Првостепени суд је одбацио тужбу као неуредну јер није означена вредност предмета спора, а тај недостатак није ни накнадно отклоњен, на позив суда, у смислу одредаба члана 98. Закона о парничном поступку.Одредбом члана 171. став 2. Закона о парничном поступку, прописана је обавеза тужитеља да у тужби назначи вредност предмета спора као надлежност, састав суда или право на изјављивање ревизије овиси о вредност предмета спора, а предмет туженог захтева није новчани износ.Будући да је предмет спора у овој правној ствари захтев тужитеља да се поравнање закључено између њега и првотуженог став ван снаге, дакле, предмет спора није новчани износ, а надлежност и састав суда овиси о вредности предмета спора, тужитељ је био дужан да у тужби исту назначи. Како то није учинио, првостепени суд је, поступајући у смислу одредаба члана 98. Закона о парничном поступку, решењем од 26.05.2000. године које је тужитељу уручено лично 18.06.2000. године, позвао тужитеља да тужбу исправу у толико што ће у тужби прецизирати вредност предмета спора, и то у року од 8 дана, уз упозорење да ће у супротном тужба бити одбачена као неуредна. Како тужитељ није поступио по позиву суда односно, није ни у накнадно одређеном року исправио тужбу, првостепени суд је правилно одучио када је, попримајући да тужба не садржи све што је потребно да би се по њој могло поступити, применом одредбе члана 98. став 5. Закона о парничном поступку, тужбу као неуредну одбацио.