РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У НОВОМ САДУ
Пословни број Гж. 4267/12
Дана 16.05.2013. године
НОВИ САД

У ИМЕ НАРОДА

Апелациони суд у Новом Саду у већу судија Милице Богдан Личен, председника већа, Мирјане Андријашевић и Бранке Маљковић, чланова већа, у правној ствари тужиоца Р. С. коју заступа законски заступник РЈП Б., Одељење у С., против туженог „ОТП Б. С.“ а.д. из Н. С.,.........., кога заступа С. С., адвокат из Н. С., ради утврђења недопустивости извршења, одлучујући о жалби туженог изјављеној против пресуде Основног суда у Сомбору, Судска јединица у Апатину пословни број П.557/11 од 19.04.2012. године, након расправе одржане 16.05.2013. године, донео је:

ПРЕСУДУ

Жалба туженог СЕ УСВАЈА и пресуда Основног суда у Сомбору, Судска јединица у Апатину пословни број П.557/11 од 19.04.2012. године УКИДА.

Проглашава се недопустивим извршење одређено решењем Општинског суда у Апатину пословни број Ив.22/06 од дана 03.03.2006. године у односу на следеће некретнине: парц.бр. 4674/1, 4674/2, 4675/1, 4675/2, 4676/1, 4676/2, 4677, 4678 4679/1, 4679/2, 4680, 2845/9, 2845/10, 2845/11, 2845/14, 2845/15, 2845/16, 2845/17, 2845/18, 2845/19, 2845/20, 2845/21, 2845/22, 2845/23, 2845/28, 2845/29, 2845/32, 2845/36, 2845/37, 2845/42, 2845/43, 2845/52, 2845/54, 2845/59, 2845/60, 2845/63, 2845/64, 2846/1, 2846/2, 2846/3, 2846/4, 2846/6, 2846/8, 2846/10, 2846/11, 2846/14, 2846/15, 2846/16, 2846/17, 2846/20, 2846/22, 2846/24, 2846/25, 2846/26, 2846/27, 2846/28, 2846/30, 2937/1, 2937/2, 2938, 2939/1, 2939/2, 2939/3, 2945, 2946, 2948, 2949, 2950/1, 2950/2, 2951/1, 2951/2, 2952, 2954/2, 2955, 2956, 2957, 2958, 2962/1, 2962/2, 2963, 2964, 2965/1, 2966, 2967, 2968, 2971, 2972, 2973/2, 2974, 2975, 2979, 2983, 2984, 2985/1, 2985/2, 2986, 2987, 2988/4, 2989/1, 2989/2, 2990/1, 2990/2, 2992, 2993/2, 2994/1, 2994/2, 3001, 3002, 3003, 3006, 3007, 3008/1, 3008/2, 3009/1, 3012/1, 3012/2, 3014, 3015, 3016, 3018/2, 3018/4, 3024, 3025/2, 3076, 3077, 3078/1, 3078/2, 3079/1, 3079/2, 3080/1, 3080/2, 3080/3, 3080/4, 3081/3, 3081/5, 3081/6, 3081/8, 3082, 3083/1, 3083/2, 3084/1, 3084/2, 3085/1, 3085/2, 3086/1, 3086/2, 3087/1, 3087/2, 3088/1, 3088/2, 3089/1, 3089/2, 3090/1, 3091/1, 3096, 3097, 3098/1, 3098/2, 3099/1, 3099/2, 3100, 3101, 3108/1, 3108/2, 3109/1, 3109/2, 3112, 3113, 3114/1, 3114/2, 3115/1, 3115/2, 3116, 3117, 3120/1, 3120/2, 3120/3, 3120/4, 3121/1, 3121/2, 3122/3, 3122/4, 3122/5, 3122/6, 3123/3, 3123/4, 3123/5, 3123/6, 3124/1, 3124/2, 3125/1, 3125/2, 3126/1, 3127/1, 3128/2, 3129, 3134, 3137/2, 3137/3, 3137/4, 3138/3, 3138/4, 3138/6, 3138/7, 3138/8, 3138/11, 3140/2, 3140/3, 3140/4, 3140/5, 3140/6, 3140/7, 3140/8, 3141, 3143/1, 3143/2, 3144/1, 3144/2, 3145, 3146/1, 3152, 3153, 3154, 3155/4, 3157/1, 3157/2, 3158, 3162, 3163, 3164, 3165, 3166, 3167, 3168, 3169, 3170, 3171, 3172/1, 3172/2, 3173/2, 3174, 3175, 3176, 3177/1, 3177/2, 3178/1, 3178/2, 3178/3, 3179/1, 3179/2, 3180, 3181/1, 3181/2, 3182, 3183/1, 3183/2, 3184/1, 3184/3, 3185, 3186 уписане у зк. ул. бр. 215 к.о.С..

Обавезује се тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 81.000,00 динара, у року од 15 дана, са законском затезном каматом рачунајући од 19.04.2012. године до исплате, под претњом извршења, а одбија се захтев туженог којим је тражено да се обавеже тужилац да му накнади трошкове жалбеног поступка.

