Тужиља је поднела тужбу против тужене " М. банке" у стечају којом је тражила да се тужена обавеже да јој исплати 3.960,00 динара са каматом по Закону о висини стопе затезне камате почев од 11.02.1997. године па до исплате, пошто јој је од стране већа ово потраживање претходно оспорено и упућено је на парницу.
Првостепени суд је наложио тужиљи да тужбу уреди тако што ће тражити да суд утврди предметно потраживање тужиље према туженом, па пошто тужиља није поступила по овом налогу, одбацио је тужбу позивајући се на одредбе чл. 109. Закона о парничном поступку.
Међутим, овај суд налази да је побијано решење донето уз битну повреду одредаба парничног поступка из чл. 354. ст. 1. ЗПП, на коју се у жалби указује.
Наиме, пошто сваки захтев за чинидбу садржи и захтев за утврђење, није било места одбачају тужбе.
У поновном поступку првостепени суд ће мериторно одлучити о тужбеном захтеву, с тим што ће уколико нађе да је основан донети утврђујућу пресуду, а тужбу у делу захтева за чинидбу (исплату), одбацити.