Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда др Драгиша Б. Слијепчевић, председник Већа и судије Весна Илић Прелић, др Марија Драшкић, др Агнеш Картаг Одри, др Горан Илић, Сабахудин Тахировић, др Драган Стојановић и мр Милан Марковић, чланови Већа, на основу члана 167. став 1. тачка 4. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 18. октобра 2012. године, донео је

РЕШЕЊЕ

1. Покреће се поступак за утврђивање незаконитости одредаба члана 3. и члана 9. став 2. Одлуке о постављању пловила на делу обале и водног простора на територији града Београда („Службени лист града Београда“, бр. 32/10 и 10/11), Правилника о избору корисника места за постављање плутајућег објекта на територији града Београда („Службени лист града Београда“, бр. 24/11 и 5/12) и поступка доношења Плана места за постављање пловила на делу обале и водног простора на територији града Београда (И Фаза) („Службени лист града Београда“, бр. 10/11 и 52/11).

2. Обуставља се извршење Јавног конкурса за избор корисника места за постављање плутајућег објекта на делу обале и водног простора на територији града Београда, расписаног 7. марта 2012. године на основу Правилника из тачке 1.

3. Решење из тачке 1. доставити Скупштини града Београда ради давања одговора.

4. Рок за давање одговора је 30 дана од дана пријема Решења.

5. Одбацује се иницијатива за покретање поступка за оцену уставности и законитости одредаба члана 12. став 1. алинеја 1. и члана 42. став 1. алинеја 2. Одлуке из тачке 1.

Образложење

Уставном суду поднета је иницијатива за покретање поступка за оцену законитости одредаба члана 3. и члана 9. став 2. Одлуке наведене у тачки 1. изреке, као и за оцену уставности и законитости одредаба члана 12. став 1. алинеја 1. и члана 42. став 1. алинеја 2. наведене Одлуке. Иницијатори су такође оспорили и законитост одредаба члана 8. став 2. и члана 13. став 1. ал. 1. и 2. Правилника и Плана који су наведени у тачки 1. изреке. Иницијатори наводе да одредбама Закона о пловидби и лукама на унутрашњим водама („Службени гласник РС“, број 73/10) није дато овлашћење граду Београду да својим актом пропише „накнаду за коришћење места за постављање плутајућих објеката“, нити овакво овлашћење произлази из одредаба члана 146. Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС“, бр. 72/09 и 81/09) и члана 8. став 2. тачка 1. Закона о главном граду („Службени гласник РС“, број 129/07), позивом на које одредбе је Скупштина града Београда донела оспорену Одлуку. У иницијативи се такође истиче да је оспореном одредбом члана 9. став 2. Одлуке Скупштина града Београда своју незаконито установљену надлежност за прописивање наведене накнаде, пренела на Градско веће града Београда, које је донело оспорени Правилник и да је оспореном одредбом члана 8. став 2. Правилника овлашћење за утврђивање износа накнаде незаконито пренето на градоначелника града Београда. Оспорене одредбе Одлуке којима је прописано да право учешћа на конкурсу за избор корисника места за постављање плутајућег објекта има правно лице или предузетник ако је регистрован за обављање одговарајуће делатности (члан 12. став 1. алинеја 1.), као и да се одобрење за постављање пловног објекта укида уколико власник пловног објекта који је постављен на основу одобрења, тај пловни објекат да у закуп или га да на коришћење другом лицу уговором о пословно-техничкој сарадњи или другим уговором (члан 42. став 1. алинеја 2.), иницијатори сматрају неуставним и незаконитим из разлога што се њима индиректно забрањује обављање угоститељске делатности у изнајмљеном објекту који је опремљен за обављање ове делатности, односно противно Уставу Републике Србије се ограничава право власника пловног објекта да слободно располаже својом имовином. У иницијативи се такође истиче да постоји дискриминација физичких лица, власника плутајућих објеката опремљених за обављање угоститељске делатности, из разлога што су одредбама члана 12. став 1. аинеја 1. оспорене Одлуке и члана 13. став 1. ал. 1. и 2. оспореног Правилника онемогућени да учествују на конкурсу и да остварују приход давањем у закуп ових објеката. Законитост поступка доношења Плана места за постављање пловила на делу обале и водног простора на територији града Београда, се оспорава из разлога што у поступку његовог доношења Скупштина града Београда није прибавила сагласност надлежних органа утврђених одредбама Закона о пловидби и лукама на унутрашњим водама. Поред наведеног, у иницијативи се истиче да је Скупштина града Београда расписала Конкурс за избор корисника места за постављање плутајућег објекта на делу обале и водног простора на територији града Београда, за који је подношење пријава завршено 10. маја 2012. године. Иницијатори, који су сплавари и власници плутајућих објеката, опремљених за обављање угоститељске делатности, на деловима обале и водног простора који су обухваћени конкурсом, наводе да би за њих настала неотклоњива штета самим учешћем на овом конкурсу с обзиром на незаконито прописану накнаду, њен износ и услове плаћања, те да би принудним уклањањем пловних објеката власника који нису учествовали на Конкурсу дошло до оштећења њихове имовине с обзиром на то да град Београд не поседује опрему потребну за њихово уклањање и да би спровођењем Конкурса били угрожени имовина и право на рад подносилаца иницијативе. С тим у вези иницијатори су предложили да Уставни суд, до доношења коначне одлуке о уставности и законитости оспорених аката, обустави даље конкурсне радње и расписивање, спровођење и извршење новог јавног конкурса за постављање плутајућих објеката на деловима обале и водног простора на територији града Београда, будући да је наведени Конкурс, по мишљењу иницијатора, незаконито расписан.

