Пресудом Окружног суда у Београду одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужени да му солидарно исплате ауторски хонорар као и посебан износ на име тантијема са припадајућом законском затезном каматом и да му накнади трошкове парничног поступка.
Међутим, иако мећу парничним странкама нема ауторског уговора који је према члану 56 тада важећег Закона о ауторском праву морао бити закључен у писменој форми, на њихов правни однос могу се применити одредбе Закона о облигационим односима и то опште одредбе о уговорима и посебне које се односе на уговоре о делу.
Чланом 600 Закона о облигационим односима предвиђено је да се посленик обавезује да обавља одређени посао, а наручилац је дужан да му за то плати накнаду. С тога се не може сматрати да тужилац није извршио своју обавезу и да тужиља с тога није у обавези да му плати трошкове ауторског хонорара, према прецизираном тужбеном захтеву, пошто мећу парничним странкама нема ауторског уговора пошто је утврђено да тужилац туженом као наручиоцу није предао завршено дело.
Наиме чланом 614 став 1 ЗОО предвиђено је да је наручилац дужан прегледати извршено дело чим је то могуће и о нађеним недостатцима без одлагања обавестити посленика. Чланом 618 став 1 одређено је да је наручилац који уредно обавести посленика да извршени рад има неки недостатак, тај који може захтевати да се недостатак уклони у примереном року.
С тога је потребно утврдити да ли је тужени позивао тужиоца да у примереном року исправи недостатке у смислу наведених чланова ЗОО и изврши уговор. Такође потребно је утврдити да ли се радило о незнатном недостатку, односно недостатку који се могу лако исправити и због кога дело није било неупотребљиво, у ком случају треба применити одредбе члана 620 ЗОО, које се односе на отклањање недостатка и снижење накнаде.
Други