Захтев за признање жига на основу до сада незаштићеног знака по пријави жига за класу робе и услуга према Међународној кодификацији роба и услуга под бројем 41 индивидуални жиг са назнаком броја, односно комбинација боја црно-бело, поднело је тужено Удружење. Према исправи о жигу, по пријави жига са правом првенства заштићен је знак са графизмом инструмента латиничним називом града, латиничним називом Удружења. Тужилац је свој тужбени захтев засновао на чињеницама да је више година пре но што је тужени поднео наведену пријаву жига и регистровао исти, он користио део заштићеног знака и то само назив Удружења као услужни жиг у својој делатности и то за најаве и промоције концерата управо тог Удружења. Приликом утврђивања да ли тужилац има право првенства то јест да буде оглашен за носиоца права на пријаву жига коју је тужени поднео Савезном заводу за интелектуалну својину, правилно је утврдио првостепени суд да тужилац као концертна Агенција никада није користио део знака који оспорава, а да истовремено није рекламирао камерни оркестар- тужено Удружење, чији назив је после разлаза са истим наставио да користи и регистровао се код МУП-а као посебно Удружење с тим да никада у свом пословању није за себе користио назив туженог Удружења, као део знака заштићеног жигом који оспорава, осим ради презентације туженог Удружења. Како се жиг састоји од више елемената и до регистрације није заштићен као жиг, то се не ради о опште познатом жигу. Осим тога идентитет знака у потпуности није постојао нити подсећао на исти осим у вербалном делу у односу на назив туженог Удружења, па стога тужиоцу не припада приоритет да користи сломи знак жиг због чега исти није ни оспорен његовим тужбеним захтевом.