Образложење

Побијаном пресудом усвојен је тужбени захтев, па је проглашено недопустивим извршење одређено решењем Општинског суда у Апатину пословни број Ив.22/06 од дана 03.03.2006. године у односу на некретнине побројане у изреци пресуде. Обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 81.000,00 динара, у року од 15 дана, увећано за законску затезну камату рачунајући од 19.04.2012. године до исплате, под претњом извршења.

Против наведене пресуде, жалбу је благовремено изјавио тужени, побијајући је из свих законом прописаних разлога.

Испитујући побијану пресуду у границама жалбених разлога, пазећи при том по службеној дужности на битне повреде одредаба о парничном поступку из члана 361. став 2. тачка 1, 2, 5, 7. и 9. ЗПП-а, као и на правилну примену материјалног права, сходно члану 372. став 2. ЗПП-а, суд је установио да је у првостепеном поступку, услед погрешне примене материјалног права, чињенично стање остало непотпуно утврђено, те да ожалбена пресуда садржи недостатке због којих се не може испитати. Наиме, првостепени суд је пропустио да изричито утврди одлучну чињеницу за одлуку о тужбеном захтеву тужиоца, а то је када је извршено разграничење друштвене од државне својине на пољопривредном земљишту у ППК „С.“. Следом тога, остало је неутврђено и да ли је хипотека која је конституисана решењем Општинског суда у Апатину пословни број Дн. 711/04, ма и делом, конституисана на непокретностима у својини ППК „С.“ као извршног дужника, те да ли су решењем о извршењу Општинског суда у Апатину пословни број Ив. 22/06 од 03.03.2006. године обухваћене и непокретности које су у државној својини. Применом одредаба члана 369. став 2. и 3. ЗПП-а, суд је заказао расправу и спровео поступак у смислу одредаба члана 370. и 371. ЗПП-а, читањем извода из Зк. улошка број . к.о. С., списа Општинског суда у Апатину бр. Ив. 22/06, фотокопије уговора о продаји друштвеног капитала методом јавне аукције закљученог између А. за п. р. и Р. Н. од 24.04.2003. године, уговора о кредиту бр. 06-420-0201093 од 29.09.2004. године, решења Општинског суда у Апатину бр. Дн. 711/04 од 04.10.2004. године, прегледа предузећа у поступку приватизације код А. за п., статистичког приказа власништва предузећа, те извода из А. за п. р. за ППК „С.“, захтева за излучење РС РЈП Одељење Суботица бр. Ст. 25/08 од 23.06.2008. године, одговора на захтев за излучење ППК „С.“, увидом у програм приватизације и процене вредности капитала ППК „С.“ из С., читањем потврде РС РГЗ Службе за катастар непокретности Апатин од 12.09.2000. године, дописа РГЗ Службе за катастар непокретности Републичком јавном правобранилаштву, Одељење у Суботици, бр. 952-40/2007 од 22.02.2007. године и бр. 952-01-46/07-ж од 08.06.2007. године, обрасца П-1 и Е-1, па је на основу тако спроведеног доказног поступка утврдио следеће ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ:

Дана ...... године, закључен је Уговор о краткорочном кредиту, између „К. б.“а.д. Н. С., иначе правног претходника овде туженог, као даваоца кредита и ППК „С.“ из С., као примаоца кредита, којим „К. б.“ а.д. Н. С. одобрава ППК „С.“ краткорочни кредит у висини од 17.000.000,00 динара на рок од 12 месеци односно до 29.09.2005.године, за неодређене намене. Као средство обезбеђења овог кредита, решењем Општинског суда у Апатину бр. Дн.711/04, а на основу заложне изјаве од 30.09.2004. год., која је оверена код Општинског суда у Сомбору под посл.бр.Ов.4798/2004 и поменутог уговора о краткорочном кредиту од 29.09.2004. године, дозвољена је укњижба заложног права хипотеке првог реда на некретнинама друштвене својине корисника ППК „С.“ из С., уписаним у ЗК уложак бр. ... к.о. С. и то на 409 парцела, чији је списак прилог уз заложну изјаву за дуг од 17.000.000,00 динара са каматом и условима враћања по уговору, у корист „К. б.“ а.д. из Н. С..