Скупштина града Београда је у одговору на наводе из иницијативе истакла: да је оспорену Одлуку донела у складу са овлашћењем из Закона о планирању и изградњи и Закона о главном граду који, као изворну надлежност града Београда, прописује и уређивање и обезбеђивање услова и начина коришћења места за постављање пловних објеката на делу обале и воденог простора, укључујући и издавање одобрења за постављање пловних објеката и вршење надзора над коришћењем места за постављање пловних објеката; да се оспореним чланом 3. Одлуке не уводи „нека такса или накнада, него се њоме корисници места упућују на то да држање и коришћење плутајућег објекта није бесплатно, већ да се за њега плаћају комуналне таксе и накнаде“ у складу са законом и другим прописима, као и да „други прописи“ јесу одлуке Скупштине града Београда којима се „утврђују изворни приходи града и начин и мерила за одређивање висине локалних такси и накнада“, сагласно овлашћењу из члана 20. тачка 4) Закона о локалној самоуправи; да се накнада предвиђена Законом о пловидби и лукама на унутрашњим водама плаћа за „пловидбу, боравак пловила и коришћење објеката безбедности пловидбе на државном водном путу“, а да плутајући објекти „нису по правилу предвиђени за премештање, а камоли за пловидбу“; да законско овлашћење града Београда да издаје одобрења за постављање пловних објеката, обухвата и овлашћење за прописивање услова под којима се ова одобрења издају; да у време доношења оспорених аката ниједан корисник места за постављање пловног објекта није имао дозволу за постављање објекта и сви пловни објекти су се налазили на местима која су њихови власници заузели без одобрења града Београда; да је висина накнаде коју потенцијални корисник плаћа или нуди за заузимање места за постављање плутајућег објекта, само једно од мерила од кога зависи успех на конкурсу, а да минимални износ коначне понуде који одређује градоначелник зависи од зоне у коју се постављају плутајући објекти и места унутар зоне, чиме се изражавају разлике у атрактивности локација на које претендују власници угоститељских објеката; да се оспорена накнада плаћа за постављање појединих плутајућих објеката, између осталог и угоститељских објеката, на одговарајуће место и да то није накнада за држање или коришћење места; да је оспорени План донет према поступку који је предвиђен Законом о главном граду, из кога произлази да граду Београду није потребна ничија сагласност за одређивање места на којима могу да се поставе пловни објекти на делу обале и водног простора; да су у време доношења оспореног Плана прибављени услови и мишљења тадашњег Министарства за инфраструктуру и Дирекције за унутрашње пловне путеве „Пловпут“, али да ни Министарство ни Дирекција нису граду Београду указали да је потребна њихова сагласност на оспорени План, што говори у прилог става да су „и они у овом случају сматрали да се примењује Закон о главном граду, а не Закон о пловидби и лукама на унутрашњим водама“; да је оспореним одредбама члана 12. став 1. алинеја 1. Одлуке и члана 13. став 1. ал. 1. и 2. Правилника уређена ситуација пре него што је одређен корисник места за постављање плутајућег објекта и да се овим одредбама не забрањују да учесник јавног конкурса буде и закупац плутајућег објекта; да закупац плутајућег објекта треба уз пријаву за конкурс да достави и уговор о закупу и специјално овлашћење оверено у суду којим га власник објекта овлашћује да може учествовати на конкурсу и предузимати све потребне радње у поступку доделе места за постављање објекта и да, по окончању конкурса, корисник места постаје закупац објекта, који тај статус има док важи План места за постављање пловила и док испуњава обавезе прописане Одлуком и Правилником; да је оспореном одредбом члана 42. став 1. алинеја 2. Одлуке регулисана ситуација када је власник плутајућег објекта, након стицања својства корисника места за постављање плутајућег објекта, издао овај објекат у закуп; да наведеном оспореном одредбом члана 42. Одлуке није ограничено право слободног располагања имовином, већ право располагања местом на коме је постављен плутајући објекат; да се давање у закуп плутајућег објекта након што је његов власник постао корисник места за постављање објекта и закључио са надлежним органом града Београда уговор о коришћењу овог места, не дозвољава из разлога што закупац није уговорна страна из наведеног уговора, те стога нема никакве обавезе према граду Београду, што би изазвало правну несигурност.

