Побијаним решењем усвојен је тужиочев предлог за одређивање привремене мере, па се забрањује туженом отуђење и оптерећење наведеног породајног капитала и имовине субјекта приватизације.
Тужени истиче да продајни капитал чине акције, а да продајни капитал није нигде наведен у диспозитиву побијаног решења па је у овом делу побијано решење непрецизно и неизвршиво. Сматра да тужени не може располагати имовином трећег лица, обзиром да је наведена имовина власништво предузећа. Тужени јесте власник већег пакета акција, али не располаже имовином предузећа, већ управља истом.
Надаље, у жалби се истиче да се привременом мером забрањује туженом отуђење и оптерећење продајног капитала који чине акције, а да продајни капитал није нигде наведен у диспозитиву побијаног решења. Тачно је да је имовина побројана у диспозитиву побијаног решења имовина предузећа субјекта приватизаиије. Имовином предузећа може располагати само предузеће путем својих органа управљања. Међутим у органима управљања тужени партиципира са правом одлучивања у проценту купљеног капитала, који у конкретном случају износи 62.531%. На тај начин органи управљања предузећем су под директном контролом туженог и наравно да тужени као већински власник капитала предузећа може својом вољом, кроз органе управљања предузећа, доносити одлуке из оквира надлежности наведених органа, а ту спадају и одлуке о евентуалном отуђењу или оптерећењу имовине предузећа. Усвојеном привременом мером забрањено је туженом да располаже, не имовином трећег лица, већ имовином лица које је у његовом већинском власништву.
Истицање туженог да није показао намеру за отуђење и оптерећење имовине субјекта приватизације само је учврстила овај суд у уверењу да је усвојањем овакве привремене мере са важношћу до окончања овог спора, без штетних последица за туженог и субјекта приватизације.