Решењем о извршењу Општинског суда у Апатину посл.бр. Ив 22/06 од дана 03.03.2006. године на основу веродостојних исправа – меница издатих у С. дана ............. године обавезан је извршни дужник ППК „С.“ да плати извршном повериоцу, „К. б.“ а.д. Н. С., иначе правном претходнику овде туженог, менични износ од 20.438.261,54 динара са законском затезном каматом почев од дана 15.12.2009. године па до исплате, као и трошкове извршења, у року од три дана, те је одређено извршење против извршног дужника ради намирења износа од 20.438.261,54 динара са законском затезном каматом почев од 15.12.2005. године па до исплате, као и трошкова извршења на непокретностима извршног дужника: парц.бр. 4674/1, 4674/2, 4675/1, 4675/2, 4676/1, 4676/2, 4677, 4678 4679/1, 4679/2, 4680, 2845/9, 2845/10, 2845/11, 2845/14, 2845/15, 2845/16, 2845/17, 2845/18, 2845/19, 2845/20, 2845/21, 2845/22, 2845/23, 2845/28, 2845/29, 2845/32, 2845/36, 2845/37, 2845/42, 2845/43, 2845/52, 2845/54, 2845/59, 2845/60, 2845/63, 2845/64, 2846/1, 2846/2, 2846/3, 2846/4, 2846/6, 2846/8, 2846/10, 2846/11, 2846/14, 2846/15, 2846/16, 2846/17, 2846/20, 2846/22, 2846/24, 2846/25, 2846/26, 2846/27, 2846/28, 2846/30, 2937/1, 2937/2, 2938, 2939/1, 2939/2, 2939/3, 2945, 2946, 2948, 2949, 2950/1, 2950/2, 2951/1, 2951/2, 2952, 2954/2, 2955, 2956, 2957, 2958, 2962/1, 2962/2, 2963, 2964, 2965/1, 2966, 2967, 2968, 2971, 2972, 2973/2, 2974, 2975, 2979, 2983, 2984, 2985/1, 2985/2, 2986, 2987, 2988/4, 2989/1, 2989/2, 2990/1, 2990/2, 2992, 2993/2, 2994/1, 2994/2, 3001, 3002, 3003, 3006, 3007, 3008/1, 3008/2, 3009/1, 3012/1, 3012/2, 3014, 3015, 3016, 3018/2, 3018/4, 3024, 3025/2, 3076, 3077, 3078/1, 3078/2, 3079/1, 3079/2, 3080/1, 3080/2, 3080/3, 3080/4, 3081/3, 3081/5, 3081/6, 3081/8, 3082, 3083/1, 3083/2, 3084/1, 3084/2, 3085/1, 3085/2, 3086/1, 3086/2, 3087/1, 3087/2, 3088/1, 3088/2, 3089/1, 3089/2, 3090/1, 3091/1, 3096, 3097, 3098/1, 3098/2, 3099/1, 3099/2, 3100, 3101, 3108/1, 3108/2, 3109/1, 3109/2, 3112, 3113, 3114/1, 3114/2, 3115/1, 3115/2, 3116, 3117, 3120/1, 3120/2, 3120/3, 3120/4, 3121/1, 3121/2, 3122/3, 3122/4, 3122/5, 3122/6, 3123/3, 3123/4, 3123/5, 3123/6, 3124/1, 3124/2, 3125/1, 3125/2, 3126/1, 3127/1, 3128/2, 3129, 3134, 3137/2, 3137/3, 3137/4, 3138/3, 3138/4, 3138/6, 3138/7, 3138/8, 3138/11, 3140/2, 3140/3, 3140/4, 3140/5, 3140/6, 3140/7, 3140/8, 3141, 3143/1, 3143/2, 3144/1, 3144/2, 3145, 3146/1, 3152, 3153, 3154, 3155/4, 3157/1, 3157/2, 3158, 3162, 3163, 3164, 3165, 3166, 3167, 3168, 3169, 3170, 3171, 3172/1, 3172/2, 3173/2, 3174, 3175, 3176, 3177/1, 3177/2, 3178/1, 3178/2, 3178/3, 3179/1, 3179/2, 3180, 3181/1, 3181/2, 3182, 3183/1, 3183/2, 3184/1, 3184/3, 3185, 3186 уписане у зк. ул. бр. ... к.о.С., уписом решења о извршењу у јавне књиге, утврђивањем вредности непокретности, продајом непокретности и намирењем поверилаца из износа добијеног продајом непокретности.

На дан подношења тужбе у овој правној ствари, поменуте непокретности које су обухваћене решењем о извршењу посл.бр.Ив-22/06, биле су уписане у ЗК уложак бр... к.о. С., као државна својина-својина Р. С. у 1/1 дела, са корисником ППК „С.“ из С.. Претходно је, на основу Закона о претварању друштвене својине на пољопривредном земљишту у друге облике својине, Решењем М. п., ш. и в. број 954-00-91/2000-09 од 10.11.2000. године, а на основу оверених образаца П-1 и Е-1, извршено разграничење друштвене и државне својине корисника ППК „С.“ а.д. из С., тако што је друштвена својина овог корисника отписана у нови ЗК уложак бр..... к.о. С., док је државна својина РС отписана у нови ЗК уложак бр.... к.о. С., тако да је ранији ЗК уложак бр... к.о. С. угашен. Након спроведеног поступка разграничења, укупна површина земљишта које је користио ППК „С.“ из С. износио је: 1365-87-70м2, од тога државно земљиште 923-01-56м2, а друштвено земљиште 442-86-14м2, а које ППК „С.“ корист у: к.о. С. к.о. А., к.о. С.. Међутим, право својине на парцелама из ЗК улошка бр.... к.о. С. које су обухваћене решењем о извршењу посл.бр.Ив-22/06, уписано је у земљишне књиге у корист Р. С. тек у току 2007. године, чиме је поступак разграничења друштвене и државне својине на пољопривредном земљишту ППК „С.“ спроведен кроз евиденцију непокретности.

