Окривљени је осуђен за извршење кривичног дела силовања из члана 103. став 1. КЗС у стицају са кривичним делом противправног лишења слободе из члана 63. став 1. КЗС.Он је после договореног сусрета са оштећеном у кафићу где је требало да јој пренесе поруку њеног младића, противправно јој одузео слободу кретања тако што је принудио, показујући јој пиштољ да седне у такси, па је одвезао до стана пријатеља где је против њене воље држао затворену све до сутрадан до вечерњих часова, при чему јој није дозвољавао да користи мобилни телефон, пратећи је при одласцима у тоалет и физички је спречавајући да напусти стан, што јој је дозволио тек после насилне обљубе коју је над њом извршио.Врховни суд је нашао да је на правилно и потпуно утврђено чињенично стање првостепени суд применио закон када је нашао да се у радњама оптуженог стичу обележја наведених кривичних дела у стицају, па се неосновано жалбом побија првостепена пресуда и због повреде кривичног закона.