У току поступка пред Општинским судом утврђено је да је дана 26.9.1987. године између тужених Ж.Д. и М. Ð. као продавца и туженог Р.Х. као купца закључен уговор о купопродаји кп.бр. 870 у површини од 14,28 ари К.О. Т. за купопродајну цену од 5.500.000 динара.
Такође, је утврђено да се продата парцела граничи са парцелом 871 која је власништво тужиље.
Предмет овог спора је тужбени захтев тужиље да се утврди да је закључењем наведеног уговора о продаји пољопривредног земљишта повређено њено право прече куповине, да је такав правни посао ништав и да је она на основу права прече куповине постала власник наведене парцеле.
Према одредби чл. 7. Закона о изменама и допунама Закона о промету непокретности, носилац права својине који намерава да прода пољопривредно земљиште, дужан је да га претходно писменим путем понуди, поред осталих, и земљораднику, сопственику суседног земљишта.
Код таквог стања ствари, а пошто је утврђено да тужиља није земљорадник по занимању, правилно су нижестепени судови закључили да она нема право прече куповине пољопривредног земљишта суседа, па је њен захтев за заштиту тог права правилно одбијен као неоснован.
Врховни суд Србије, Рев.1010/91 од 20.06.1991