Скупштина општине Ражањ покренула је пред Уставним судом Републике Србије поступак за оцену уставности и законитости одредбе члана 7. став 9. Правилника о условима и начину остваривања права из здравственог осигурања. У предлогу се наводи да се оспореном одредбом Правилника, супротно одредби члана 30. став 1. Устава Републике Србије, ограничава право осигураника земљорадника који се баве пољопривредом на оверу здравствених књижица тиме што се прописује обавеза доставе доказа о уплати доприноса за здравствену заштиту.Уставни суд је предлог овлашћеног предлагача доставио Републичком заводу за здравствено осигурање, као доносиоцу оспореног Правилника, ради давања одговора. Доносилац оспореног акта у остављеном року није доставио тражени одговор па је Уставни суд, сагласно одредби члана 16. став 3. Закона о поступку пред Уставним судом и правном дејству његових одлука („Службени гласник РС“, бр. 32/91, 67/93 и 101/05), наставио поступак.Уставни суд је, у спроведеном поступку, утврдио да је оспореном одредбом члана 7. став 9. Правилника о условима и начину остваривања права из здравственог осигурања утврђено да земљорадницима здравствену књижицу оверава филијала Републичког завода за здравствено осигурање на рок од 3 месеца, уз доказ да је доспели допринос плаћен. Такође, Суд је утврдио да је оспорени Правилник, сагласно одредби члана 246. Закона о здравственом осигурању („Службени гласник РС“, број 107/05), на снази и да се примењује.Устав Републике Србије утврђује да: свако има право на заштиту здравља, а да деца, труднице и стара лица имају право на здравствену заштиту из јавних прихода, кад то право не остварују по неком другом основу, а друга лица под условима утврђеним законом (члан 30); обавезним осигурањем, запослени, у складу са законом, обезбеђују себи, поред осталог, право на здравствену заштиту и друга права за случај болести, а за чланове своје породице, поред осталог, право на здравствену заштиту (члан 40. став 1); средства за остваривање обавезног социјалног осигурања и за случај привремене незапослености обезбеђују запослени, други осигураници и послодавци, преко организације којом управљају осигураници и корисници, у складу са законом (члан 68. став 2); да Република Србија уређује и обезбеђује, поред осталог, и систем у области социјалног осигурања и других облика социјалне сигурности, као и систем у области здравства (члан 72. став 1. тач. 4. и 6).Закон о здравственом осигурању („Службени гласник РС“, број 107/05), поред осталог, утврђује: да се права из здравственог осигурања и то право на здравствену заштиту, право на накнаду зараде и право на накнаду трошкова превоза остварују под условом да је доспели допринос за здравствено осигурање плаћен, ако овим законом није друкчије одређено (члан 30. став 2); да лицу којем је признато својство осигураног лица матична филијала издаје прописану исправу о здравственом осигурању (у даљем тексту: исправа о осигурању), као и да Републички завод за здравствено осигурање општим актом уређује садржај и облик исправе о осигурању, односно посебне исправе за коришћење здравствене заштите, њихову оверу и друга питања од значаја за коришћен>е тих исправа (члан 112. ст. 1. и 3); да се права из здравственог осигурања остварују на основу оверене исправе о осигурању, односно посебне исправе о коришћењу здравствене заштите, да оверу исправе о осигурању врши матична филијала, на основу расположивих података, односно на основу доказа да је уплаћен доспели допринос, у складу са законом (члан 142. ст. 1. и 2).Закон о доприносима за обавезно социјално осигурање („Службени гласник РС“, бр. 84/04 и 61/05), поред осталог, утврђује да су обвезници доприноса за здравствено осигурање осигураници у складу са законом који уређује систем обавезног здравственог осигурања, поред осталих, и пољопривредници, односно земљорадници (члан 8. став 1. тачка 8)) и да обвезници доприноса не могу бити ослобођени обавезе обрачунавања и плаћања доприноса (члан 64).Утврђујући да је доказ о плаћеном доспелом доприносу услов за оверу здравствене књижице земљорадника, оспореном одредбом Правилника није, по оцени Уставног суда, ускраћено или ограничено право на заштиту здравља утврђено одредбом члана 30. Устава, односно право на здравствену заштиту утврђено одредбом члана 40. став 1. Устава нити је повређена одредба члана 68. став 2. Устава, којом је утврђено да средства за остваривање обавезног социјалног осигурања обезбеђују, поред осталих, и други осигураници, дакле и пољопривредници (земљорадници), јер се наведена Уставом утврђена права обезбеђују и остварују, у складу са законом, обавезним осигурањем за које средства обезбеђују и осигураници - пољопривредници.Полазећи од одредаба Закона о здравственом осигурању и Закона о доприносима за обавезно здравствено осигурање, према којима се права из здравственог осигурања остварују под условом да је доспели допринос за здравствено осигурање плаћен, односно да се права из здравственог осигурања остварују на основу исправе о осигурању коју оверава матична филијала Завода на основу доказа да је уплаћен доспели допринос, доносилац оспореног Правилника, условљавајући оспореном одредбом оверу здравствене књижице земљорадника доказом о плаћеним доприносима, није изашао из граница законом утврђених овлашћења. Стога је оспорена одредба Правилника, по оцени Уставног суда, у сагласности с Уставом и законом.Извор: Службени гласник Републике Србије, - 389