Решењем Трговинског суда у К. П. број 1037/02 од 27. 6.2002. године тај суд се огласио месно ненадлежним у овој правној ствари и по правноснажности решења списе предмета доставио Трговинском суду у Б. као стварно и месно надлежном суду, а са позивом на чланове 63. Закона о парничном поступку, 282. став 2. Закона о парничном поступку, 22. став 2. Закона о парничном поступку и 15. став 2. тачка б) Закона о судовима.
Трговински суд у Б. је својим актом П2. број 3098/02 од 19. 11. 2002. године изазвао сукоб месне надлежности против Трговинског суда у К, односно сада Трговинског суда у Ч.
У конкретном случају нема места примени одредбе члана 63. Закона о парничном поступку и позивања на искључиву месну надлежност суда који спроводи поступак стечаја над туженим.
У конкретном случају се не ради о спору који је настао у току и поводом стечајног поступка, већ се ради о спору који је настао много пре отварања поступка стечаја над туженим, а који поступак је био прекинут на основу члана 212. тачка 4. Закона о парничном поступку и настављен по предлогу тужиоца као стечајног повериоца у смислу члана 127. став 1. Закона о принудном поравнању, стечају и ликвидацији.
Из овог разлога нема места атракцији месне надлежности применом члана 63. Закона о парничном поступку.
То што је републичким Законом о судовима, чије се одредбе о стварној надлежности примењују до 1.3.2003. године, у члану 15. став 2. тачка б) било прописано да привредни суд спроводи поступак принудног поравнања и стечаја и поступак ликвидације и суди све спорове који су у току или настану поводом спровођења тих поступака без обзира на својство друге стране и без обзира на време покретања спора, односи се само на стварну надлежност, што није од утицаја на месну надлежност, која је уређена Законом о парничном поступку, као савезни пропис.
Због тога нема места примени цитираног члана 15. став 2. тачка б) Закона о судовима који је у конкретном случају применио