Одлуком А. за п. од ........ године, друштвени капитал ППК „С.“ из С., приватизован је методом јавне аукције. Дана ....... године, методом јавне аукције, закључен је уговор о продаји друштвеног капитала између А. за п. са седиштем у Б. и Р. Н. из П.е. Поменутим уговором предвиђено је да А. за п. продаје 70% друштвеног капитала субјекта приватизације ППК „С.“ из С., а да се до 30% од укупног износа друштвеног капитала поменутог субјекта преноси на запослене без накнаде, док се преостали износ друштвеног капитала који није продат купцу, нити пренет на запослене, преноси А. фонду. Наведени уговор о продаји је А. за п. дана 17.11.2006. године, због неиспуњења уговорних обавеза купца раскинула, а а. фонд је на основу Одлуке и налога А. за п. дана 28.03.2008. године извршио продају акција из свог портфеља на Б.ј берзи.

Наведено чињенично стање суд је утврдио оценом свих изведених доказа, како појединачно, тако и у њиховој међусобној повезаности, а на основу члана 7. и 8. ЗПП-а.

Наиме, међу парничним странкама је било неспорно да је ППК „С.“, дана ...... године, као корисник кредита, закључио уговор о краткорочном кредиту са „К. б.“ а.д. Н. С., као даваоцем кредита и правним претходником тужене, у висини од 17.000.000,00 динара на рок од 12 месеци односно до 29.09.2005.године, за неодређене намене. Такође, неспорно је било и то да је као средство обезбеђења овог кредита, за дуг од 17.000.000,00 динара, а на основу оверене заложне изјаве од 30.09.2004. године, решењем Општинског суда у Апатину пословни број Дн. 711/04 од 01.10.2004. године, конституисана хипотека првог реда у корист правног претходника туженог, на одређеним непокретностима – укупно 409 парцела. Надаље, неспорно је да је између А. за п. и Р. Н., дана 21.04.2003. године, методом јавне аукције, закључен уговор о продаји 70% друштвеног капитала ППК “С.“ из С., који је уговор раскинут дана 17.11.2006. године. На несумњив начин је утврђено да је решењем о извршењу Општинског суда у Апатину посл.бр. Ив 22/06 од 03.03.2006. године на основу веродостојних исправа – меница издатих у С. дана ....... године, одређено извршење против извршног дужника ППК „С.“, ради намирења износа од 20.438.261,54 динара са законском затезном каматом почев од 15.12.2005. године па до исплате, као и трошкова извршења на одређеним непокретностима, уписом решења о извршењу у јавне књиге, утврђивањем вредности непокретности, продајом непокретности и намирењем поверилаца из износа добијеног продајом непокретности. Коначно, међу странкама је неспорно да су парцеле које су предмет тужбеног захтева, уписане у јавној евиденцији непокретности ( земљишним књигама ) као државна својина на дан подношења тужбе.

Наведене околности нису биле спорне међу парничним странкама, а исте несумњиво произлазе и из приложених писаних доказа ( уговор о краткорочном кредиту бр. 06-420-0201093 од 29.09.2004. године, решење Општинског суда у Новом Саду Дн. 711/04 од 01.10.2004. године, уговор о продаји друштвеног капитала од ..... године, списи предмета Ив 22/06 од 03.03.2006. године, преглед предузећа у поступку приватизације код А. за п., статистички приказ власништва предузећа, програм приватизације ППК „С.“ и процена вредности капитала ППК „С.“ из С. ), у чију веродостојност и аутентичност суд није имао разлога да сумња.

Међутим, међу парничним странкама током поступка је било спорно ко је био носилац права својине на парцелама које су предмет тужбеног захтева, у тренутку када је решењем Општинског суда у Апатину пословни број Дн. 711/04 од 01.10.2004. године, конституисана хипотека првог реда у корист правног претходника туженог. Другим речима, било је спорно да ли су се парцеле, које су предмет тужбеног захтева у овој правној ствари и на којима је поменутим решењем конституисана хипотека, а накнадно одређено и извршење, ма и делимично налазиле у државној својини, или су пак представљале својину ППК „С.“ као извршног дужника. Ова околност је представљала претходно питање за одлуку о тужбеном захтеву, којим је тражено утврђење недопустивости извршења на поменутим парцелама.

