Уставни суд у саставу: председник др Драгиша Слијепчевић, и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Братислав Ђокић, Весна Илић Прелић, др Горан Илић, др Боса Ненадић мр Милан Марковић, Милан Станић, мр Томислав Стојковић, Сабахудин Тахировић и Предраг Ћетковић, на основу члана 167. тачка 3. Устава Републике Србије, на седници одржаној 10. фебруара 2011. године, донео је

РЕШЕЊЕ

Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за утврђивање незаконитости одредаба чл. 30. и 170. Статута Универзитета у Нишу ("Гласник Универзитета у Нишу", број 4/06).

Образложење

Уставном суду поднета је иницијатива за оцену "уставности и законитости" одредаба чл. 30. и 170. Статута наведеног у изреци. Иако је у иницијативи наведено да се тражи и оцена уставности оспорених одредаба Статута, из њене садржине произлази да иницијатор захтева само оцену законитости. У иницијативи се наводи да се оспореном одредбом члана 30. Статута којом је уређено именовање вршиоца дужности ректора "ограничава право свих редовних професора па и дотадашњег ректора, који су у радном односу са пуним радним временом да буду бирани за вршиоца дужности ректора Универзитета". По оцени иницијатора, оспореном одредбом члана 170. Статута, којом је уређено трајање мандата ректора и проректора изабраних у првом поступку избора по овом статуту, "ограничен је мандат ректора и проректора изабраних у првом поступку избора", због чега оспорене одредбе Статута нису у сагласности са Законом о високом образовању.

У току поступка пред Уставним судом дописом од 7. октобра 2009. године, в.д. ректора Универзитета у Нишу обавестио је Уставни суд да "Универзитет у Нишу повлачи захтев за покретање поступка за оцену уставности општих аката број: 1/00-10-124/10-001 од 28.08.2009. године", са образложењем да "званични органи Универзитета у Нишу (Сенат и Савет) сматрају да нема неусклађености цитираних одредаба Статута Универзитета и Закона о високом образовању" и да су надлежни органи Универзитета у Нишу покренули иницијативу да се "евентуалне неусаглашености у општим актима, ако их има, отклоне у поступку на самом Универзитету у Нишу". Према одредби члана 82. став 1. тачка 8. Пословника о раду Уставног суда ("Службени гласник РС", бр. 24/08 и 27/08), Уставни суд закључком окончава поступак када је повучен предлог за оцењивање уставности и законитости, односно када иницијатор одустане од иницијативе. Имајући у виду да иницијатор није одустао од иницијативе, већ да је то учинило друго лице у име доносиоца оспореног акта, Уставни суд је сагласно одредби члана 54. став 2. Закона о Уставном суду ("Службени гласник РС", број 109/07), наставио поступак за оцену законитости оспорених одредаба чл. 30. и 170. Статута.

У допуни одговора од 6. децембра 2010. године се наводи: да је одредбом члана 30. оспореног Статута круг лица која могу бити изабрана за вршиоца дужности ректора ограничен на декане факултета, са намером да се за вршиоца дужности ректора изабере лице из реда наставника Универзитета у Нишу, са пуним радним временом и изабраног на неодређено време, а које има одређено искуство у руковођењу високошколском установом, како би период на који се бира вршилац дужности што краће трајао, што није у супротности са Законом о високом образовању. Универзитет је имао у виду да тај закон не садржи одредбе о условима за избор вршиоца дужности ректора и да је самостална високошколска установа слободна да сама утврди ове услове.

