Жалилац је покренуо спор пред парничним судом ради утврђења да је ништава и да не производи правно дејство изјава Агенције за приватизацију о раскиду уговора о продаји друштвеног капитала. Како је једнострани раскид уговора споран, као у конретном случају, тај спор има бити решен у парничном поступку одлуком о томе да ли је раскид основан или није, дакле да ли уговор јесте или није раскинут. Овде је регистарски суд, невезано од исхода парничног поступка покренутог поводом једностраног раскида уговора, закључио да уговор јесте једнострано раскинут у складу са законом а ожалбеним решењем од 16.12.2003. године уписана је промена структуре капитала субјекта уписа на основу решења Министарства за економску и власничку трансформацију -- Дирекције за процену вредности капитала бр. 637/ 99-16 од 26.11.1999. године. По овде извршеном упису од 16.12.2003. године, акцијски капитал је мањинеки и према процени на дан 31.10.1999. године износи 74.147,00 динара, док друштвени капитал износи 24.066.456,00 динара. Међутим, регистарски суд није могао да измени регистарско стање засновано уговором, променом уписаних података, који би био заснован на једностраном раскиду уговора. Ради се о питањима о којима регистарски суд, у случају спора, не може да одлучује, било тако што би закључио да уговор јесте једнострано раскинут у складу са Законом, било тако да раскиду (од било које стране) није било места, односно да је уговор и даље на снази. Да је услед једностраног раскида уговора, сагласност за упис промене власништва и структуре капитала оличена у уговору о купопродаји број 1-1173151-0802 од 11.04.2003. године изостала пре одлучивања о захтеву за упис, не би било ни уписа, јер би захтев за упис морао да буде одбијен од стране регистарског суда. Међутим, када је упис извршен на основу уговора сагласности воља, он се не може брисати или мењати без исте такве сагласне воље истих лица (без обостраног раскида уговора). Код неспорне чињенице да је купац оспорио једнострани раскид, те да једнострани раскид уговора о продаји не производи правно дејство до доношења одлуке у парничном поступку, не може да се сматра да су легални органи предузећа управо они који су изабрани од стране представника друштвеног капитала, без учешћа купца друштвеног капитала, односно већинског акционара, према регистарском стању које почива на уговору о продаји друштвеног капитала.
Регистарско стање засновано на уговору о продаји друштвеног капитала методом јавне аукције, темељи се поред осталог, на писменој сагласности воља уговору, Агенције као продавца и купца друштвеног капитала. Агенција за приватизацију није само орган - јавна служба, већ и уговорна страна у уговорима о продаји друштвеног капитала, као и правно лице које је до организовања садашњег Централног регистра, у Привременом регистру уписивало податке о акционарима, врсти и броју акција и промене тих податка, уз издавање исправа за упис тих података у књигу акционара субјекта приватизаиије. Предметни уговор о продаји друштвеног капитала методом јавне аукције је у основи, облигационо- правни уговор са специфичним предметом (друшгтвени капитал, односно акције). Правило облигационог права, да се уговори раскидају простом изјавом воље (члан 124. ЗОО), важи и код овог уговора, али само до тренутка док тај уговор није уписан у судски регистар. Када је на основу тог уговора и других исправа (одлука скупштине субјекта приватизације који је и субјекта уписа) у судски регистар уписана промена власништва друштвеног капитала, односно промена структуре капитала, престаје могућност једностраног раскида уговора о продаји друштвеног капитала. Са свега изнетог, захтев за упис отуда је требало одбити, јер док надлежни суд не одлучи да ли на страни купца постоји повреда уговора и да ли је она таквог значаја да води раскиду уговора, регистарски суд не може да мења регистарско стање засновано уговором, променом уписаних података, који би био заснован на једностраном раскиду уговора о продаји друштвеног капитала методом јавне аукције. Стога је на основу члана 54. тачка 4. и члана 55. став 1. тачка 3. Закона о упису побијано решење преиначено и захтев за упис је одбијен, а на основу члана 55. став 2. Закона о упису, регистарски суд ће по службеној дужности извршити брисање уписа извршеног преиначеним решењем.