У спроведеном поступку Уставни суд је утврдио следеће:

Оспорену Одлуку о постављању пловила на делу обале и водног простора на територији града Београда („Службени лист града Београда“, бр. 32/10 и 10/11), донела је Скупштина града Београда, на седници одржаној 22. септембра 2010. године, позивом на одредбе члана 10. Закона о унутрашњој пловидби („Службени гласник СРС“, бр. 54/90 и „Службени гласник РС“, бр. 53/93, 67/93, 48/94 и 101/05), члана 146. Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС“, бр. 72/09, 81/09, 64/10 и 24/11), члана 8. став 2. тачка 1) Закона о главном граду („Службени гласник РС“, број 129/07) и одговарајуће одредбе Статута града Београда. Одлуком се уређују начин одређивања делова обале и водног простора на територији града Београда на којима се могу постављати пловила, услови и начин постављања и уклањања пловила, обавезе власника пловила, као и вршење надзора над применом одредаба ове одлуке (члан 1.). Пловила која се у складу са овом одлуком могу поставити на одређеном делу обале и водног простора на територији града Београда су: угоститељски објекат на води, пловила за потребе марине, пловила за потребе спортског клуба на води, пловила за потребе манифестација, пристан и сплав кућица за одмор (у даљем тексту: плутајући објекат) (члан 2.). Сагласно оспореној одредби члана 3. Одлуке, за држање и коришћење плутајућег објекта плаћа се локална комунална такса и друге накнаде у складу са законом и другим прописима. Делови обале и водног простора на територији града Београда на којима се у складу са овом одлуком могу постављати плутајући објекти одређују се планом места за постављање плутајућих објеката на делу обале и водног простора на територији града Београда (у даљем тексту: план) (члан 4.). Одредбом члана 5. став 1. оспорене Одлуке прописано је да план доноси Скупштина града Београда за период од десет година. Одредбама Поглавља ИИИ, Одељак 1. оспорене Одлуке (чл. 7. до 20.) уређено је постављање, поред осталог, и угоститељског објекта на води. Одредбом члана 7. став 1. оспорене Одлуке прописано је да се пловни објекти постављају на основу одобрења које издаје надлежна организациона јединица Градске управе, по спроведеном јавном конкурсу или по захтеву. Одредбом члана 9. став 1. оспорене Одлуке прописано је да угоститељски објекат на води и марину у току могу поставити на месту одређеном Планом, правно лице, односно предузетник изабран на јавном конкурсу (конкурс), док је оспореном одредбом става 2. наведеног члана Одлуке утврђено да се поступак, спровођење и садржина конкурса, мерила за вредновање критеријума и друга питања везана за спровођење конкурса, а посебно питања везана за накнаду коју плаћа корисник места за постављање плутајућег објекта уређују актом који доноси Градско веће града Београда. Одредбама оспореног члана 12. став 1. Одлуке прописани су услови под којима правно лице или предузетник има право учешћа на конкурсу, а оспореном одредбом става 1. алинеје 1. наведеног члана Одлуке, као услов за учешће на конкурсу предвиђено је да је правно лице или предузетник регистрован за обављање одговарајуће делатности. Оспореном Одлуком је, поред осталог, такође прописано да је критеријум који мора да садржи текст конкурса, висина понуђене накнаде за постављање плутајућег објекта (члан 13. став 2.) и да применом овог критеријума комисија врши рангирање учесника на конкурсу (члан 14. став 1.). Чланом 42. Одлуке, који се налази у поглављу В оспорене Одлуке, уређен је престанак важећег одобрења за постављање плутајућег објекта и прописани су случајеви када се ово одобрење укида. Тако је оспореном одредбом члана 42. став 1. алинеја 2. Одлуке прописано да се одобрење за постављање плутајућег објекта укида уколико власник плутајућег објекта који је постављен на основу одобрења, тај плутајући објекат да у закуп или га да на коришћење другом лицу уговором о пословно-техничкој сарадњи или другим уговором. У наведеном случају, надлежна организациона јединица Градске управе града укинуће издато одобрење, у року од 15 дана од дана сазнања за чињеницу која представља разлог за укидање одобрења (члан 42. став 3.).