Поводом одредбе члана 170. Статута према којој мандат ректора и проректора изабраних у првом поступку избора по овом статуту траје до 30. септембра 2009. године, у одговору се наводи да ту одредбу треба сагледати и оцењивати заједно са чланом 29. Статута, према коме новоизабрани ректор, са проректорима, ступа на дужност 1. октобра године у којој је изабран. Имајући у виду да је Статут Универзитета општи акт који делује убудуће, и да би се "сачувала" одредба члана 29. Статута, Статут је у оспореном члану 170. "само" потврдио правило да ће мандат ректору који се први пут бира по новим правилима бити окончан 30. септембра 2009. године. Истиче се да идентичну одредбу садрже и статути других универзитета у Републици, да окончање мандата ректора 30. септембра и преузимање дужности новоизабраног ректора 1. октобра године у којој је изабран представља општеприхваћен академски и универзитетски стандард и да таква одредба не може да повређује било чија права, нити је незаконита. Напомиње се, такође, да је ректорима свих универзитета чији је оснивач Република, који су изабрани после 1. октобра 2006. године, мандат трајао до 30. септембра 2009. године, када су функције ректора преузели новоизабрани ректори. У одговору се даље наводи да је циљ ове одредбе да се сачува уобичајен ритам избора органа управљања Универзитета, који је био такав да је мандат ректора почињао 1. октобра године у којој је нови ректор изабран, односно почетак мандата ректора се увек поклапао са почетком нове школске године и да је било неопходно да се кроз прелазне одредбе Статута разреши извесно закашњење у првом избору ректора по новим правилима, које је настало као последица промене прописа и поступка усклађивања аката и организације са новим Законом о високом образовању. У одговору се даље наводи које активности је Универзитет у Нишу предузимао након доношења Закона о високом образовању 2005. године и даје се образложење за одлуку о избору ректора од 29. новембра 2006. године. У одговору се, такође, указује да је Сенат Универзитета у Нишу, на седници која је одржана 24. новембра 2010. године, у циљу усаглашавања са Законом о изменама и допунама Закона о високом образовању од 1. јула 2010. године, утврдио предлог новог Статута Универзитета у Нишу.

У спроведеном поступку Уставни суд је утврдио да је оспорени Статут Универзитета у Нишу донео Савет Универзитета у Нишу, на седници одржаној 19. септембра 2006. године. Статут је донет на основу члана 53. став 1. тачка 1. и члана 118. Закона о високом образовању ("Службени гласник РС", број 76/05) и на предлог Научно наставног већа Универзитета који је утврђен на седници од 17. јула 2006. године. Оспореним одредбама чл. 30. и 170. Статута било је прописано: да ако ректор није изабран, а мандат дотадашњег ректора је истекао или истиче до окончања поступка за избор, Савет на истој седници тајним гласањем именује вршиоца дужности ректора из реда декана факултета (члан 30.); да мандат ректора и проректора изабраних у првом поступку избора по овом статуту траје до 30. септембра 2009. године (члан 170.).

У току поступка пред Уставним судом Савет Универзитета у Нишу је, на основу члана 53. став 1. тачка 1. и члана 118. Закона о високом образовању ("Службени гласник РС", бр. 76/05, 100/07, 97/08 и 44/10) и на предлог Сената Универзитета који је утврђен на седници од 24. новембра 2010. године, донео нови Статут Универзитета у Нишу, који је објављен у „Службеном гласнику Универзитета у Нишу“, број 5/10. Ступањем на снагу тог статута престао је да важи оспорени Статут. Одредбама члана 32. важећег Статута, уређено је именовање вршиоца дужности ректора. Према тим одредбама Статута, ако на седници Сената није утврђен предлог за ректора, односно ако на седници Савета ректор није изабран, а мандат дотадашњег ректора је истекао или истиче до окончања поступка за избор, Савет тајним гласањем именује вршиоца дужности ректора из реда редовних професора који су у радном односу са пуним радним временом на једном од факултета Универзитета у Нишу, на предлог члана Савета; Савет именује вршиоца дужности ректора у року од десет дана од дана одржавања седнице Сената на којој није утврђен предлог за ректора, односно на истој седници Савета на којој није изабран ректор; вршилац дужности ректора има сва права и обавезе ректора, осим што му се мандат окончава даном избора новог ректора, а најкасније шест месеци од дана именовања за вршиоца дужности ректора; вршилац дужности ректора има право да именује вршиоца дужности проректора; вршиоци дужности проректора имају сва права и обавезе проректора, с тим што им се мандат окончава даном избора новог ректора.

