"Првостепеним решењем о прекршају окривљени ЈАТ Предузеће за ваздушни саобраћај из Београда, као возар у ваздушном саобраћају, оглашено је одговорним што радњом свог одговорног радника нису предали пријемној царинарници у Задру колето путничког пртљага приспело одвојено од путника које је упућено по Посебном манифесту путничког пртљага приспелог одвојено од власника, чиме су учинили прекршај из члана 370. став 1. тачка 1.Царинског закона, а који се састоји у не пријави, односно непредаји робе пријемној, односно излазној царинарници која им је упућена или на други начин онемогућавању пријављивања, односно предаје робе или се таква роба преда у измењеном стању (члан 179. и чл.191. до 203.). Одбрану одговорног лица да се не сматрају одговорним од момента када су робу предали раднику предузећа за аеродромске услуге, првостепени орган није оценио као основану, јер се окривљени пријављује као овлашћени возар и дужни су да се старају о роби која се предаје на превоз.Овакав закључак првостепеног органа Савезно веће за прекршаје није прихватило као правилан, јер није расправљен однос између возара и предузећа за аеродромске услуге, нити утврђивано какав је чији допринос извршењу прекршаја, већ се претпоставља одговорност возара, без обзира на евентуални ангажман предузећа за аеродромске услуге и што је до извршења прекршаја могло доћи њиховим радњама.
Да је овај однос два предузећа битан произилази из одредбе члана 179. став 4. Царинског закона, на коју се позива казнена одредба, да ако предају робе царинарници, смештај робе под царински надзор, отпрему или допрему робе на ваздухопловном пристаништу врши друга организација удруженог рада, односно предузеће, та организација је одговорна за правилност предузетих радњи, односно за неизвршење радњи које је требало извршити.
Ради се о одредби из закона о изменама и допунама Царинског закона ("Сл.лист СФРЈ", бр. 38/86, којим прописом је у члану 202. став 1. прописано да обавеза пријаве робе упућене пријемној царинарници лежи не само на возару, већ на организацији удруженог рада коју он овласти.
Даље, Правилником о царинском надзору и поступку у међународном ваздушном саобраћају ("Сл. лист СФРЈ", бр. 13/83-34/89) прописане су посебне мере царинског надзора над робом и пртљагом на ваздухопловном пристаништу одређеном за међународни ваздушни саобраћај, из ког прописа произилази да утовару и истовару, односно отпреми и допреми робе присуствује не само возар, већ у томе активно учествује и организација коју он овласти да преузме и превезе робу.
Када је у питању пртљаг који није приспео са путницима, прописан је посебан царински поступак (чл.23-40). Ако се пртљаг упућује другој царинарници ради царињења и уручења власнику, возар царинарници подноси Посебан манифест путничког пртљага приспелог одвојено од власника (члан 28), а ако у отпреми пртљага учествује и друга организација удруженог рада, та организација потврђује на манифесту да је пртљаг са манифестом примила од возара ради даље отпреме.
Према томе, возар јесте одговоран за царинску робу коју прими на превоз и дужан је да је преда означеној царинарници, али ако у отпреми и допреми робе учествује предузеће за аеродромске услуге, радници тог предузећа такође могу учинити радње којима се онемогућава таква отпрема или допрема, па ако би били изузетни од могућности спровођења поступка и утврђења одговорности за такве своје поступке, то би значило да се немају у виду цитиране одредбе тј. измене члана 179. и члана 202. став 1. Царинског закона, из којих произилази и њихова одговорност за правилност предузетих радњи, односно за неизвршење радњи које је требало извршити.
На тај начин се не би елиминисали пропусти у организацији отпреме и допреме робе, јер би у сваком случају прекршајну одговорност сносио само возар, а организација за аеродромске услуге тј. предузеће које врши те радње и учествује у отпреми и допреми робе (довожење робе до ваздухоплова, односно одвожење од ваздухоплова до места царинског прегледа, односно магацина) би било екскулпирано, односно ослобођено такве одговорности, па тиме њени радници могли да се несавесно понашају у манипулацијама царинском робом.
То ни у ком случају није смисао измене Царинског закона које су извршене 1986. године, па прекршајни орган не може полазити само од тога да је возар дужан да се стара о роби коју прима на превоз, јер то не значи да одговара за правилност радњи, односно за неизвршење радњи од стране предузећа за аеродромске услуге, већ на основу расположиве документације, изјава радника једног и другог предузећа и целокупног стања ствари треба утврдити ко је одговоран за учињени прекршај.