Оспорени Правилник о избору корисника места за постављање плутајућег објекта на територији града Београда („Службени лист града Београда“, бр. 24/11 и 5/12) донело је Градско веће града Београда на седници одржаној 23. јуна 2011. године, позивом на одређене одредбе Статута града Београда и одредбу члана 9. став 2. оспорене Одлуке. Одредбама члана 1. оспореног Правилника прописано је: да се овим правилником утврђују поступак, спровођење и садржина јавног конкурса, мерила за вредновање критеријума и друга питања везана за спровођење јавног конкурса за избор корисника места за постављање плутајућег објекта на територији града Београда, а посебно питања везана за накнаду коју плаћа корисник места за постављање плутајућег објекта (став 1.); да се под јавним конкурсом за избор корисника места за постављање плутајућег објекта, подразумева достављање писаних пријава са коначним понудама, као основ за спровођење јавног конкурса, примена критеријума за утврђивање ранг листе и доношење одлука о одређивању корисника места (став 2.) и да се јавним конкурсом позивају заинтересована лица да доставе пријаве за постављање угоститељских објеката на води, пловила за потребе марине и пристана који подлежу јавном конкурсу (став 3.). Сагласно одредби члана 8. став 1. оспореног Правилника, јавни конкурс за избор корисника места за постављање плутајућег објекта расписује градоначелник закључком, на предлог организационе јединице Градске управе града Београда овлашћене да са корисником места за постављање плутајућег објекта закључи уговор. Оспореном одредбом члана 8. став 2. Правилника прописано је да градоначелник закључком којим расписује јавни конкурс утврђује и минималан износ коначне понуде за свако место у оквиру зоне за коју се спроводи јавни конкурс, која представља један од услова за исправност понуде, као и минималан износ депозита за учешће на конкурсу за свако место у оквиру зоне за коју се спроводи јавни конкурс, који не може бити нижи од 10% од минималног износа коначне понуде за постављање плутајућег објекта за то место. Оспореним одредбама члана 13. став 1. Правилника прописано је да право да поднесе пријаву за учешће у поступку прикупљања писаних понуда има правно лице или предузетник под условом да: је регистрован за обављање одговарајуће делатности (алинеја 1.); поседује одговарајући плутајући објекат или преузме обавезу да исти изради у свему у складу са пројектом плутајућег објекта за чије постављање конкурише (алинеја 2.).

Оспорени План места за постављање пловила на делу обале и водног простора на територији града Београда (И Фаза) („Службени лист града Београда“, бр. 10/11 и 52/11) донела је Скупштина града Београда, на седници одржаној 11. априла 2011. године, позивом на одредбу члана 4. Одлуке о постављању пловних објеката на делу обале и воденог простора на територији града Београда („Службени лист града Београда“, број 32/10), члана 38. Закона о пловидби и лукама на унутрашњим водама („Службени гласник РС“, број 73/10), члана 146. Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС“, бр. 72/09, 81/09, 64/10 и 24/11) и члана 8. став 2. тачка 1) Закона о главном граду („Службени гласник РС“, број 129/07) и одговарајуће одредбе Статута града Београда. Одредбама Поглавља 1. оспореног Плана се, између осталог, констатује да се град Београд налази на обалама река Дунава и Саве које представљају два међународна пловна пута (став 1.) и прописује: да ће се израдом плана регулисати општим и посебним правилима постављање пловила (угоститељски објекти на води, пловила за потребе марине, пловила за потребе спортског клуба, пловила за потребе манифестација и пристане и сплав кућице за одмор) на деловима акваторије града Београда (став 2.); да је према одлуци, планом обухваћена територија административног подручја града Београда у деловима обале и водног простора реке Саве и Дунава и да су општине које својом територијом излазе на реке: Нови Београд, Земун, Сурчин, Палилула, Стари град, Савски венац, Чукарица, Обреновац и Гроцка и да је могућа фазна израда Плана (став 3.). Одредбама Поглавља 5. оспореног Плана утврђено је да су пловила која су предмет овог плана, између осталог, и угоститељски објекти на води. Одредбама Поглавља 7. оспореног Плана предвиђено је да су за потребе израде Плана прибављени услови и мишљења, поред осталог и Министарства за инфраструктуру-сектор за водни саобраћај и безбедност пловидбе-Лучка капетанија и Дирекције за унутрашње пловне путеве „Пловпут“.

