Првостепеним решењем одбијен је захтев за понављање кривичног поступка завршеног правноснажном пресудом, са образложењем да је понављање поступка према одредби члана 410. став 1. ЈКП могуће само у редовном поступку, а подносилац захтева је осуђен у одсуству у скраћеном поступку.
Поводом жалбе осуђеног, Врховни војни суд је нашао да је првостепени суд повредио кривични закон када је нашао да нису испуњени услови из члана 410. став 1. ЗКП за понављање кривичног поступка, па је првостепено решење преиначио, тако што је дозволио понављање поступка.
С обзиром да је, у конкретном случају, подносилац захтева осуђен у одсуству на основу члана 300. став 3. ЗКП, а захтев за понављање кривичног поступка поднео је у року од једне године од дана када је сазнао за пресуду којом је осуђен у одсуству, то су се стекли сви услови из члана 410. став 1. ЗКП, да се поступак понови.
Изузетак од напред наведеног правила постоји само када је неко лице осуђено у скраћеном поступку, на основу члана 442. став 3. ЗКП, под условом да је претходно испитано и да његово присуство на главном претресу није нужно.
Тада понављање поступка на основу члана 410. став 1. ЗКП не би било могуће.
Међутим, с обзиром да у конкретном случају осуђени није био испитан то нису били испуњени услови да му се суди у одсуству на основу члана на основу члана 410. став 1. ЗКП