Неоснован је навод жалбе окривљеног да је у побијаној пресуди повређен кривични закон на његову штету тиме што је оглашен кривим за стицај кривичних дела из члана 226. став 4. и 231. став 1. КЗ СР БиХ. Погрешно је наиме правно схватање жалиоца да се овде ради о привидном стицању ових кривичних дела, те да због тога правно постоји само кривично дело из члана 226. став 4. КЗ СР БиХ., У анализи односа ових кривичних дела треба имати у виду следеће: чињеница да је њихов групни заштитни објект исти. службена или друга одговорна дужност и да се њиховим извршењем прибавља противправна имовинска корист другом, не искључује стицај тих кривичних дела.
Треба имати у виду да се радња извршења кривичног дела из члана 231. став 1. КЗ СР БиХ по законском опису састоји у давању или обећању поклона или какве друге користи.
То даље значи да учинилац, дати ли обећати поклон, може једино из властите имовине, јер давање или обећање поклона према одговарајућим одредбама Закона о облигационим односима, значи располагање својом имовином.
Насупрот томе, радња извршења кривичног дела из члана 226. став 4. КЗ СР БиХ, састоји се у различитим облицима злоупотребе положаја или овлашћења у друштвено правном лицу која је мотивисана прибављањем себи или другом противправне имовинске користи.