председник суда у смислу члана 6. Правилника о унутрашњем пословању судова (судски пословник) организује и надзире рад свих служби суда као и рад судских одељења.
Он остварује стални увид у рад суда као целине и овлашћен је да предузме мере којим се отклањају одуговлачења и други недостаци у пословању.
Он је дужан да сам или преко лица које одреди провери сваку притужбу странака на рад суда или појединих судија без обзира да ли му је дата усмено или писмено, непосредно суду или преко других органа.
Према томе, како тужилац није тражио накнаду штете због незаконитог рада кривичног суда, нити је исцрпео све могућности доношења одлуке у кривичном поступку о учињеним трошковима, а с обзиром на изричито прописивање надлежности суда који одлучује о трошковима браниоца, то је за сада остварење накнаде у парници недозвољено.
Зато су неосновани наводи ревизије којима се истиче да је због недостатка санкције у погледу непоштовања рока за израду одлуке у кривичном поступку као и без обзира на чињеницу изричито прописане надлежности парнични суд био стварно надлежан за решење конкретног спора.