Приликом разматрања одредаба Устава Републике Србије које би у конкретном случају биле релевантне за оцену уставности оспорених одредаба члана 12. став 1. алинеја 1. и члана 42. став 1. алинеја 2. Одлуке, Уставни суд је имао у виду да иницијатор није навео одредбе Устава у односу на које оспорава уставност ових одредаба Одлуке. Међутим, полазећи од разлога оспоравања изнетих у иницијативи, Суд је утврдио да се уставност наведених одредаба Одлуке оспорава са аспекта одредаба члана 21. ст. 1. до 3, члана 58. ст. 1. до 3. и члана 83. Устава, којима се утврђују забрана дискриминације, право на имовину и слобода предузетништва.

С тим у вези, наведеним одредбама Устава утврђено је: да су пред Уставом и законом сви једнаки и да свако има право на једнаку законску заштиту без дискриминације, као и да је забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета (члан 21. ст. 1. до 3.); да се јемчи мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона, да право својине може бити одузето или ограничено само у јавном интересу утврђеном на основу закона, уз накнаду која не може бити нижа од тржишне и да се законом може ограничити начин коришћења имовине (члан 58. ст. 1. до 3.); да је предузетништво слободно и да се може ограничити законом, ради заштите здравља људи, животне средине и природних богатстава и ради безбедности Републике Србије (члан 83.). Уставом је такође утврђено и да су јединице локалне самоуправе општине, градови и град Београд (члан 188. став 1.) и да град има надлежности које су Уставом поверене општини, а законом му се могу поверити и друге надлежности (члан 189. став 3.).

Одредбом члана 10. Закона о унутрашњој пловидби („Службени гласник СРС“, број 54/90 у „Службени гласник РС“, бр. 53/93, 67/93, 48/94 и 101/05), која је наведена као правни основ за доношење оспорене Одлуке, било је прописано да делове обале и воденог простора на којима се могу, између осталог, постављати пловни објекти, одређује скупштина општине по претходно прибављеној сагласности републичког, односно покрајинског органа управе надлежног за послове саобраћаја. Наведени Закон је престао да важи 20. октобра 2010. године, када је ступио на снагу Закон о пловидби и лукама на унутрашњим водама („Службени гласник РС“, број 73/10), којим је прописано да делове обале и водног простора на којима се могу, између осталог, постављати пловила, одређује надлежни орган локалне самоуправе по претходно прибављеној сагласности министарства и Дирекције, односно овлашћеног правног лица за техничко одржавање државних водних путева, односно овлашћеног правног лица за техничко одржавање државних водних путева на територији аутономне покрајине (члан 38. став 1.). Сагласно одредби члана 7. став 1. Закона, послови безбедности пловидбе из овог закона су, између осталог, у надлежности министарства надлежног за послове саобраћаја и Дирекције за водне путеве.

Одредбом члана 146. Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС“, бр. 72/09, 81/09, 64/10 и 24/11) прописано је да постављање и уклањање мањих монтажних објеката привременог карактера на површинама јавне намене (киосци, летње и зимске баште, тезге и други покретни мобилијар), споменика и спомен обележја на површинама јавне намене, балон хала спортске намене, надстрешница за склањање људи у јавном превозу и пловећих постројења на водном земљишту, обезбеђује и уређује јединица локалне самоуправе.

Законом о финансирању локалне самоуправе („Службени гласник РС“, бр. 62/06, 47/11 и 93/12) прописано је: да се овим законом уређује обезбеђивање средстава општинама, градовима и граду Београду (у даљем тексту: јединица локалне самоуправе) за обављање изворних и поверених послова (члан 1.) и да се средства буџета јединице локалне самоуправе обезбеђују из изворних и уступљених прихода, трансфера, примања по основу задуживања и других прихода и примања утврђених законом (члан 5.). Одредбама члана 6. Закона прописано је да јединици локалне самоуправе припадају изворни приходи остварени на њеној територији који су таксативно набројани (тач. 1) до 14)).

Законом о локалној самоуправи (“Службени гласник РС“, број 129/07) прописано је: да општина, преко својих органа, у складу с Уставом и законом, поред осталог, одређује делове обале и воденог простора на којима се могу постављати пловни објекти (члан 20. тачка 14)); да се одредбе овог закона које се односе на општину примењују и на град, ако овим законом није друкчије одређено (члан 23. став 4.); да град врши надлежности општине, као и друге надлежности и послове државне управе, који су му законом поверени (члан 24. став 1.); да се положај града Београда уређује посебним законом (члан 26.); да су органи града: скупштина града, градоначелник, градско веће и градска управа (члан 65.); да органи града обављају послове предвиђене овим законом за органе општине, као и друге послове утврђене законом и статутом града (члан 66. став 1.).

