Уставни суд, у саставу: председник др Драгиша Слијепчевић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Братислав Ђокић, Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, мр Милан Марковић, др Боса Ненадић, Милан Станић, др Драган Стојановић, мр Томислав Стојковић, Сабахудин Тахировић и Предраг Ћетковић, у поступку по уставној жалби Снежане Божанић из Крагујевца, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници одржаној 29. септембра 2011. године, донео је

РЕШЕЊЕ

Одбацује се уставна жалба Снежане Божанић, изјављена против Одлуке Народне скупштине о избору судија на трогодишњи мандат у судовима опште и посебне надлежности („Службени гласник РС“, број 111/09).

Образложење

1. Снежана Божанић из Крагујевца, изјавила је 1. фебруара 2010. године уставну жалбу против Одлуке Народне скупштине о избору судија на трогодишњи мандат у судовима опште и посебне надлежности („Службени гласник РС“, број 111/09), због повреде права из чл. 32. и 36. Устава Републике Србије, као и повреде чл. 6. и 13. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.

2. Сагласно члану 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту. Поступак по уставној жалби се, у смислу одредбе члана 175. став 3. Устава, уређује законом.

Одредба члана 82. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, број 109/07) је по својој садржини истоветна одредби члана 170. Устава.

3. У спроведеном поступку Уставни суд је утврдио да се уставном жалбом оспорава Одлука Народне скупштине о избору судија на трогодишњи мандат у судовима опште и посебне надлежности („Службени гласник РС“, број 111/2009) из разлога што подноситељка уставне жалбе није изабрана за судију, иако је поднела пријаву за Основни суд у Крагујевцу, а сматра да испуњава све услове за избор судије.

Оспорена одлука не садржи поуку о правном средству.

4. Одредбом члана 198. став 2. Устава Републике Србије утврђено је да законитост коначних појединачних аката којима се одлучује о праву, обавези или на закону заснованом интересу подлеже преиспитивању пред судом у управном спору, ако законом није предвиђена другачија судска заштита.

Одредбама члана 3. Закона о управним споровима („Службени лист СРЈ“, број 111/09) прописано је да у управном спору суд одлучује о законитости коначних управних аката, осим оних у погледу којих је предвиђена другачија судска заштита (став 1.), као и да у управном спору суд одлучује и о законитости коначних појединачних аката којима се решава о праву, обавези или на закону заснованом интересу, у погледу којих у одређеном случају законом није предвиђена другачија судска заштита (став 2.). Према одредби члана 18. став 1. овог закона, тужба у управном спору подноси се у року од 30 дана од дана достављања управног акта странци која је подноси или у законом прописаном краћем року.

5. Уставни суд сматра да из цитираних одредаба Устава и Закона о управним споровима произлази да је подноситељка уставне жалбе имала право да тужбом у управном спору побија Одлуку Народне скупштине о избору судија на трогодишњи мандат у судовима опште и посебне надлежности, иако о томе није била поучена од стране доносиоца оспореног акта.

С обзиром да подноситељка није искористила правно средство за заштиту својих права - тужбу у управном спору, а да се уставна жалба може изјавити само под условом да су исцрпљена или да нису предвиђена друга правна средства, Уставни суд је, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 4) Закона о Уставном суду, уставну жалбу одбацио као недопуштену.

Како је неспорно да подноситељка уставне жалбе није била поучена о могућности покретања управног спора, Уставни суд констатује да подноситељка не сме сносити штетне последице изостајања поуке о правном средству у оспореном акту, те да, сагласно одредбама члана 198. став 2. Устава и члана 18. став 1. Закона о управним споровима, у року од 30 дана од дана пријема овог решења, може поднети тужбу Управном суду, ради оцене законитости оспореног акта.

6. Полазећи од изложеног, Уставни суд је, на основу одредбе члана 46. тачка 9) Закона о Уставном суду, решио као у изреци.

ПРЕДСЕДНИК

УСТАВНОГ СУДА

др Драгиша Слијепчевић