Тужилац тужбом. тражи да се утврди да је основано његово потраживање које има према туженој, а на основу акцијског капитала чија вредност износи 119.750, 09 динара.
Дакле, тужилац је био акционар С.Б, из С.М. Над овом банком отворен је поступак стечаја решењем Привредног суда у С.М. након што је претходно обустављен поступак ликвидације решењем истог суда.
Тужилац је пријавио своје потраживање стечајном већу, а стечајно веће је, након изјашњења стечајног управника оспорило потраживање тужиоца.
Основно питање које се поставило у овој парници је да ли тужилац као акционар фирме, односно банке у стечају има статус стечајног повериоца и да ли може да потражује вредност акцијског капитала који поседује у том друштву.
Законодавац је ту био јасан када је у питању стечај над фирмом односно банком.
Наиме, акционар фирме односно банке у стечају нема облигационо правно потраживање према правном лицу чији је он акционар, а по основу вредности акцијског капитала који поседује у том правном лицу.
Права акционара, по основу власништва на акцијама, одређена су како Законом о предузећима тако и Законом о хартијама од вредности.
Закон о предузећима одређује права акционара чланом 221. (право гласа), чланом 229. (расподела добити - деоба дивиденди) и чланом 323. (подела ликвидационе масе).
Та иста права дефинисана су и чланом 23. Закона о хартијама од вредности.
Полазећи од овако законом дефинисаних права акционара по основу акцијског капитала, а имајући у виду да је над туженим отворен поступак стечаја, онда се мора имати у виду и дефиниција појма Акционарског друштва која је одређена чланом 187. Закона о предузећима.
Према тој дефиницији Акционарско друштво је друштво које оснивају правна, односно физичка лица ради обављања делатности, чији је основни капитал утврђен и подељен на акције одређене номиналне вредности.
Збир номиналних вредности свих акција чини основни капитал акционарског друштва.
С друге стране чланом 55. ст. 2. истог закона је прописано да оснивачи, чланови и акционари сразмерно својим уделима, односно акцијама учествују у управљању предузећем, деоби добити и сношењу ризика пословања, ако, у складу са овим законом није друкчије одређено оснивачким актом односно статутом предузећа.
Тај ризик пословања, подразумева, када се отвори поступак стечаја, да акционар фирме у стечају постаје дужник у односу на стечајног повериоца и то у висини свог акцијског капитала који има у фирми над којом је отворен поступак стечаја, односно у овом случају у банци над којом је отворен поступак стечаја.
Стога, како тужилац од тужене тражи да се утврди целокупна вредност акцијског капитала по основу вредности акција које тужилац поседује код туженог, а то право законом му није признато у случају Потраживање акционара стечајног дужника на име акционарског капитала према дужнику (члан 55. ст. 2, 187, 221, 229. и 323.