Уставни суд у саставу: председник Весна Илић Прелић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Братислав Ђокић, др Горан П. Илић, др Агнеш Картаг Одри, мр Милан Марковић, др Боса Ненадић, др Драгиша Б. Слијепчевић, Милан Станић, др Драган Стојановић, мр Томислав Стојковић, Сабахудин Тахировић и Предраг Ћетковић, на основу члана 167. став 1. тач. 1. и 3. Устава Републике Србије, на седници одржаној 18. децембра 201 4. године, донео је

ОДЛУКУ

1. Утврђује се да одредбе тач. 10. до 15. Прегледа радних места Правилника о систематизацији радних места у Јавном предузећу за управљање пословним простором "Пословни простор Врачар", Београд, број 882/11 од 24. маја 2011. године и број 968/11 од 6. јуна 2011. године, у делу у коме су утврђени услови за вршење послова, нису у сагласности са законом.

2. Одбацује се иницијатива за покретање поступка за оцену уставности и законитости поступка доношења Правилника из тачке 1.

Образложење

Уставном суду поднета је иницијатива за покретање постука за оцену уставности и законитости поступка доношења Правилника о систематизацији радних места у Јавном предузећу за управљање пословним простором "Пословни простор Врачар" из Београда, број 882/11 од 24. маја 2011. године и број 968/11 од 6. јуна 2011. године, као и за оцену законитости одредаба тач. 10. до 15. Прегледа радних места овог правилника. У иницијативи се, поред осталог, наводи да оспорени Правилник није у сагласности са одредбом члана 22. став 4. Закона о јавним предузећима и обављању делатности од општег интереса, из разлога што није донет у складу са годишњим програмом пословања предузећа који се доноси уз сагласност оснивача. Другим речима, подносилац иницијативе сматра да се смањење броја запослених одредбама оспореног Правилника мора спровести у складу са годишњим програмом пословања предузећа којим се врши планирање броја запослених за сваку календарску годину. Оспоравајући наведени Правилник у материјално-правном смислу, подносилац иницијативе је навео да за одређена радна места није утврђена врста стручне спреме као услов за њихово обављање, те стога, по мишљењу иницијатора, оспорене одредбе Правилника нису у сагласности са одредбом члана 24. став 2. Закона о раду.

Доносилац акта је доставио оспорени акт, не изјашњавајући се при том о основаности навода у поднетој иницијативи.

У претходном поступку, Уставни суд је утврдио да је Правилник о систематизацији радних места у Јавном предузећу за управљање пословним простором "Пословни простор Врачар" из Београда донео директор овог јавног предузећа, 24. маја 2011. године, на основу члана 24. став 3. Закона о раду ("Службени гласник РС", број 24/05) и члана 22. Статута Јавног предузећа "Пословни простор Врачар", Београд (пречишћен текст – "Службени лист града Београда", бр. 7/03 и 9/07). Оспореним Правилником се, у складу са законом, статутом и Правилником о унутрашњој организацији рада, ближе утврђује укупан број радних места са називом и описом послова за свако радно место или групу радних места и потребним бројем извршилаца, као и услови потребни за обављање послова радног места (члан 1). Преглед радних места, са описом и условима за вршење, чини саставни део овог правилника (члан 2.). Распоређивање запослених, у складу са овим правилником, извршиће в.д. директор Јавног предузећа "Пословни простор Врачар", у року од 7 дана, од дана ступања на снагу (члан 3.).