При том, тужилац у овој правној ствари је истицао да је извршење на поменутим непокретностима недопустиво из разлога што је хипотека конституисана, а решење о извршењу одређено, на парцелама које се делом налазе у државној својини и које су у режим државне својине дефинитивно прешле у поступку разграничења друштвене и државне својине на пољопривредном земљишту које је користио ППК „С.“. Према наводима тужиоца, разграничење пољопривредног земљишта ППК „С.“ на друштвено и државно је извршено током 2000. године и спроведено је код РГЗ Службе за катастар непокретности, али не и у земљишним књигама у којима је остао ранији упис „свеобухватне“ друштвене својине, где је разграничење извршено тек 2007. године. Следом тога, тужилац је истицао да је у тренутку закључења уговора о продаји друштвеног капитала од 21.04.2003. године, као и уговора о краткорочном кредиту бр. 06-420-0201093 од........4. године, већ било извршено разграничење пољопривредног земљишта, а да је спровођење тог разграничења у земљишним књигама, ирелевантно за оцену тренутка стицања права својине. Следом тога, хипотека је конституисана, а извршење одређено, делом и на непокретностима које су након поступка разграничења друштвене и државне својине, а пре конституисања заложног права, прешле у својину тужиоца. Са друге стране, тужени је истицао да је у тренутку конституисања заложног права на поменутим парцелама, ППК „С.“ већ био приватизован, а да предметне парцеле, у том тренутку, нису биле својина Р. С., што произлази и из садржине решења Општинског суда у Апатину пословни број Дн. 711/04 од 01.10.2004. године, у којем се наводи да се дозвољава укњижба заложног права на парцелама у друштвеној својини, корисника ППК „С.“. Такође, током поступка, тужени је истицао да тужилац није пружио доказе да су парцеле које су предмет тужбеног захтева, биле у државној својини у тренутку заснивања заложног права, те да су докази који су у том смислу приложени од стране тужиоца, уопштени и неконкретизовани, јер се из њих не може утврдити да ли су парцеле које су предмет овог спора, биле у режиму друштвене или пак, државне својине, у време њиховог оптерећења хипотеком.

Приликом утврђивања ове одлучне чињенице, суд је закључио да су парцеле које су предмет тужбеног захтева, науспрот наводима туженог, постале државна својина током 2000. године, када је извршено разграничење друшвене од државне својине на пољопривредном земљишту које је користио ППК „С.“ из С.. Дакле, поменуто разграничење извршено је пре приватизације ППК „С.“ ( 2003. године ), а самим тим и пре закључења уговора о кредиту и заснивања заложног права ( 2004. године. Овом закључку суда, у прилог иде најпре писмено насловљено као „рекапитулација површина“, сачињено од стране ППК „С.“ током 2000. године, на основу образаца П-1 и Е-1. Наиме, из садржине овог писмена видљиво је да исто разликује државну од друштвене својине на пољопривредном земљишту овог комбината, у површинама детаљно утврђеним чињеничним стањем ове пресуде, што све произлази и из потврде РГЗ Службе за катастар непокретности Апатин број 952-01-4-3040/97 од 12.09.2000. године. Овом потврдом је констатовано су поменути подаци проверени у катастарском операту и да одговарају стварном, односно фактичком стању у кат. операту Службе за катастар непокретности Апатин. Надаље, из дописа РГЗ Службе за катастар непокретности број 952-40/2007 од 22.02.2007. године, достављеног РЈП Одељење у С., видљиво је да је по налогу М. п., ш. и в. број 954-00-91/2000-09 од 10.11.2000. године, извршен упис државне својине на пољопривредном земљишту, које користи ППК „С.“, а према овереним обрасцима П-1 и Е1. Суд је прихватио поменута писмена, с обзиром да се ради о јавним исправама, те стога што није имао разлога да сумња у њихову аутентичност. На основу њих је, дакле, утврдио да је разграничење државне и друштвене својине на пољопривредном земљишту у поседу ППК „С.“, извршено 10.11.2000. године.

Да су парцеле које су предмет тужбеног захтева, у тренутку заснивања заложног права, биле у својини Републике Србије, а не у својини ППК „С.“, суд је закључио на основу следећих околности. Најпре, као што је речено, током 2000. године извршено је разграничење друштвене од државне својине на пољопривредном земљишту које је користио ППК „С.“, односно извршено је претварање друштвене својине на пољопривредном земљишту у друге облике својине. Такође, неспорно је да су предметне парцеле на дан заснивања заложног права ( 2004. године ), биле уписане у земљишним књигама као друштвена својина са правом коришћења ППК“С.“, а да су на дан подношења тужбе ( 2007. године ), те парцеле биле уписане као државна својина. Међутим, из садржине дописа стечајног управника ППК „С.“ од 18.07.2008. године, донетог по захтеву Р. ј. п. за излучење из стечајне масе парцела уписаних у зкњ.ул.бр. ....КО С., видљиво је да поменуте парцеле ( које су предмет тужбеног захтева ), нису обухваћене пописом имовине стечајног дужника и нису уврштене у стечајну масу. У том смислу, суд је прихватио наводе тужиоца према којима наведено разграничење друштвене и државне својине, није било спроведено у земљишним књигама све до 2007. године, већ замо у Служби за катстар непокретности, следом чега је дошло до могућности да се под хипотеку, на основу заложне изјаве, ставе и парцеле које су државна својина, али које као такве нису биле означене у земљишним књигама. Томе у прилог иде и допис РГЗ Службе за катастар непокретности Апатин број 952-01-46/07-ж од 08.06.2007. године, упућен Р. ј. п., у којем се наводи да на земљишту ППК „С.“ спроведен поступак разграничења земљишта на државно и друштвено код Службе за катстар непокретности, али да исти поступак није спроведен у Општинском суду у Апатину. Са друге стране, суд није прихватио наводе туженог према којима је од утицаја на одлуку о тужбеном захтеву околност да поменуто разграничење није било спроведено кроз земљишне књиге у тренутку приватизације ППК „С., односно закључења уговора о кредиту и конституисању заложног права. Ово стога, што претварање друштвене својине на пољопривредном земљишту у друге облике својине, не представља деривативан начин стицања права својине, у којем се право својине стиче на основу правног посла са власником, а тренутком уписом тог права у евиденцију непокретности, већ се ради о стицању права својине одлуком државног органа, сходно одредби става 2. члана 20. Закона о основама својинскоправних односа. Такође, суд није прихватио наводе туженог ни у делу у којем се истиче да је било неопходно утврдити на основу којих исправа је извршено разграничење пољопривредног земљишта у ППК „С.“ на државну и друштвену својину, нити би неутврђеност ове чињенице могла да терети тужиоца. Наиме, поступак разграничења друштвене и државне својине на пољопривредном земљишту, покреће се и тече по одредбама самог Закона о претварању друштвене својине на пољопривредном земљишту у друге облике својине, при чему у друштвени капитал правног лица улази само пољопривредно земљиште у друштвеној својини које је правно лице стекло на основу правног посла. Недоказаност основа стицања овог земљишта од стране правног лица до 31.12.1997. године, за последицу је имало губитак права на истицање својинских претензија од стране правог лица, сходно законским одредбама. Имајући у виду поменуте околности, мишљење је овог већа да је доказивање начина, односно основа на који је ППК „С.“ стицало поменуто пољопривредно земљиште, ни у ком случају не терети тужиоца, који је у евиденцији непокретности већ уписан као власник на спорним непокретностима.

