Пресудом првостепеног суда одбијен је тужбени захтев тужилаца као неоснован којим су тражили да се према туженицима утврди да су носиоци права закупа на неодређено време на становима.Другостепени суд је одбио као неосновану жалбу пун. тужилаца и потврдио је првостепену пресуду.Из списа произилази да је првотужени власник објекта у којем се налази његов пословни простор од 100 м2 који је претворен у две стамбене јединице и додељен тужиоцима као носиоцима станарског права на неодређено време под условом да се иселе када првотужени буде одлучио да тај простор врати старој намени.У међувремену је на јавној лицитацији првотужени оба стана као пословни простор продао друготуженом писменим овереним уговором о купопродаји у коме је регулисано да са продавца на купца прелазе сва права на целом објекту, а након тога је друготужени отказао уговор о закупу оба стана тужиоцима. Тужиоци су тражили да се утврди да су носиоци права закупа на оба стана на неодређено време.Правилно је првостепени суд применио материјално право и нашао да је тужбени захтев тужилаца неоснован, јер се ради о тзв. условном уговору о закупу стана. Неосновано је истицање у жалби да тужиоци станују преко 20 година у поменутим становима и да се становање претворило у коришћење станова на неодређено време.