Štampa Верзија за штампу

Неисплаћивање зараде у дужем периоду довољан је знак да предстоји поремећај у процесу рада, па се у спору о исплати одговарајуће зараде тужбени захтев може усвојити до висине гарантоване зараде

Суд: Врховни суд Србије*   Датум: 22.12.2002 Број: Рев.02.965/01
Абстракт:

Тужиоцу у периоду од 1.7.1996. до 31.8.1998. године није исплаћивана зарада.
Пошто није исплаћивана ни осталим радницима, очито је да је код туженог дошло до озбиљних поремећаја у процесу рада.
У условима таквог поремећаја, запосленом, по одредбама члана 65. Закона о радним односима, припада гарантована зарада.
Како ово право произлази из самог закона, гарантована зарада се исплаћује и кад одлука о њеном увођењу, као у овом случају, није донета.
Нижестепени судови одредбе о гарантованој заради нису имали у виду и зато је дошло до погрешне примене материјалног права.
То је и био разлог што је овај суд, у смислу члана 395. став 2. ЗПП, укинуо обе нижестепене пресуде и предмет вратио на поновно суђење.
Правилна примена материјалног права изискује да се утврде све чињенице и околности од којих зависи примена тада вежећег члана 65. Закона о радним односима, како би се тек онда приступило одлучивању о предмету овог тужбеног захтева.
При том треба имати у виду да је зарада сукцесивно потраживање и да се исплаћује у оброцима.
Она се исплаћује само по основу рада.
Постојање радног односа није довољно.
То важи и за исплату гарантоване зараде.
Према томе најпре треба испитати да ли је тужилац у спорном периоду радио.
Ако није, не би му припадало право на гарантовану зараду, већ, евентуално, право на накнаду штете у висини те зараде, под условом да постоје основ и услови одговорности послодавца за штету која је настала на раду или у вези са радом (члан 105. ЗРО). Пошто је право на гарантовану зараду сукцесивно, камата се обрачунава на сваки оброк исплате.
Оброчне исплате се не могу капитализирати укамаћивањем да би се признала камата на капитализирани износ.
С обзиром на то, потребно је да се вештак поново изјасни о висини потраживања које је предмет спора.
Висину гарантоване зараде одређивала је Влада, по тада важећем члану 66. став 1. Закона о радним односима.
Како су гарантована зарада и зарада истоврсна потраживања, нема сметњи да се по захтеву за исплату зараде захтев усвоји у висини гарантоване зараде.