Закон о високом образовању ("Службени гласник РС", бр. 76/05, 100/07, 97/08 и 44/10), у односу на који је сагласно члану 167. Устава вршена оцена материјалноправних одредаба чл. 30. и 170. оспореног Статута, уређује систем високог образовања, услове и начин обављања делатности високог образовања, финансирање, као и друга питања од значаја за обављање ове делатности. Према одредби члана 6. став 1. тач. 3) и 4) Закона, аутономија универзитета и других самосталних високошколских установа подразумева, у складу са овим законом, и право на уређење унутрашње организације (тачка 3.) и право на доношење статута и избор органа управљања и других органа, у складу са овим законом. (тачка 4.). Према одредби члана 32. став 1. тачка 1) Закона, делатност високог образовања обавља, поред других високошколских установа, и универзитет. Према одредби члана 33. став 1. Закона, Универзитет је самостална високошколска установа која у обављању делатности обједињује образовни и научно истраживачки, стручни, односно уметнички рад, као компоненте јединственог процеса високог образовања. Према одредби члана 46. Закона, статут је основни општи акт високошколске установе којим се, у складу са законом, одређује организација установе, начин рада, управљање и руковођење, као и друга питања од значаја за обављање делатности и рад високошколске установе. Одредбама члана 47. ст. 1. и 5. овог закона прописано је: да се организација високошколске установе уређује статутом, у складу са актом о оснивању и овим законом (став 1.); да универзитет има у свом саставу факултете, уметничке академије или друге високошколске јединице ради остваривања студијских програма из сродних дисциплина, научних истраживања и уметничког рада, као и ефикаснијег коришћења ресурса (став 5.). Према одредбама члана 48. ст. 1. и 2. Закона, статутом високошколске установе, актом о оснивању високошколске јединице и општим актима високошколске јединице утврђују се овлашћења и начин управљања који обезбеђују јединствену и усклађену делатност високошколске установе (став 1.), с тим што универзитет интегрише функције свих установа и јединица у свом саставу, а посебно факултета, тако што спроводи јединствену политику чији је циљ стално унапређење квалитета наставе, усавршавање научноистраживачког рада и уметничког стваралаштва. Одредбе поглавља ВИ - Органи високошколске установе (чл. 50. до 56. Закона) уређују питања која се односе на: орган управљања; орган пословођења; стручне органе и студентски парламент. Према члану 50. Закона, органи високошколске установе уређују се статутом установе, у складу са законом и оснивачким актом и високошколска установа има орган управљања, орган пословођења, стручне органе и студентски парламент. Орган управљања високошколске установе је, према члану 51. став 1. Савет, а према одредбама члана 54. ст. 1. и 2. тог закона: орган пословођења универзитета је ректор, факултета - декан, академије струковних студија - председник, високе школе и високе школе струковних студија - директор, а орган пословођења се бира из реда наставника високошколске установе који су у радном односу са пуним радним временом, а изабрани су на неодређено време, на три године, са могућношћу једног поновног избора (став 1.); ближи услови као и начин и поступак избора и разрешења, надлежност и одговорност органа из став 1. овог члана уређују се статутом високошколске установе (став 2.).

Из наведених одредаба Закона, по оцени Уставног суда, произлази да је орган пословођења на универзитету ректор, који се бира из реда наставника високошколске установе, који су у радном односу са пуним радним временом и који се бира на три године, са могућношћу поновног избора. Ближи услови, начин и поступак избора и разрешења ректора уређују се статутом високошколске установе. Закон о високом образовању не уређује начин избора и поступак избора вршиоца дужности ректора универзитета у ситуацији када ректор није изабран, а мандат дотадашњег ректора је истекао или истиче до окончања поступка за избор или, у случају разрешења, пре истека мандата. Такође, Закон не уређује ни питање трајања мандата ректора и проректора изабраних у првом поступку избора. Наведена питања, по оцени Уставног суда, уређују се статутом високошколске установе, који представља основни општи акт високошколске установе, којим се, поред наведеног, уређују организација и начин рада установе, управљање и руковођење, као и друга питања од значаја за обављање делатности и рад високошколске установе.

Имајући у виду да аутономија универзитета према Закону о високом образовању подразумева и право на доношење статута и избор органа управљања и других органа, а да Закон о високом образовању не уређује услове за избор и именовање вршиоца дужности ректора универзитета, као и трајање мандата ректора до одређеног датума, већ само прописује да мандат органа пословођења (ректора) траје три године, са могућношћу још једног поновног избора, Устани суд је оценио да оспореним одредбама чл. 30. и 170. Статута није могао бити повређен Закон о високом образовању на који се позива иницијатор.

Полазећи од изнетог, Уставни суд је оценио да нема основа за покретање поступка за утврђивање незаконитости оспореног Статута, те иницијативу није прихватио, сагласно одредби члана 53. став 3. Закона о Уставном суду.

На основу изложеног и одредбе члана 46. тачка 5) Закона о Уставном суду, Уставни суд је донео Решење као у изреци.

ПРЕДСЕДНИК

УСТАВНОГ СУДА

др Драгиша Слијепчевић