Из садржине списа предмета произилази да је пресудом првостепеног суда број П. 3250/89 од 17. 12 1991. године тужени обавезан да плати тужиоцу износ од 60.080 динара, који износ је доспео за наплату 8.03.1989. године.
Тужени је тај износ платио тужиоцу 11.05.1992. године.
Наведени износ тужени је дуговао тужиоцу јер је тужилац за рачун туженог изводио радове на грађевинском објекту у Београду те досуђени износ представља цену за изведене радове У овој парници тужилац потражује штету коју је претрпео због тога што је тужени био у доцњи у погледу плаћања наведеног износа за време трајања спора, а према одредби члана 278. став 2. ЗОО Погрешно су нижи судови применили материјално право када су закључили да тужилац неосновано потражује спорну штету од туженог, јер је до доцње у погледу плаћања новчане обавезе дошло због вођења парничног и извршног поступка Према одредби члана 278. став 2. ЗОО, ако је штета коју поверилац трпи због доцње дужника већа од износа који је добио на име затезне камате, онда он има право захтевали разлику до потпуне накнаде штете У тужби и у току поступка тужилац је изнео да је тужени био у обавези да дуговани износ плати до дана доспећа, тј. до 8.03.1989. године, а да је то учинио тек новембра 1992. године.
За време доцње дошло је због велике стопе инфлације, до енормног већања цена грађевинских радова, тако да тужилац дана 11.05.1992. године, када исплаћене главница и камата, или изблиза није могао да покрије вредност изведених чова.
На те околности тужилац је предложио вештачење, али су нижи судови одбили предочено доказивање, сматрајући да тужилац нема право да потражује спорну штету Насупрот изнетом закључку нижих судова, овај суд налази да право на накнаду штете у смислу одредбе члана 278. став 2. ЗОО поверилац има без обзира што је доцња дужника текла због трајања парничног и извршног поступка ради наплате новчаног потраживања.
Захтев за накнаду штете у смислу одредбе члана 278. став 2. ЗОО представља нов основ потраживања повериоца о којем није одлучено у првој парници ради накнаде номиналног износа главног дуга са затезном каматом, па због тога поверилац има право да у посебној парници почује ту штету Како је, с обзиром на начин на који је одређивана висина стопе затезне камате у спорном периоду, извесно да та камата ни изблиза није покривена цена на мало, а посебно и раст цена грађевинског материјала и услуга, то има право да потражује спорну штету у висини која прелази износ наплаћених камата за време доцње право на накнаду штете у смислу чл. 278. ст. 2. зоо