У том смислу, суд је прихватио целокупну писану документацију, приложену списима предмета, будући да није имао разлога да сумња у њену веродостојност. С тим у вези, суд је ценио и решење Општинског суда у Апатину Дн.711/04, у којем се наводи да се дозвољава укњижба заложног права на парцелама у друштвеној својини, корисника ППК „С.“. При том, суд је имао у виду да је поменуто решење донето на основу неажурних података, проистеклих из неусклађености података у земљишним књигама са поступком разграничења друштвене и државне својине на пољопривредном земљишту поменутог правног лица, па је наведено решење прихваћено утолико што је исто донето у законом предвиђеном поступку, од стране надлежног органа, али на основу података који нису пратили поступак претварања друштвене својине на пољопривредном земљишту у друге облике својине. Следом тога, исти закључак, уз исту резерву, вреди и у погледу оцене доказне снаге решења о извршењу Општинског суда у Апатину посл.бр. Ив 22/06 од дана 03.03.2006. године, у којем се наводи да се извршење одређује на непокретностима извршног дужника. Ово решење је суд такође ценио и прихватио, изузев у делу у којем се наводи да су побројане непокретности својина извршног дужника, јер је и сâмо решење донето на основу података неусклађених са поступком разграничења. Остале писане доказе, суд је у целости прихватио.

Одредбом члана 1. Закона о претварању друштвене својине на пољопривредном земљишту у друге облике својине, прописано је да је у државној својини, оно пољопривредно земљиште у друштвеној својини које је правно лице стекло по основу Закона о аграрној реформи и прописима о национализацији пољопривредног земљишта ( став 1. ), а да је друштвени је капитал тог предузећа оно пољопривредно земљиште у друштвеној својини, које је правно лице стекло на основу правног посла, као средство за производњу ( став 2. ). Чланом 3. поменутог закона прописано је да ће министарство надлежно за послове пољопривреде и предузећа која користе пољопривредно земљиште из члана 1. овог закона, извршити попис тог земљишта и одговарајуће промене у земљишним, односно другим јавним књигама о евиденцији непокретности најкасније до 31. децембра 1997. године ( став 1. ) и да је предузеће дужно да води евиденцију о пољопривредном земљишту које користи ( став 2. ). Чланом 6. ставом 1. поменутог закона је прописано да предузеће не може отуђити или заменити пољопривредно земљиште пре извршеног пописа земљишта у државној својини, док је ставом 2. прописано да предузеће не може вршити претварање друштвеног капитала у друге облике својине пре него што изврши попис земљишта у државној својини и одговарајуће промене у земљишним, односно другим јавним књигама о евиденцији непокретности. Одредбом тачке 1. Упуства о начину и поступању утврђивања и евидентирања пољопривредног земљишта у државној и друштвеној својини ( „Службени гласник РС“ број 21/94 ), предузећа, земљорадничке задруге и друга правна лица која користе пољопривредно земљиште у државној или друштвеној својини, врше попис тог земљишта, прибављају доказе о стицању права коришћења, односно правном основу по коме то земљиште користе, врше пријаву промене у погледу права на непокретностима Републичком геодетском заводу – организационој јединици у општини у којој се налази непокретност. Одредбом члана 20. става 1. Закона о основама својинскоправних односа прописано је да се право својине стиче по самом закону, на основу правног посла и наслеђивањем, док је ставом 2. прописано да се право својине стиче и одлуком државног органа, на начин и под условима одређеним законом. Одредбом члана 64. става 1. Закона о основама својинскоправних односа, важећом у време конститусања хипотеке у овој правној ствари, а која се примењује на основу прелазних и завршних одредаба Закона о хипотеци („Службени гласник РС“ број 115/2005 ), прописано је да се на основу правног посла или судске одлуке, хипотека стиче уписом у јавну књигу или на други одговарајући начин одређен законом, док је ставом 2. прописано да се на основу закона, хипотека стиче у тренутку када су испуњени услови одређени законом. Одредбом члана 23. става 1. Закона о извршном поступку ( „Службени гласник РС“ број 125/2004 ), важећег у време доношења решења о извршењу и подношења тужбе у овој правној ствари, прописано је да лице које тврди да у погледу предмета извршења има право које спречава извршење, може све до окончања извршног поступка изјавити приговор првостепеном суду, којим тражи да се извршење на том предмету прогласи недопуштеним.

