Предлагатељ у овом предмету захтева од суда првог ступња да изврши оверавање копије решења о упису у судски регистар његове пословне јединице, која је већ уписана у регистар Вишег суда у М. регистарског суда, на темељу његовог решења, уписана и у регистар првоступањског суда као надлежног суда уписа.У таквој прилици када у саставу предлагатеља као субјекта уписа, постоји пословна јединица као његов део, чије је седиште на подручју другог суда (седиште предлагатеља је у М., а његове пословне јединице у Т.), упис пословне јединице као дела субјекта уписа, врши се како у суду седишта предлагатеља, тако и у суду седишта пословне јединице, с тим што суд седишта пословне јединице није регистарски већ само суд уписа.При томе суд уписа нема никакво овлашћење одлучивања о упису, нити у том смислу може доносити било какав релевантан правни акт о упису у свој регистар, већ то чини темељем решења регистарског суда (чланак 18. ставак 1. Закона о поступку за упис у судски регистар „Сл. новине ФБиХ“, број 6/95 даље Закон). У противном би у истој ствари постојала рјешидба два различита суда, а то би даље могло довести и до могућности различитог одлучивања о истој ствари, што би озбиљно довело у питање правну сигурност и нарушило принцип забране одлучивања два пута о истој ствари.Када је суд првог ступња у смислу чланка 48. ставак 1. Закона, достављен примерак предлагатељеве пријаве за упис са преписом решења регистарског суда о упису дела субјекта уписа (суд првог ступња не може захтевати изворник) и овереним преписима аката који се на њега односе, те када је регистарски суд својим дописом од 12. 03. 1998. године известио га је да је регистрацију, односно упис у регистар извршио складно федералном закону (темељем чланка 18. Закона), дакле да у том смислу упућене примедбе суда првог ступња није прихватио, суд првог ступња као суд уписа нема даљних могућности застајања са уписом, а поготову одбијати упис (на то по Закону никад нема овлашћење), већ је по сили закона дужан извршити упис у свој регистар дела предлагатеља као субјекта уписа који је већ уписан у регистарском суду (члан 48. став 4. Закона).У ситуацији када суд првог ступња као суд уписа не може даље ни застати са уписом предлагатељеве пословне јединице, односно када је упис дужан извршити, није могао ни одбити тужитељев захтев за издавање исправе о том упису, ни у форми у којој такву исправу одбијеним захтевом предлагатељ тражи.