Пресудом Општинског суда одбијен је тужбени захтев тужиоца којим траже да се тужени обавеже туженима омогућити несметано коришћење 2/3 дела таванског и подрумског простора у кући.
Из утврђења судова произлази да је претходник туженог од ранијих сувласника купио тачно одређени физички део зграде и да је на тај начин постао сувласник стана на 1. спрату исте зграде и тавана изнад тог стана, као и дела подрума (3/4) који делови нису доступни коришћењу од стране тужиоца, а да су Тужиоци, с друге стране од бивших сувласника купили, такође, физички одређене делове зграде.
На основу делови утврђења судова, правилан је и њихов закључак, да није противан закону чл. 5. Закона о власништву на деловима зграда ("Сл. л.
СФРЈ" бр. 43/65 и "Н.Н бр. 52/73) споразум, који су ранији сувласници спорне зграде својом вољом променили дотадашњу намену и употребу подрумске и таванске просторије.
Због тога те просторије не спадају згради као целини и не представљају заједничко власништво странака, јер је тачно физички одређено власништво између бивших сувласника, па се њиховом споразуму мора признати правна ваљаност.