Овај ревизијски суд на основу утврђења нижих судова да су спорне непокретности и непокретности стечене у току брачне заједнице странака као њихова заједничка имовина сматра, да су нижи судови правилно закључили како су странке и после престанка њихове брачне заједнице биле овлашћене саме споразумно поделити заједничку имовину тако, да одреде сувласничке делове у читавој или у једном делу те имовине или на поједине ствари и да сваком брачном другу припадну поједине ствари или права из те имовине.
Ово право у погледу деобе заједничке имовине произлази не само из одредбе чл. 278. Закона о браку и породичним односима ("Народне новине" бр. 11/78. и 27/78) него и из одредбе чл. 18. у вези с одредбом чл. 16. Закона о основним имовинскоправним односима ("Сл. л.
СФРЈ" бр. 6/80.) које одредбе не спречавају странке да споразумно утврде сувласничке делове у заједничкој имовини или да изврше поделу заједничке имовине и без утврђивања сувласничких делова тиме да поделу изврше тако да сваком од њих припадне поједина ствар или право из те имовине.