Законом о јавним предузећима и обављању делатности од општег интереса ("Службени гласник РС", бр. 25/2000, 25/02, 107/05, 108/05 и 123/07), који је важио у време доношења оспореног Правилника, било је прописано: да је јавно предузеће – предузеће која обавља делатност од општег интереса, а које оснива држава, односно јединица локалне самоуправе или аутономна покрајина, да се јавно предузеће оснива и послује у складу са овим законом и законом којим се уређују услови и начин обављања делатности од општег интереса, као и да се на пословно име, седиште, заступање и статусне промене јавног предузећа, као и на друга питања која нису посебно уређена овим законом, односно законом којим се уређују услови и начин обављања делатности од општег интереса, сходно примењују одредбе закона којим се уређује правни положај привредних друштава које се односе на друштво са ограниченом одговорношћу и акционарског друштва (члан 1. ст. 1. до 3.); да јавно предузеће за обављање комуналне делатности или делатности од значаја за рад органа јединице локалне самоуправе може да оснује јединица локалне самоуправе, актом који доноси скупштина јединице локалне самоуправе (члан 4. став 3.); да су органи јавног предузећа управни одбор, као орган управљања, затим директор, као орган пословођења и надзорни одбор, као орган надзора (члан 11. став 1.); да директор јавног предузећа представља и заступа предузеће, организује и руководи процесом рада и води пословање предузећа, одговара за законитост рада предузећа, предлаже програм рада и план развоја и предузима мере за њихово спровођење, подноси финансијске извештаје, извештаје о пословању и годишњи обрачун, извршава одлуке управног одбора и врши друге послове одређене законом, оснивачким актом и статутом (члан 16а); да су општи акти јавног предузећа статут и други општи акти утврђени законом (члан 17. став 1.); да за сваку календарску годину јавно предузеће и предузеће, односно зависно друштво капитала, чији је оснивач јавно предузеће, доносе годишњи програм пословања (у даљем тексту: програм) и достављају га оснивачу јавног предузећа ради давања сагласности најкасније до првог децембра текуће године за наредну годину (члан 22. став 2.); да се програм сматра донетим када на њега сагласност да оснивач јавног предузећа, а садржи нарочито планиране изворе прихода и позиције расхода по наменама, планирани начин расподеле, добити јавног предузећа, елементе за целовито сагледавање политике цена производа и услуга, као и политике зарада и запослености у том предузећу, односно зависном друштву капитала, који се утврђују у складу са политиком пројектованог раста цена и зарада коју утврђује Влада Републике Србије за годину за коју се програм доноси, критеријуме за коришћење средстава за помоћ, спортске активности, промоцију и репрезентацију, као и критеријуме за одређивање зараде председника управног одбора и одређивање накнаде за рад председника надзорног одбора и чланова управног и надзорног одбора (члан 22. ст. 3. и 4.).

Важећим Законом о јавним предузећима ("Службени гласник РС", број 119/12) прописано је: да директор јавног предузећа – 1) представља и заступа јавно предузеће, 2) организује и руководи процесом рада, 3) води пословање јавног предузећа, 4) одговара за законитост рада јавног предузећа, 5) предлаже годишњи програм пословања и предузима мере за његово спровођење, 6) предлаже финансијске извештаје, 7) извршава одлуке надзорног одбора, 8) предлаже извршне директоре, 9) врши друге послове одређене законом, оснивачким актом и статутом јавног предузећа (члан 23); да за сваку календарску годину јавно предузеће и зависно друштво капитала чији је оснивач јавно предузеће, доносе годишњи програм пословања (у даљем тексту: програм) и достављају га оснивачу ради давања сагласности, најкасније до 1. децембра текуће године за наредну годину (члан 50. став 2.); да се програм сматра донетим када на њега сагласност да оснивач, а садржи нарочито планиране изворе прихода и позиције расхода по наменама, планирани начин расподеле добити јавног предузећа, односно планирани начин покрића губитка јавног предузећа, елементе за целовито сагледавање политике цена производа и услуга, зарада и запошљавања у том предузећу, односно зависном друштву капитала, који се утврђују у складу са политиком пројектованог раста зарада у јавном сектору, који утврђује Влада за годину за коју се програм доноси, критеријуме за коришћење средстава за помоћ, спортске активности, пропаганду и репрезентацију, као и критеријуме за одређивање накнаде за рад председника и чланова надзорног одбора (члан 50. ст. 3. и 5.).

Одредбама Закона о раду ("Службени гласник РС", бр. 24/05, 61/05 и 54/09), које су биле на снази у време доношења оспореног Правилника, било је прописано: да се одредбе овог закона примењују и на запослене у државним органима, органима територијалне аутономије и локалне самоуправе и јавним службама, ако законом није друкчије одређено (члан 2. став 2.); да се правилником о организацији и систематизацији послова утврђују организациони делови код послодавца, врста послова, врста и степен стручне спреме и други посебни услови за рад на тим пословима, а правилник доноси директор, односно предузетник (члан 24. ст. 2. и 3.).

Након доношења оспореног Правилника, Закон о раду је мењан и допуњаван, с тим што Законом о изменама и допунама Закона о раду објављеним у "Службеном гласнику Републике Србије", број 32/13, нису мењане претходно цитиране одредбе члана 2. став 2. и члана 24. ст. 2. и 3. Одредбом члана 6. Закона о изменама и допунама Закона о раду ("Службени гласник РС", број 75/14), који је објављен 21. јула 2014. године а ступио на снагу 29. јула 2014. године, одредбе члана 24. ст. 2. и 3. основног Закона мењају се и гласе: "Правилником се утврђују организациони делови код послодавца, назив и опис послова, врста и степен захтеване стручне спреме, односно образовања и други посебни услови за рад на тим пословима, а може да се утврди и број извршилаца. За рад на одређеним пословима, изузетно, могу да се утврде највише два узастопна степена стручне спреме, односно образовања у складу са законом"; после става 3. додаје се нови став 4. који гласи: "Правилник доноси надлежни орган код послодавца, односно лице утврђено законом или општим актом послодавца."; у досадашњем ставу 4, који постаје став 5, реч: "пет" замењује се бројем "10". Чланом 110. наведеног Закона о изменама и допунама Закона о раду прописано је да је послодавац дужан да правилник о унутрашњој организацији и систематизацији послова усклади са одредбама овог закона у року од 60 дана од ступања на снагу овог закона.

