Према стању у списима и образложењу побијаног решења, инспекцијском контролом у првостепеном поступку, о чему је сачињен записник од 9.4.1996. године, утврђено је да је предузеће сачинило спискове радних места са именима радника које раде на местима на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем.
Радници који су радили на тим местима, користили су стаж са увећаним трајањем при одласку у пензију, а за раднике који су још у радном односу у пријаве М-4 уносе се подаци о увећаном стажу.
У поступку је утврђено да тужилачко предузеће у периоду од 1.1.1990. до 31.12.1993. године, није уредно уплаћивало додатни допринос за ПИО за стаж осигурања са увећаним трајањем.
Основица доприноса утврђена је у складу са чланом 2. Одлуке о начину обрачуна додатног доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за стаж осигурања који се рачуна са увећаним трајањем ("Службени гласник РС", број 32/95) на основу броја радника и њихове зараде у месецу у коме је извршена контрола.
На тако утврђену основицу применом стопе из члана 29. Закона о доприносима за социјално осигурање утврђен је износ доприноса за возаче камиона од 212.244,15 динара, а за возаче аутобуса 410.696,80 динара уз умањење плаћеног износа од 13.580,67 динара.
Камата за неблаговремено плаћене доприносе утврђена је у складу са одредбом члана 156. Закона о порезу на доходак грађана.
По налажењу Врховног суда Србије, при утврђивању додатног доприноса за пензијско и инвалидско осигурање радника којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем, тужени орган је погрешно применио материјално право, а полазећи од погрешне примене материјалног права чињенично стање није правилно утврђено.
Одлуком о начину обрачуна додатног доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за стаж осигурања који се рачуна са увећаним трајањем ("Службени гласник РС", број 32/95) Управни одбор Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање запослених без овлашћења у закону утврдио је основицу у члану 2. Одлуке, за уплату додатног доприноса, тако што основицу чини она основица на коју је уплаћен редовни допринос за пензијско и инвалидско осигурање у месецу у коме се врши уплата додатног доприноса, тј. зарада из месеца у коме се врши уплата додатног доприноса.
Доприноси за обавезно социјално осигурање представљају јавни приход који се по члану 14. Закона о јавним приходима и јавним расходима ("Службени гласник РС", 76/91...45/94) уводе законом.
Републички фонд пензијског и инвалидског осигурања по одредби члана 199. Закона о пензијском и инвалидском осигурању ("Службени гласник РС", број 27/92) обезбеђује добровољно пензијско и инвалидско осигурање и по одредби члана 201. тачка 2. истог закона утврђује стопе доприноса за добровољно пензијско и инвалидско осигурање и основице тих доприноса.
Ове доприносе утврђује скупштина Фонда по одредби члана 205. истог Закона, док је основица доприноса за обавезно социјално осигурање за запослене и послодавца утврђена одредбама чл. 6-8. Закона о доприносима за социјално осигурање ("Службени гласник РС", 44/94...53/93). Додатни допринос за пензијско и инвалидско осигурање по одредби члана 29. наведеног закона, на основицу из члана 6. овог закона, плаћају послодавци за запослене којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем по прописаним стопама од увећања стажа осигурања.
Допринос на обавезно социјално осигурање по одредби члана 49. овог закона, утврђује исплатилац зарада приликом сваке исплате и уплаћује на прописане рачуне.
У погледу начина утврђивања доприноса, индексације обавеза, рокова и начина плаћања, по одредби члана 51. Закона о доприносима за социјално осигурање примењују се одредбе закона којим се уређује опорезивање дохотка грађана.
Имајући у виду да додатни допринос за пензијско и инвалидско осигурање није утврђен на начин прописан Законом о доприносима за социјално осигурање и Законом о порезу на доходак грађана ("Службени гласник РС", број 43/94, 74/94 и 53/95), суд је налазећи да је оспореним решењем повређен закон на штету тужиоца на основу члана 39. став 2. ЗУС-а, тужбу уважио и оспорено решење поништио.
У поновном поступку потребно је утврдити основицу додатног доприноса за пензијско и инвалидско осигурање радника којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем у складу са Законом, те зависно од утврђеног чињеничног стања утврдити висину додатног доприноса за месеце у којима он није плаћен.