Законом о главном граду („Службени гласник РС“, број 129/07) прописано је: да се овим законом уређује положај, надлежности и органи града Београда, главног града Републике Србије (члан 1. став 1.); да се финансирање града Београда, као и поступак и услови под којима се град Београд може задуживати, уређују законом (члан 5. став 1.); да град Београд врши надлежности општине и града, утврђене Уставом и законом и да поред наведених надлежности, град Београд, на својој територији, у складу са законом, поред осталог, уређује и обезбеђује услове и начин коришћења места за постављање пловних објеката на делу обале и воденог простора, укључујући и издавање одобрења за постављање пловних објеката и врши надзор над коришћењем места за постављање пловних објеката (члан 8. став 2. тачка 1)); да су органи града Београда - Скупштина града Београда, градоначелник града Београда, Градско веће града Београда и Градска управа града Београда (члан 9.); да Скупштина града, у складу са законом, поред осталог, доноси прописе и друге опште акте (члан 12. тачка 6)); да су градоначелник и Градско веће, извршни органи Града (члан 22.); да градоначелник, поред осталог, непосредно извршава и стара се о извршавању одлука и других аката Скупштине града и да доноси појединачне акте за које је овлашћен законом, Статутом или одлуком Скупштине (члан 24. тач. 2) и 6)); да је градоначелник председник Градског већа (члан 25. став 4.). Одредбама члана 26. Закона утврђени су послови које обавља Градско веће, као извршни орган града.

Из наведеног произлази:

-да је Законом о пловидби и лукама на унутрашњим водама, град Београд, као јединица локалне самоуправе, овлашћен да одреди делове обале и водног простора на којима се могу, поред осталог, постављати пловила, уз претходно прибављену сагласност министарства надлежног за послове саобраћаја и Дирекције за водне путеве, односно овлашћеног правног лица за техничко одржавање државних водних путева;

-да је у поступку израде оспореног Плана град Београд прибавио од Министарства за инфраструктуру одређене услове и мишљења број: 342-216/06 од 3.11.2010. године, а од Дирекције за унутрашње пловне путеве „Пловпут“ техничке услове са аспекта безбедности пловног пута за постављање и коришћење пловних постројења број: 11/186-1 од 14. октобра 2010. године, али не и претходну сагласност овог министарства и Дирекције за делове обале и водног простора за које је Скупштина града Београда одредила да ће се на њима постављати пловила, у смислу одредбе члана 38. став 1. Закона о пловидби и лукама на унутрашњим водама;

-да је Законом о планирању и изградњи, град Београд овлашћен да својим актом уреди постављање и уклањање пловних објеката на делу обале и водног простора на територији града Београда, укључујући одређивање врсте пловних објеката, поступка, услова и начина њиховог постављања и уклањања;

-да се средства буџета јединице локалне самоуправе обезбеђују из прихода који су утврђени Законом о финансирању локалне самоуправе;

-да накнада за постављање плутајућег објекта није Законом о финансирању локалне самоуправе прописана као изворни приход јединице локалне самоуправе;

-да ни Законом о планирању и изградњи, ни Законом о пловидби и лукама на унутрашњим водама, није предвиђена наведена накнада, ни њено увођење;

-да је акт којим се уређује поступак, спровођење и садржина јавног конкурса, мерила за вредновање критеријума и друга питања везана за спровођење јавног конкурса за избор корисника места за постављање плутајућег објекта на територији града Београда, по својој природи општи правни акт јер на општи начин уређује наведена питања, односи се на неодређени круг лица и не исцрпљује се једном применом;

-да је Законом о локалној самоуправи и Законом о главном граду утврђена надлежност Градског већа, као извршног органа, која не обухвата овлашћење за доношење општих правних аката.

