Жалбом изјављеном 15.02.2001. године Д. м. из З., побија решење тадашњег регистарског Вишег суда у З. из 1993. године, којим је одређен упис припадања д. о. о. С. из З. тадашњем друштвеном предузећу П., Зеница.Жалба није дозвољена.Жалбу против решења о упису у судски регистар може изјавити и особа која сматра да су њено право или на закону заснован интерес повређени решењем о упису, и то у року од осам дана од дана доставе решења о упису, а ако јој решење није било достављено, у року од 15 дана од дана објављивања извода уписа у одговарајућем службеном гласилу, како је било прописано у члану 60. преузетог Закона о поступку за упис у судски регистар („Службени лист СФРЈ“, број 13/83 и 17/90), који се примењивао у време доношења побијаног решења и извршеног уписа (у битном идентично и у члану 51. каснијег истоименог закона“Службени лист Федерације БиХ“, број 6/95 и члана 56. сада важећег Закона о поступку уписа правних особа у судски регистар „Службене новине Федерације БиХ“, број 4/00).Жалитељ тврди да побијано решење није никада објављено у службеном гласилу, а да је за њега он сазнао почетком фебруара 2001. године (из забелешке у спису се види да му је копија решења дана 07.02.2001. године). Првостепени регистарски суд није дао било какво објашњење поводом жалбених навода, а коко није жалбу одбацио као не благовремену, може се прихватити да је оценио да су жалбени наводи о не објављивању уписа припајања у службеном гласилу, основани.Ако би се, међутим, и прихватило да је жалба благовремена, овај суд сматра да није допуштена.Упис у судски регистар података важних за правни промет имају посебан значај и стога право на побијање уписа (који, у правилу, делује и према трећим особама већ од часа уписа у јавни регистар) жалбом мора се ограничити само на особе које у моменту уписа имају већ егзистерно право или на закону заснован интерес који су решењем о упису повређени. Из навода жалбе произилази да је жалитељ стекао правни интерес да побија решење о упису донесено још у току 1993. године тек закључењем уговора о продаји дана 01.02.2001. године којим је од господарског друштва Л. д. д. из З.Р. Хрватске купио пословне просторије, које је у часу припајања С. Зеница поседовала, третирајући их као своје, и након припајања П.Зеница, овоме их предала у посед.Дакле, у часу доношења решења жалитељ није имао било какво право нити на закону заснован интерес који би доношењем тог решења и уписом у судски регистар бити повређен. Жалитељ је тек закључењем уговора о продаји стекао правни интерес (шире схваћен) да доказује да је продаватељ власник пословног простора, а не С.З. за кога у жалби тврди да није настао, нити је припојио, на законит начин, но та околност не може довести до закључка да је побијаним решењем у часу његовог доношења и провођења његово право или на закону засновани интерес било повређено. У жалитељовом случају може се, уосталом, говорити само о евентуалној повреди правног интереса, но и дата би овај морао егзистирати већ у време уписа, но у сваком случају не би се због те повреде могло тражити брисање неоснованог коначног уписа по протеку 60 дана од дана извршеног уписа (овакав упис регистарски суд не би могао брисати ни покретањем поступка по службеној дужности након протека две године од дана уписа-чланови 69. и 70. преузетог Регистарског закона, те 60. и 61. Регистарског закона из 1995. године, сада у краћем року од 30 дана и годину дана-члан 48. и 49 важећег закона).Због наведеног, применом члана 59. тачка 1. сада важећег Регистарског закона, коме одговарају члан 63. т. 1. преузетог и члан 54.т.1. Регистарског закона из 1995. године, одбачена је жалба као недозвољена.