Према стању у списима, спорне катастарске парцеле број 4777 /1 и 4777/2 одузете су од правних претходника тужилаца и формирана је улица 1974. године.
Утврђено је да није извршена потпуна нити делимична експропријација наведених парцела, те да не постоји акт надлежних органа о изузимању катастарских парцела из државине тужилаца, нити је тужиоцима за одузете парцеле плаћена накнада.
По оцени нижестепених судова, тужбени захтев тужилаца односи се на накнаду штете, па је стога њихово потраживање застарело у смислу члана 376. Закона о облигационим односима, те је протекао и апсолутни рок застарелости потраживања протеком рока од 10 година од дана када је штета настала, будући да су тужиоци тужбу у овом спору поднели 1997. године.
По налажењу Врховног суда, основано се ревизијом тужилаца истиче да је у побијаним пресудама због погрешне примене материјалног права чињенично стање остало непотпуно утврђено, због чега су обе нижестепене пресуде укинуте.
Наиме, међу странкама није било спорно током поступка да су спорне катастарске парцеле одузете од правних претходника тужилаца те да је на једном делу парцела током 1974. године изграђен пут.
Правилно првостепени суд констатује да је према раније важећем Закону о експропријацији предвиђено да се одређивање накнаде за експроприсану непокретност врши у поступку пред надлежним органом управе путем закључивања споразума о накнади између корисника експропријације и ранијег власника, те да се поступак пред судом спроводи само у случају када се не постигне споразум о накнади пред надлежним органом управе.
Међутим, _Хлк71279294у конкретном случају, није донето решење о експропријацији нити о накнади, већ је извршена фактичка експропријација катастарских парцела тужилаца.
Стога, правни основ потраживања тужилаца није накнада штете, већ сс ради о фактичкој експропријацији непокретности, за коју накнада никада није исплаћена _Хлк71279294.
Тужиоци могу тражити од корисника експропријације накнаду која би иначе била исплаћена за наведено земљиште по тада важећем Закону о експропријацији, с обзиром на класу, културу и положај непокретности, као и остале битне елементе за одређивање њихове вредности.
Будући да се по оцени Врховног суда на потраживање тужилаца не примењују одредбе о застарелости из Закона о облигационим односима, те да нижестепени судови због тако заузетог правног става нису ценили остале елементе битне за одређивање накнаде за одузето земљиште, то су обе нижестепене пресуде укинуте и предмет враћен првостепеном суду ради допуне чињеничног стања у наведеном смислу, након чега ће бити донета правилна одлука поводом тужбеног захтева тужилаца.