Имајући у виду цитиране законске одредбе, као и утврђено чињенично стање, мишљење је овог суда да је тужбени захтев тужиоца, основан. Наиме, током поступка је несумњиво утврђено да је разграничење државне и друштвене својине на пољопривредном земљишту које је користио ППК „С.“, извршено током 2000. године, да је ППК „С.“, дана ....... године, као корисник кредита, закључио уговор о краткорочном кредиту са „К. б.“а.д. Н. С., као даваоцем кредита и правним претходником тужене, у висини од 17.000.000,00 динара на рок од 12 месеци, односно до 29.09.2005.године, за неодређене намене, да је као средство обезбеђења овог кредита, за дуг од 17.000.000,00 динара, а на основу оверене заложне изјаве од 30.09.2004. године, решењем Општинског суда у Апатину пословни број Дн. 711/04 од 01.10.2004. године, конституисана хипотека првог реда у корист правног претходника туженог, на одређеним непокретностима – укупно 409 парцела. Такође, утврђено је да је решењем о извршењу Општинског суда у Апатину посл.бр. Ив 22/06 од 03.03.2006. године, одређено извршење против извршног дужника ППК „С.“, ради намирења износа од 20.438.261,54 динара са законском затезном каматом почев од 15.12.2005. године па до исплате, као и трошкова извршења, на непокретностима извршног дужника уписом решења о извршењу у јавне књиге, утврђивањем вредности непокретности, продајом непокретности и намирењем поверилаца из износа добијеног продајом непокретности. Током поступка је на несумњив начин утврђено да је разграничење друштвене и државне својине на пољопривредном земљишту у поседу корисника кредита, извршено пре његове приватизације, односно закључења уговора о кредиту и конституисања заложног права, а да је спровођење тог разграничења у земљишним књигама, извршено тек 2007. године, односно након конституисања заложног права. Такође, несумњиво је утврђено да је претварање друштвеног капитала у друге облике својине у ППК „С.“, извршено супротно императивној одредби става 2. члана 6. Закона о претварању друштвене својине на пољопривредном земљишту у друге облике својине, односно пре пописа земљишта у државној својини и одговарајућих промена у земљишним, односно другим јавним књигама о евиденцији непокретности, што је за последицу имало конститисање заложног права на непокретностима које у земљишним књигама још увек нису биле укњижене као својина Р. С.е. Као што је већ наведено, мишљење је овог суда да стицање права својине у поступку разграничења друштвене и државне својине на пољопривредном земљишту, представља стицање права својине одлуком државног органа, следом чега тренутак интабулације правних последица разграничења, није од значаја за оцену времена стицања права својине. Такође, евентуална нерасправљеност, односно недоказаност основа стицања одређених непокретности у поступку разграничења, терети правно лице, сходно цитираним одредбама Закона о претварању друштвене својине на пољопривредном земљишту у друге облике својине, односно Упутства о начину и поступању утврђивања и евидентирања пољопривредног земљишта у државној и друштвеној својини, јер је дужност правног лица да изврши попис земишта које користи и пружи доказе на околност да је те непокретности стекло правним послом. Самим тим, мишљење је овог суда да су парцеле које су предмет тужбеног захтева биле у својини тужиоца у тренутку заснивања заложног права и накнадно одређеног извршења, тим пре што државна својина није могла бити предмет приватизације, већ само капитал ППК“С.“. Због тога је поменути уговор о кредиту, у погледу средстава обезбеђења ( хипотека ), ништав у делу у којем су обухваћене парцеле које су предмет тужбеног захтева. Другим речима, ово веће је за потребе одлучивања о тужбеном захтеву у овој правној ствари, на нивоу претходног питања, утврдило да су ништаве одредбе уговора о кредиту које се односе на оптерећење непокретности у државној својини, што за даљу последицу има недопустивост извршења на њима, с обзиром на то да на ништавост суд пази по службеној дужности.