На основу изложеног, Уставни суд констатује да је правилник о систематизацији радних места, по својој природи, општи акт којим се утврђују организациони делови у предузећу, те систематизују послови и задаци који се обављају у предузећу. Стога је, по налажењу Суда, доносилац акта био законом овлашћен да, зависно од потребе предузећа, предвиди потребан број радних места, послове који се на тим радним местима обављају, услове за њихово обављање и потребан број извршилаца на сваком радном месту.

У погледу навода у иницијативи да је до смањења броја запослених у овом јавном предузећу дошло мимо усвојеног годишњег програма пословања јавног предузећа, а тиме супротно одредби члана 22. став 4. Закона о јавним предузећима и обављању делатности од општег интереса, Уставни суд истиче да је питање да ли ће и која радна места постојати у овом јавном предузећу и да ли је утврђен број радних места усклађен са политиком утврђеном годишњим програмом пословања предузећа у контексту цитиране законске одредбе, ствар процене доносиоца акта, коју Уставни суд, полазећи од одредаба члана 167. Устава Републике Србије, није надлежан да цени. Имајући у виду изнето, Уставни суд је утврдио да су наводи подносиоца иницијативе којима се указује на незаконитост поступка доношења Правилника неприхватљиви.

Иницијативом су у материјално-правном смислу оспорене одредбе тач. 10. до 15. Прегледа радних места, који чини саставни део Правилника, а којима су утврђени услови у погледу стручне спреме за обављање послова, и то: за обављање послова "стручног сарадника за опште послове, сектор за опште послове и секретаријат" предвиђена је као услов виша школска спрема, за обављање послова "самосталног стручног сарадника за грађевинске послове" предвиђена је, као услов алтернативно висока или виша стручна спрема; за обављање послова "службеника за јавне набавке" предвиђена је, као услов, алтернативно виша или висока стручна спрема; за обављање послова "референта за организовање извођења радова из секторске делатности" предвиђена је, као услов, средња стручна спрема; за обављање послова "референта за информатичке технологије", предвиђена је као услов, алтернативно виша или висока стручна спрема и за обављање послова "референта за контролу коришћења објеката и противпожарне заштите" предвиђена је, као услов, алтернативно висока или виша стручна спрема.

Уставни суд је утврдио да је одредбом члана 24. став 2. Закона о раду која је била на снази у време доношења оспореног Правилника, као и измењеном одредбом наведеног члана Закона која је сада на снази, предвиђено да се правилником утврђује не само степен стручне спреме за сваки од појединих послова, већ и врста захтеване стручне спреме. Оспореним одредбама чл. 10. до 15. Прегледа радних места који је саставни део Правилника о систематизацији радних места у Јавном предузећу за управљање пословним простором "Пословни простор Врачар", Београд, од 24. маја и 6. јуна 2011. године, као захтевани услов за обаљање послова утврђених наведеним одредбама, прописан је само степен стручне спреме, а не и врста стручне спреме. Доносилац оспореног акта није обавестио Уставни суд да је у року од 60 дана, прописаном чланом 110. Закона о изменама и допунама Закона о раду из 2014. године, усагласио оспорене одредбе са чланом 24. став 2. овог закона. Из наведених разлога, Уставни суд је оценио да су оспорене одредбе тач. 10 до 15. Прегледа радних места Правилника о систематизацији радних места, у делу у коме су утврђени услови за вршење послова, несагласне са законом.

Имајући у виду да је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци, пружили су поуздан основ за одлучивање, Уставни суд је одлучио без доношења решења о покретању поступка, сагласно члану 53. став 3. Закона о Уставном суду ("Службени гласник РС", бр. 109/07, 99/11 и 18/13-Одлука УС), као у тачки 1. изреке.

Уставни суд је, на основу члана 53. став 2. Закона о Уставном суду, у тачки 2. изреке одбацио као неприхватљиву иницијативу за покретање поступка за оцену уставности и законитости поступка доношења оспореног Правилника.

На основу изложеног и одредаба члана 42а став 1. тачка 2), члана 45. тачка 4) и члана 46. тачка 5) Закона о Уставном суду, Уставни суд је донео Одлуку као у изреци.

На основу члана 168. Устава, део одредаба тач. 10. до 15. Прегледа радних места Правилника наведеног у тачки 1. изреке, у коме су утврђени услови за вршење послова, престаје да важе даном објављивања Одлуке Уставног суда у "Службеном гласнику Републике Србије".

ПРЕДСЕДНИК

УСТАВНОГ СУДА

Весна Илић Прелић