Према утврђеном чињеничном стању произилази да су странке у спору закључиле уговор о извођењу радова број 747 од 29.07.1996. године и И анекс уговора о извођењу радова број 962 од 9.06.1997. године. Предмет овог уговора је изградња И фазе саобраћајница и платоа на бензинској пумпи "Прогрес Зрењанин" Зрењанин према предрачуну радова број 947-2 од 22.07.1996. године. Тужилац потражује од туженог цену за изведене радове по привременој ситуацији број 15/113 од 11.01.1997. године, јер тужени као инвенститор није извршио своју обавезу плаћања, по испостављеној ситуацији.
Тужени је противтужбеним захтевом тражио да се обавеже тужилац на плаћање накнаде штете због неквалитетно изведених радова и плаћања уговорне казне од 5.000 динара за сваки дан закашњења.
Првостепени суд је делимично усвојио тужбени захтев тужиоца и обавезао туженог да исплате цену изведених а неплаћених радова применом члана 630. Закона о облигационим односима. Такође је нашао да је неоснован противтужбени захтев туженог за накнаду штете, налазећи да не постоји узрочна веза између радње тужиоца и настале штете за туженог.
Одбијајући жалбу тужиоца и туженог, другостепени суд је заузео становиште да се ради о спору мале вредности, када се првостепена пресуда може побијати само због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права. При том је нашао да је на правилно чињенично стање првостепени суд правилно применио материјално право а да првостепена пресуда није донета уз битну повреду одредаба парничног поступка из члана 354. став 2. ЗПП-а.
Врховни суд Србије налази да је другостепена пресуда донета уз битну повреду одредаба парничног поступка из члана 354. став 1. у вези са чланом 502. став 1. Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку ("Сл. лист ГРЈ", бр. 12/98, од 6.03.1998. године), ступио на снагу 14.03.1998. године. Према члану 502. став 1. наведеног закона прописано је да у поступку у привредним споровима, спорови мале вредности су спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу који не прелази износ од 3.000.000 нових динара.
Стога против одлуке првостепеног суда донесене у имовинско правном спору којим је првобитно покренут и вођен по правилима редовног парничног поступка, даљи поступак пред другостепеним судом не може се довршити по правилима парничног поступка у споровима мале вредности. Ово са разлога што је Закон о измени Закона о парничном поступку ("Сл. лист СРЈ" бр. 3/2002), који је ступио на снагу 26.01.2002. године, којим је повећана прописана вредност предмета спора у поступку у споровима мале вредности, не може се применити на поступке који су покренути пре ступања на снагу овог закона.
Ово са разлога што наведени закон не прописује ретроактивну примену за поступке у споровима мале вредности који су започети пре доношења наведеног Закона о допунама ЗПП. Стога се поступак има довршити у режиму Закона у време покретања спора.
Са ових разлога укинута је другостепена пресуда и предмет враћен на поновно одлучивање. У поновном поступку суд ће отклонити битне повреде одредаба парничног поступка на који је указано овим решењем и у зависности од оцене жалбених навода тужиоца и туженог донеће одговарајућу одлуку.
Из наведених разлога, сагласно одредби члана 394. став 1. ЗПП-а одлучено је као у изреци одлуке."