Када суд у изреци пресуде измени чињенични опис дела из оптужбе тако што дода једно од битних обележја кривичног дела напада на војно лице у вршењу службе из члана 206. КЗ СФРЈ . да је оштеђени вршио војну службу . тиме чини битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 364. став 1. тачка 9. ЗКП, због чега се мора донети ослобаћајуђа пресуда
| Суд: | Врховни војни суд | Датум: 24.12.1989 | Број: К.358/89 |
| Абстракт: | |||
Основано се у жалби браниоца оптуженог указује да је првостепени суд, тиме што је у чињеничном опису кривичног дела у изреци првостепене пресуде додао. "који је по наређењу претпостављеног старешине, за потребе поменуте јединице превозио прехрамбене артикле од железничке станице у Владичином Хану до места одредишта", нарушио објективни идентитет пресуде и оптужбе, односно прекорачио оптужницу. Наиме, кривично дело из члана 206. КЗ СФРЈ се састоји у нападу или озбиљној претњи да ће се напасти на војно лице које врши службу, с тим да је за постојање квалификованог облика дела из става 2. потребно још и да је војном лицу нанета лака телесна повреда, односно да је учинилац претио употребом оружја.Према томе, из законског описа дела јасно произлази да је једно од његових битних обележја војна служба . напад на војно лице које врши службу.Код тога, ваља истађи, да се под вршењем службе у смислу овог кривичног дела подразумева вршење одређене службене дужности од стране војног лица на основу прописа, по наређењу надлежног старешине или вршење службе на основу потребе која произлази из конкретне ситуације, а улази у круг општих дужности. У конкретном случају, у чињеничном опису дела из оптужног акта није наведено да је оштеђени, П. Ј. , као војни обвезник на војној вежби, критичном приликом вршио било коју службену дужност која се има сматрати војном службом у смислу овог кривичног дела и која представља његово битно обележје без којег то дело не може постојати. Како надлежни војни тужилац није на главном претресу изменио оптужницу у смислу да у чињенични опис дела унесе ово његово битно обележје, то је првостепени суд, основом члана 350. тачка 1. ЗКП, био дужан да донесе ослобаћајуђу пресуду јер дело за које се оптужени оптужује по закону није кривично дело обзиром да не садржи једно од његових битних обележја.Наиме, пресуда се може односити само на лице које је оптужено и само на дело које је предмет оптужбе садржане у поднесеној, односно на главном претресу измењеној или проширеној оптужници, из чега произлази да је суд везан за чињенични опис дела из оптужног акта и он тај опис неможе мењати, поготово не у односу на чињенице које предстваљају битна обележја дела, па и ако су те чињенице несумњиво утврђене доказима који су изведени на главном претресу.У противном, додељивањем описа једног од битних обележја кривичног дела које је предмет оптужбе а које није било описано у оптужници надлежног војног тужиоца, суд чини битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 364. став 1. тачка 9. ЗКП, односно прекорачује оптужбу. Имајући све то у виду Врховни војни суд је, налазеђи да дело које се оптуженом ставља на терет у поднесеној и на главном претресу неизмењеној оптужници, не садржи сва битна обележја кривичног дела напада на војно лице у вршењу службе из члана 206. став 2. КЗ СФРЈ, а ни неког другог кривичног дела које се гони по службеној дужности, основом члана 350. тачка 1. ЗКП, оптуженог С. ослободио од оптужбе.

