Тужилац је захтевао да суд обавеже туженог да му преда у посед пословни простор, а ако се такав захтев покаже као неоснован, да му накнади штету у одређеном новчаном износу.
Овим је тужилац истакао главни евентуални тужбени захтев (члан 188. ст. 2. и 3. ЗПП), али је првостепени суд усвојио евентуални захтев а да претходно није одлучио о главном захтеву.
Када је извршено овакво спајање тужбених захтева суд за случај да усвоји главни захтев неће одлучивати о евентуалном него само ако нађе да онај који је испред њега истакнут (главни) није основан.
Неосновани главни захтев ће суд изреком пресуде одбити, а о евентуалном захтеву одлучити истом пресудом, без обзира да ли га усваја или одбија.