Не постоји крајња нужда за возача, моторног возила који доведе у конкретну опасност живот другог лица отклањајући од себе опасност коју је сам изазвао. Али, ако је он ту опасност изазвао из нехата, може се влаже казнити (члан 10. став 3. КЗ СФРЈ). Пропуштање суда да по овом основу ублажи казну учиниоцу не представља повреду кривичног закона.
| Основ: | Кривични закон Републике Србије Кривични закон Југославије | ||
| Суд: | Врховни суд Србије* | Датум: 30.06.1991 | Број: Кзп.42/91 |
| Абстракт: | |||
-
| Дескриптори: | КЗС195 Угрожавање безбедности јавног саобраћаја КЗЈ010 Крајња нужда; Истовремена нескривљена опасност; Прекорачење граница крајње нужде |