Основано се жалбом туженог указује да је првостепени суд пропустио да изричито утврди када је извршено разграничење друштвене и државне својине на пољопривредном земљишту у поседу ППК „С.“, због чега је ово веће отворило расправу и утврдило да је то разграничење извршено током 2000. године, односно пре конституисања заложног права на описаним непокретностима, о чему је већ било речи у разлозима ове пресуде, па се ради избегавања понављања упућује на одговарајуће наводе ове одлуке. Надаље, без основа се истиче да ожалбена пресуда не садржи одлуку о усвајању или одбијању захтева из тужбе, јер је изреком пресуде управо утврђено оно што је тражено тужбеним захтевом, а то је утврђење недопустивости извршења на побројаним парцелама, сходно ставу 3. члана 342. ЗПП-а. Такође, правилно је суд одбио доказни предлог туженог за идентификацију катастарских парцела, јер је на основу изведених доказа на несумњин начин утврђено да су парцеле које су предмет тужбеног захтева, једним делом биле и у својини Р. С. у тренутку заснивања заложног права на њима. Осим тога, како је већ речено, терет доказивања начина на који је пољопривредно земљиште предузећа које је у поступку разграничења, стечено, терети само предузеће, које је о томе, сходно тачки 1. поменутог Упуства, дужно да изврши попис тог земљишта, да прибави доказе о стицању права коришћења, односно правном основу по коме то земљиште користе, као и да пре претварања друштвеног капитала у друге облике својине, изврши попис земљишта у државној својини и одговарајуће промене у земљишним, односно другим јавним књигама о евиденцији непокретности. Ово стога што се након истека законом прописаних рокова, земљиште у погледу којег тако што није доказано, имало сматрати државном својином, па су самим тим неосновани жалбени наводи према којима тужилац није пружио доказе на околности основа уписа државне својине на предметним парцелама. Другим речима, позитивноправним прописима, који регулишу поступак претварања друштвене у државну својину на пољопривредном земљишту, предвиђено је начело каузалности уписа само у погледу земљишта које је правно лице, односно предузеће стекло правним послом и које се као такво има уписати као друштвени капитал предузећа, док се преостало земљиште, за које се такви докази не пруже у одговарајућем року, по основу законске претпоставке, има сматрати државном својином. Следом тога, иако се из цитираних потврда РГЗ Службе за катастар непокретности Апатин, не види непосредно које су тачно парцеле у дршавној, а које у друштвеној својини, тако што произлази из осталих изведених доказа, о чему је већ било речи, тим пре што тужени није пружио разлоге о супротном. Нису основани ни жалбени наводи који се односе на оцену изведених доказа, о којима је ово веће већ дало разлоге, па се ради избегавања понављања упућује на одговарајуће наводе ове одлуке. Коначно, жалбом се указује на погрешну примену материјалног права. Правилно је суд консултовао и применио одредбе Закона о претварању друштвене својине на пољопривредном земљишту у друге облике својине, односно Упутства о начину и поступању утврђивања и евидентирања пољопривредног земљишта у државној и друштвеној својини. Са друге стране, неосновано се жалбом истиче да је суд био дужан применити одредбу тада важећег члана 63. Закона о основама својинскоправних односа, сходно којој заложни поверилац има право намирити своје потраживање из вредности добијене продајом залогом оптерећене ствари, упркос промени њеног власника. Ово стога, што се у конкретном случају не ради о отуђењу хипотековане ствари и о накнадном стицању права својине у корист Р. С., већ о претходном, непуноважном хипотековању непкретности у државној својини, након извршеног разграничења, због чега је и извршење недопустиво у мери у којој су решењем Општинског суда у Апатину посл.бр. Ив 22/06 од 03.03.2006. године, обухваћене непокретности у државној својини.

Суд је нашао да су нужне и оправдане трошкове тужиље у овом поступку представљали следећи трошкови: трошкови заступања - за састав тужбе и два образложена поднеска износ од по 9.000,00 динара, заступање на четири одржана рочишта износ од по 10.500,00 динара, на два одложена рочишта износ од по 6.000,00 динара, односно све укупно 81.000,00 динара. Побројани трошкови били су потребни за вођење парнице у смислу члана 150. ЗПП, одмерени су у складу са важећом Тарифом о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката, а на основу члана 149., 158. и 161. става 1. и 2. ЗПП-а. Поред тога, суд је обавезао туженог да тужиоцу исплати и законску затезну камату на поменути износ трошкова, почев од дана доношења пресуде ( 19.04.2012. године ), из разлога што је тако тражено тужбеним захтевом, те из разлога што се висина укупних парничних трошкова, које странка претходно сноси, утврђује у време пресуђења, ради очувања реалне вредности досуђених трошкова поступка.

Суд је одбио захтев туженог којим је тражено да се обавеже тужилац да му накнади трошкове жалбеног поступка, с обзиром на то да у кончаном исходу није успео са жалбом, а на основу члана 161. у вези са чланом 149. ЗПП.

Због свега изнетог, суд је применом члана 369. ЗПП-а у вези са чланом 370. ЗПП-а ( „Службени гласник РС“ број 124/2005 и 111/2009 ) у вези са чланом 506. ЗПП-а ( „Службени гласник РС „ број 72/2011 ) одлучио као у изреци пресуде.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Милица Богдан Личен