Како ауторско право у себи садржи имовинско и морално правну компоненту, лице чије је морално право повређено може у складу са чланом 95. Закона о ауторском право да захтева заштиту тог права као и накнаду штете која му је повредом нанесена. Како је тужилац аутор идејне концепције - комплетне израде и опреме ликовне и текстуалне - пропагандног каталога, које је дело публиковано у стручном часопису за дизајн на средишњој страни, одакле је централна фотографија без сагласности тужиоца искоришћена у часопису "Персонални рачунари", на недостојан начин, ради рекламирања туженог, очигледно је да су повређена тужиочева морална ауторска права која подразумевају права аутора да буде признат и означен као творац дела, право да се успротиви сваком деформисању, сакаћењу или другом мењању дела, као и право да се успротиви свакој употреби дела која би вређало његову част и углед. У конкретном случају јасно је да тужилац није означен као аутор дела на огласу у часопису "Персонални рачунари" као и да је његово ауторско дело без његове сагласности не само употребљено него у неку руку и неколико измењено и то на начин који тужиочеву деликатну замисао као аутора и суптилност његовог приступа целом подухвату скрнави, вулгаризује и ствара сасвим другачији утисак. Међутим, будући да је пуномоћник туженог истакао приговор застарелости потраживања накнаде нематеријалне штете због повреде моралног ауторског права, суд је одбио исти захтев нашавши да је приговор застарелости потраживања основан. Чланом 376. ЗОО предвиђено је да потраживања накнаде проузроковане штете застарева за три године од дана када је оштећени дознао за штету и за лице које је штету учинило, док је ставом 2. предвиђено да у сваком случају ово потраживање застарева за пет година од дана када је штета настала. Како је евидентно да је тужиочево морално ауторско право повређено огласом, у часопису "Персонални рачунари" из .05.1994. године, за коју повреду је тужилац дознао ако не тада, најкасније у време подношења тужбе пред Привредним судом у Београду дана 1.2.1994. године, застарелост потраживања би наступила најкасније до 1.12.1997. године, будући да по налажењу суда није наступио прекид застарелости у смислу члана 389. ЗОО, будући да је тужиочев тужбени захтев пред Привредним судом одбијен правноснажно.