Полазећи од наведеног, Уставни суд указује да је Скупштина града Београда, у оквиру законског овлашћења да уреди постављање и уклањање плутајућих објеката на делу обале и водног простора на територији града Београда, оспореном Одлуком прописала и поступак постављања ових објеката који се реализује спровођењем јавног конкурса и с тим у вези утврдила и услове под којима правна лица или предузетници могу да учествују на конкурсу. Тако је оспореном одредбом члана 12. став 1. алинеја 1. Одлуке, као један од услова за учешће на конкурсу, предвиђено да правно лице или предузетник треба да буде регистрован за обављање одређене делатности. С тим у вези, Суд је закључио да се не могу прихватити тврдње иницијатора да су оспореном одредбом члана 12. став 1. алинеја 1. Одлуке дискриминисани, у погледу права да учествују на конкурсу, они власници плутајућих објеката који нису регистровани за обављање угоститељске делатности, јер се прописани услов за учешће на конкурсу под једнаким условима равноправно односи на сва лица која се налазе у истој правној ситуацији, односно у конкретном случају на сва правна лица или предузетнике који желе да учествују на конкурсу. Полазећи од наведеног законског овлашћења Скупштине града Београда, Суд је такође закључио да се не могу прихватити ни наводи иницијатора о „забрани обављања угоститељске делатности у изнајмљеном објекту“ лицу које није регистровано за обављање ове делатности, односно угрожавању слободе предузетништва из члана 83. Устава, коју је Суд идентификовао као одредбу Устава на чију повреду иницијатор указује. У вези са наводима иницијатора да се оспореном одредбом члана 42. став 1. алинеја 2. Одлуке такође „забрањује обављање угоститељске делатности у изнајмљеном објекту“ и „ограничава право слободног располагања имовином“, Уставни суд указује да је одређивање услова под којима учесници конкурса стичу одобрење за постављање плутајућег објекта, као и случајева у којима ово одобрење губе, саставни део овлашћења доносиоца оспорене Одлуке да својим актом ближе уреди услове и начин постављања и уклањања ових објеката. Из оспорене одредбе члана 42. Одлуке произлази да након закључења уговора о коришћењу места за постављање плутајућег објекта и добијања одобрења за његово постављање, власник не може овај објекат дати у закуп или на коришћење другом лицу, чиме је изражена воља доносиоца оспореног акта да спречи евентуалне злоупотребе од стране несавесних лица, закупаца или корисника плутајућег објекта, која нису у уговорном односу са надлежним органом Града Београда и која би неизвршавањем обавеза утврђених оспореном Одлуком користила обалу и водни простор на територији града Београда на начин супротан предвиђеној намени. Сагласно изнетом, Уставни суд је закључио да се не могу прихватити тврдње иницијатора да се оспореним одредбама члана 42. став 1. алинеја 2. Одлуке угрожава слобода предузетништва, а да се наводи иницијатора о повреди права на имовину из члана 58. Устава не могу довести у уставноправну везу са садржином оспорене одредбе члана 42. став 1. алинеја 2. Одлуке.

С обзиром на изнето, Уставни суд је нашао да изнетим разлозима у иницијативи није поткрепљена тврдња да има основа за покретање поступка за оцену уставности и законитости одредаба члана 12. став 1. алинеја 1. и члана 42. став 1. алинеја 2. Одлуке о постављању пловила на делу обале и водног простора на територији града Београда, па је сагласно члану 53. став 2. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07 и 99/11), решио да иницијативу у овом делу одбаци.

Приликом одлучивања о осталим наводима изнетим у поднетој иницијативи, а имајући у виду цитиране законске одредбе, Уставни суд је оценио да се у овој правној ствари основано могу поставити као спорна следећа уставноправна питања:

-да ли је Скупштина Града Београда била овлашћена да оспореним чланом 3. Одлуке установи овлашћење да се и прописима града Београда, поред закона, предвиди плаћање одговарајуће накнаде "за држање и коришћење плутајућег објекта";

-да ли је Скупштина Града Београда била овлашћена да оспореном одредбом члана 9. став 2. Одлуке надлежност за доношење општег правног акта којим се уређује поступак, спровођење и садржина јавног конкурса, мерила за вредновање критеријума и друга питања везана за спровођење јавног конкурса за избор корисника места за постављање плутајућег објекта на територији града Београда, пренесе на Градско веће града Београда, као извршни орган;

-да ли је оспорени План донет у складу са Законом о пловидби и лукама на унутрашњим водама, с обзиром на то да у поступку његовог доношења није прибављена потребна сагласност надлежног министарства и дирекције, а што је у свом одговору на наводе из иницијативе потврдила и Скупштина града Београда, као доносилац оспореног Плана, односно да ли се на поступак доношења наведеног акта примењују одредбе Закона којим су системски уређена питања коришћења обале и водног простора или Закон о главном граду којим се уређују положај, органи и надлежности града као јединице локалне самоправе.

С обзиром на наведена спорна правна питања, Уставни суд је оценио да су се стекли услови да Суд, сагласно одредби члана 53. став 1. Закона о Уставном суду, донесе решење о покретању поступка за утврђивање незаконитости оспорених одредаба члана 3. и члана 9. став 2. Одлуке, оспореног Правилника и поступка доношења оспореног Плана и да исто, применом одредбе члана 33. став 1. Закона о Уставном суду, достави доносиоцу оспореног акта на одговор.

Када је у питању захтев иницијатора за оцену законитости одредаба члана 8. став 2. и члана 13. став 1. ал. 1. и 2. Правилника, Уставни суд указује да у овој фази поступка није улазио у оцену законитости материјално-правне садржине ових одредаба Правилника из разлога што се, као спорно, поставило претходно питање - овлашћења Градског већа града Београда за његово доношење.

Одлучујући о захтеву иницијатора да Уставни суд, до доношења коначне одлуке о уставности и законитости оспорених аката, обустави даље конкурсне радње и расписивање, спровођење и извршење новог јавног конкурса за постављање плутајућих објеката на деловима обале и водног простора на територији града Београда, Уставни суд је утврдио: да је Комисија, образована решењем градоначелника Града Београда, 7. марта 2012. године расписала Јавни конкурс за избор корисника места за постављање плутајућег објекта на делу обале и водног простора на територији града Београда, позивом на одредбе оспорених аката; да је Конкурсом одређено 13 зона и број места у оквиру сваке поједине зоне за постављање плутајућих објеката; да су Конкурсом утврђени минимали износи понуђених накнада за постављање плутајућих објеката, да су предвиђени и други услови за учешће на конкурсу, докази које треба да поднесе сваки учесник конкурса и укратко је изнет поступак спровођења Конкурса; да је Конкурсом предвиђено да је рок за достављање пријава 10. мај 2012. године, када ће се обавити јавно отварање пријава учесника конкурса. По спроведеном Конкурсу, Комисија за спровођење јавног конкурса за избор корисника места за постављање плутајућег објекта на делу обале и водног простора на територији града Београда је 5. септембра 2012. године објавила Коначну ранг-листу учесника на овом Конкурсу али само за седам зона и за поједина места унутар ових зона. С тим у вези, надлежни органи града Београда су најавили закључивање уговора о коришћењу места за постављање плутајућег објекта са најбоље рангираним учесницима Конкурса, као и расписивање другог круга Конкурса.

Иако су као правни основ за расписивање Конкурса наведена сва три оспорена акта, Уставни суд је, полазећи од њихове садржине и садржине Конкурса, утврдио да је правни основ за расписивање Конкурса заправо садржан у оспореном Правилнику којим су ближе одређени органи града Београда који расписују и спроводе конкурс, утврђена су њихова овлашћења, уређен је поступак, спровођење и садржина јавног конкурса, мерила за вредновање утврђених критеријума, укључујући и питања везана за накнаду коју плаћа корисник места за постављање плутајућег објекта. Уставни суд указује да одредба члана 10. оспорене Одлуке, која је такође наведена као правни основ за расписивање Конкурса, садржи генерално овлашћење да комисија коју образује градоначелник града Београда, распише и спроведе конкурс, а да је оспорена одредба члана 9. став 2. Одлуке по својој правној природи упућујућа јер предвиђа да ће се питања у вези са спровођењем конкурса и накнадом за постављање плутајућег објекта уредити актом Градског већа града Београда, и као таква не би могла бити правни основ за расписивање Конкурса. Имајући у виду да је поступак спровођења Конкурса у току, да предстоји закључивање уговора о коришћењу места за постављање плутајућег објекта са најбоље рангираним учесницима Конкурса и давање одобрења овим лицима да поставе своје објекте на места утврђена уговором, те да је оспорени Правилник био правни основ за расписивање Конкурса, Уставни суд је оценио да би даље спровођење Конкурса могло произвести неотклоњиве штетне последице. Наиме, у случају даљег спровођења Конкурса власници плутајућих објеката који годинама фактички користе места за постављање ових објеката обухваћена Конкурсом, на коме нису учествовали управо из разлога што сматрају да је незаконито расписан, би морали да уклоне своје објекте како би на ова места своје објекте поставила друга лица која су Конкурсом добила одобрење за њихово постављање и која су сносила одређене трошкове на име учешћа на Конкурсу. Уколико би Уставни суд оспорени Правилник прогласио незаконитим, тада би власници плутајућих објеката који су добили одобрење за њихово постављање применом оспореног акта, били у обавези да уклоне своје објекте, чиме би се озбиљно довео у питање уставни принцип правне сигурности. Крајњи исход наведене ситуације би био да ни власници објеката којима је одобрено коришћење одређеног места за постављање објеката, ни ранији фактички корисници ових места, не би могли даље да их користе, а Скупштина града Београда би пропустила могућност да уведе у правне оквире стихијско и неконтролисано коришћење места за постављање наведених објеката на делу обале и водног простора на територији града Београда. С тим у вези, Уставни суд је утврдио да је наводима иницијатора учињено вероватним да би извршењем Конкурса могле настати штетне последице које се не могу у потпуности отклонити, те је стога Суд оценио да су испуњени услови прописани одредбом члана 56. став 1. Закона о Уставном суду за обуставу извршења Конкурса који је расписан на основу оспореног Правилника.

На основу изложеног и одредаба члана 42б став 1. тачка 2) и члана 46. тач. 1), 3) и 5) Закона о Уставном суду, Уставни суд је донео Решење као у изреци.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА

др Драгиша Б. Слијепчевић